PONOS SRPSKOG RODA: Mladi naučnik na tragu leka za rak i ne želi da napusti Srbiju
Vidak Raičević, doktorand na Prirodno - matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu dobitnik je prestižne nagrade "Mihajlo Pupin" koju dodeljuje Matica Srpska. Ovaj mladi naučnik bavi se istraživanjima vezanim za lečenje karcinoma.
NEVEROVATNA HRABROST SUBOTIČANINA: Nenad golim rukama savladao ogromnog pitona
NE IZLAZITE NAPOLJE BEZ PREKE POTREBE! U Srbiji danas vremenske nepogode, vetar jak i olujni
DANAS SLAVIMO DVA VELIKA HRIŠĆANSKA IMENA: Narodno verovanje kaže da treba uraditi JEDNU stvar
Matica Srpska, naša najstarija književna, kulturna i naučna institucija na svake tri godine dodeljuje nagradu za diplomske, master i druge naučne radove studenata redovnih i doktorskih studija iz tehničkih i prirodno matematičkih disciplina, kojima se bavio Mihajlo Pupin.
Vidak Raičević, istraživač - saradnik na Katedri za organsku hemiju ovu, kako kaže, laskavu titulu, dobio je za rad koji se bavio se derivatizacijom steroidnih hormona čoveka, jednim od načina dobijanja molekula koje imaju korisne biološke aktivnosti, pa i u pronalaženju lekova.
Kako radi trojanski konj iz laboratorije
Da bi smo razumeli o čemu se radi, mladi naučnik hormone poredi sa klavirom, oni praktično pritiskaju više tipki i izazivaju više različitih reakcija u organizmu. Tako postoje i neki oblici kancera koji su hormon zavisni.
- Strategija kojom sam se bavio je osmišljavanje trojanskog konja, modifikacija tog molekula, korišćenjem organske hemije. Menjam strukturu molekula pomoću hemijskih reakcija, da bi dobio molekul koji se ćeliji predstavi kao nešto što ona želi, kao taj hormon koji pomaže ćeliji da raste i da se deli, da dobijemo ono što se zove tumor. Međutim, ako taj molekul promenimo, damo mu novi oblik, bar u nekim delovima, on je upravo nalik na antičkog trojanskog konja, ćelija ga usvaja. Umesto da joj pomogne da raste, ćelija odumire - objašnjava Raičević.
Konačan rezultat istraživanja, kaže laureat, još je daleko, a veliki problem u tome što se istraživanje radi u Univerzitetskom centru, a ne u velikoj farmaceutskoj industriji koja bi novcem mogla da pomogne brže kretanje molekula ka primeni.
Mladi naučnik dodaje da i u svetu iz univerzitetskih centara dolazi svega 10 odsto molekula koji na kraju dobiju titulu klinički odobrenog leka.
Njegovo istraživanje naslonjeno je na prethodni rad kolega sa PMF-a, ali i drugih univerzitetskih centara.
Molekuli koje pravi su ujedno i organometalni, osnov za taj deo istraživanja dao je profesor Rastko Vukićević sa Univerziteta u Kragujevcu. On je svoje znanje preneo profesoru Niku Raduloviću, dekanu PMF-a u Nišu. Ova dva profesora mentori su na njegovoj doktorskoj disertaciji.
Zašto je ostao u Srbiji
Vidak Raičević je ostao u Srbiji, između ostalog i zbog toga što poštuje rad i znanje ljudi koji su mu ga preneli, a svoje znanje želi da prenese novim generacijama. Znanje čini društvo i državu boljim, samo tako možemo napred.
Iako mlad, već se bavi pedagoškim radom, predaje u Gimnaziji "Jovan Jovanović Zmaj" učenicima koji su upisani na program "Nadareni učenici za biologiju i hemiju2, on im je i mentor na takmičenjima.
- To je jedno neverovatno lepo iskustvo, raditi sa našim najelitnijim srednjoškolcima, koji se najviše zanimaju za biologiju i hemiju. Dobijamo vrhunske stručnjake, jer kad se neko interesuje za hemiju od osnovne škole, nastavi u srednjoj, želi da uradi još više na fakultetu, kroz takmičenje ili volontiranjem u laboratorijama, dobijamo ljude koji su zaista veliki potencijal i jako je tužno kada oni odu iz ove zemlje - kazao je Raičević.