Politički kabare: Trampov šou o osam ratova i jednom Nobelu - Ponovo prisvaja "mir" između Srbije i tzv. Kosova

Prvi sastanak Odbora za mir u Vašingtonu pretvorio se u pravi šou kada je američki predsednik Donald Tramp izveo svoj "stend-ap" nastup. Pored toga što je lomio jezik oko imena svetskih lidera, priznao da je "hvatao" Melaniju da ne padne sa pokretnih stepenica i javno iskazao razočaranje jer umesto Nobelove nagrade i "keša" dobija samo norveško domaćinstvo sledećeg skupa, Tramp se naširoko hvalio svojim mirotvornim "uspesima", a u svemu tome spominje i Srbiju. Ipak, većina njih, uopšte ne postoji.

Tramp je na tom događaju, ali i tokom nedavne turneje po Aziji, sa ponosom istakao da je za vreme svog aktuelnog (i prethodnog) mandata uspeo da zaustavi čak osam ratova, tvrdeći da "rešava jedan rat mesečno". Ipak, stručnjaci širom sveta analizirali su ove "istorijske uspehe".

1. Jermenija i Azerbejdžan: Jedini "pravi" uspeh?

Ove dve nacije su decenijama unazad bile u sukobu oko sporne teritorije Nagorno-Karabaha, koji je kulminirao u septembru 2023. godine kada je Azerbejdžan zauzeo tu oblast. Mirovni sporazum potpisan je 8. avgusta u Beloj kući, a lideri obe zemlje su Trampa čak nominovali za Nobelovu nagradu za mir.

Prema rečima dr Tea Zenoua iz Društva Henri Džekson, ovo je "pravo dostignuće" i najlegitimnija od svih Trampovih tvrdnji o miru, iako je do smirivanja tenzija došlo i zbog opadanja ruskog uticaja u regionu.

2. Srbija i tzv. Kosovo

Tramp se juče ponovo, na sastanku "Odbora za mir", pohvalio "uspehom" da je navodno zaustavio rat tzv. Kosova i Srbije.

-Kao primer, Kosovo i Srbija, ja sam to uradio. Možete li da ustanete ako ste ovde, samo ustanite na sekund. Kosovo, Srbija, ustanite. Kakav posao! Hvala vam puno, cenimo to, uzviknuo je Tramp pred svetskim liderima, a onda dodao:

-Dobro se slažete, a kada se ne slažete, pozovite me i mi ćemo to rešiti, važi?.

Ipak, čini se da je Tramp zaboravio da predstavnici Srbije uopšte nisu u Odboru za mir.

Podsetimo, kako su ranije analitičari rekli za "Blic" Tramp koristi "rat Kosova i Srbije" kao deo medijske kampanje kojom pokušava da se predstavi kao mirotvorac i ključni faktor globalne stabilnosti.

Politikolog Mijat Kostić ocenio je ranije za "Blic" da je u pitanju medijski konstrukt čiji je cilj pripisivanje diplomatskog uspeha, skupljanje političkih poena pred izbore i pojačavanje argumentacije za Nobelovu nagradu za mir, a sve kako bi održao kredibilitet mirotvorca.

Takođe, Igor Novaković, izvršni direktor Isac fonda, istakao je ranije da Tramp ovim narativom pravi otklon od Džozefa Bajdena, prikazujući sebe kao osobu koja je pre svega zainteresovana za mir.

3. Tajland i Kambodža: Mir pod ucenom carina

Nakon izbijanja nasilja na granici ove dve zemlje krajem jula, gde je stradalo 35 osoba, Tramp je na svojoj mreži zahtevao prekid vatre. Mirovni sporazum je potpisan početkom avgusta, nakon što je Tramp zapretio da će povući pregovore o smanjenju američkih carina na uvoz iz ovih zemalja ako se sukob nastavi. Stručnjaci navode da je Trampov stil "transakcioni" – on ekonomski ucenjuje strane da prestanu sa borbom, ali time ne rešava osnovne uzroke sukoba.

4. Izrael i Iran: Bombe kao "put do mira"

Nakon što je izbio rat između Izraela i Irana sredinom juna, SAD su bombardovale tri iranska nuklearna postrojenja, a Tramp je potom slavodobitno proglasio "kraj 12-dnevnog rata". I dok je izraelski premijer Benjamin Netanjahu hvalio SAD, iranski vrhovni vođa Ali Hamnei tvrdi da napadi "nisu postigli ništa".

Analitičari ističu da "nema mirovnog sporazuma", da je Tramp samo vojnom silom gurnuo konflikt u stanje mirovanja, te da su dve strane suštinski i dalje u ratu.

5. Izrael i Hamas: Trampov plan od 20 tačaka

Kada je reč o razornoj situaciji u Gazi, Amerika je podigla pritisak da se sprovede Trampov plan od 20 tačaka. Početkom oktobra, Hamas je pristao na prvu fazu, oslobođen je i poslednji živi izraelski talac, dok je Izrael oslobodio deo palestinskih zatvorenika.

Tramp je u izraelskom Knesetu proglasio kraj ovog rata, navodeći da su "puške utihnule". Bivši portparol Stejt departmenta Metju Miler ističe da je to zaista "Trampov dogovor" jer američki predsednik u ovom trenutku ima maksimalan uticaj na Netanjahua.

6. Ruanda i DR Kongo: Sporazum bez glavnog aktera

Dugogodišnje tenzije zbog delovanja pobunjeničke grupe M23 u istočnom Kongu dovele su ministre spoljnih poslova obe afričke zemlje u Belu kuću, gde je u junu potpisan sporazum.

Tramp je odmah pripisao sebi zasluge za zaustavljanje "jednog od najgorih ratova ikada". Ipak, postoji jedna velika caka – pobunjenička grupa M23 nije ni učestvovala u pregovorima i ne smatra da ih taj dogovor na bilo šta obavezuje, te stručnjaci upozoravaju da će sukob verovatno i dalje besneti.

7. Indija i Pakistan: "Najtanja" Trampova tvrdnja

Posle četvorodnevnog oružanog sukoba zbog Kašmira u maju, dve nuklearne sile su pristale na prekid vatre. Tramp je tvrdio da je to rezultat "duge noći posredovanja SAD", zbog čega su ga pakistanski zvaničnici nominovali za Nobela.

Međutim, Indija žestoko negira bilo kakvu umešanost SAD, ističući da su pregovarali isključivo direktno sa Pakistanom, zbog čega stručnjaci ovu Trampovu tvrdnju o miru smatraju "najtanjom".

8. Egipat i Etiopija: Voda, brana i nepostojeći dogovor

Spor oko Velike renesansne brane na reci Nil traje već 12 godina, a razgovori su prekinuti krajem juna i nikakav sporazum nije postignut. Uprkos tome, Tramp se oglasio na mrežama tvrdeći da će "SAD uskoro rešiti spor" i šokirao izjavom da su Sjedinjene Države finansirale izgradnju brane.

Bela kuća nije mogla da potvrdi njegove navode, dok su etiopski zvaničnici oštro demantovali Trampa, rekavši da je brana izgrađena bez ikakve strane pomoći.

Opsesija Nobelom: "Obama je dobio za 15 sekundi, ja neću nikad"

Sve ove "mirovne misije" samo su podgrejale Trampovu staru želju – Nobelovu nagradu za mir, koju uporno zahteva. U više navrata se žalio kako mu je ta nagrada uskraćena, a nedavno je podsetio i na svog prethodnika: "Dali su je Obami. Nije ni znao zašto je dobio. Bio je tamo 15 sekundi i dobio je nagradu. Ja je verovatno nikad neću dobiti".

Iako je 2025. godine bio među 338 kandidata, Nobelova nagrada ipak je otišla u ruke liderke venecuelanske opozicije Marije Korine Mačado, što je razbesnelo Belu kuću koja je poručila da je komitet "stavio politiku iznad mira".

Norveški Nobelov komitet možda i nije blagonaklon prema Trampu zbog njegovog povlačenja SAD iz Svetske zdravstvene organizacije i klimatskih sporazuma, te vođenja trgovinskih ratova.

Zamenik lidera Nobelovog komiteta Asle Toje čak je napomenuo da je Trampova agresivna kampanja "lobi" pritiska imala kontraefekat:

-Neki kandidati zaista snažno pritiskaju da je dobiju, a mi to ne volimo.

Izvor: Srbija Danas/Sky News