Trka sa vremenom na Dunavu: Tačno u 14 časova počinje najrizičnija akcija zbog pada vodostaja, jedna greška deli region od kolapsa

Nakon što je pre nekoliko dana odjeknula kontrolisana eksplozija na Dunavu, kada je vojska Rumunije morala da povuče drastičan potez kako bi spasila energetski sistem, trka sa vremenom se nastavlja! Danas, u sredu, 5. avgusta, sa početkom tačno u 14 časova, započinje nova, izuzetno složena i dramatična operacija koja bi mogla da odluči o sudbini snabdevanja strujom.

Uklanjanje džinovske stene Parjoaia bila je samo prva faza ove epske borbe sa prirodom. Sada je na redu manevar koji zahteva hiruršku preciznost rumunskih inženjera i maksimalnu mobilizaciju svih ekipa na terenu.

Plan za spasavanje: Šta se dešava u 14 časova?

Kako prenose zvanični izvori rumunske Uprave za vode, danas će na Starom Dunavu biti sproveden radikalan korak - potapanje četiri velike barže kako bi se veštački preusmerio vodeni tok i obezbedio kritičan nivo vode za rad Nuklearne elektrane Černavoda.

Ova akcija je isplanirana do najsitnijih detalja kako bi se sprečio najcrnji scenario:

• Dve barže su već napunjene kamenim materijalom na samom mestu gde je stena uklonjena na Starom Dunavu.
• Dve dodatne barže su pod rotacijom hitno dopremljene iz Galacija.

Na samom terenu angažovana je najteža moguća mehanizacija. Dva gigantska bagera, težine 35 i 60 tona, opremljena specijalnim hidrauličnim čekićima, neumorno su radila na mrvljenju stene u zoni eksplozije. Sav taj razbijeni materijal utovaren je u barže koje će tačno nakon 14 časova završiti na rečnom dnu.

Katastrofalan scenario izbegnut za dlaku: "U četvrtak bi sve stalo"

Koliko su ulozi u ovoj igri sa prirodom zapravo visoki, najbolje svedoče reči privremenog rumunskog ministra odbrane, Radua Miruce. On je potvrdio da je dosadašnja faza miniranja bila uspešna, ali je izneo i dramatične podatke o tome koliko je malo delilo region od potpunog mraka.

- Prema početnim proračunima, u četvrtak bi, u najgorem slučaju, nuklearna elektrana Černavoda morala da uđe u proceduru za obustavu rada - upozorio je ministar Miruca, ukazujući na to da je reakcija države stigla bukvalno u poslednji čas.

Ugašeni reaktori značili bi energetski kolaps nezapamćenih razmera. Pored toga, ministar je naglasio i jasnu ekonomsku računicu ove opasne akcije: samo jedan dodatni dan rada nuklearke Černavoda finansijski vredi čak tri puta više od celokupnih troškova ovih hitnih vojnih i spasilačkih operacija na reci!

Prvi udar već osetan: Jedan blok je već ugašen

Da situacija nije nimalo bezazlena i da opasnost kuca na vrata, pokazuje i činjenica da je prvi blok Nuklearne elektrane Černavoda već zaustavljen prošle nedelje.

Ovaj potez je odmah uzdrmao energetski sistem:

1. Domaća proizvodnja električne energije u Rumuniji trenutno je smanjena za čak 10 odsto.
2. Sve se ovo događa u uslovima brutalnog toplotnog talasa, kada je potrošnja struje zbog klima-uređaja na istorijskom maksimumu.
3. Ukoliko ove mere ne uspeju i dođe do daljeg pada protoka Dunava, pod direktnim rizikom je i rad drugog bloka elektrane, što bi izazvalo energetski haos.

Trka sa nemilosrdnom prognozom

Iako je nakon uklanjanja podvodne stene Parjoaia zabeležen prvi blagi uspeh - uspešno je zaustavljen strmoglavi pad nivoa reke od 2 centimetra dnevno, pa je čak izmeren i blagi rast od 2 centimetra - hidrometeorološke najave i dalje unose nemir među stručnjake.

Prognoze Nacionalnog instituta za hidrologiju i upravljanje vodama prilično su sumorne:

• Predviđa se svakodnevni pad vodostaja od 2 do 3 centimetra.
• Do 9. avgusta nivo Dunava bi mogao da se spusti na kritičnih -233 centimetra.
• To znači da bi reka za samo šest dana mogla da izgubi dodatnih 15 centimetara dragocene vode.

Upravo zbog toga, krajnji cilj današnjeg potapanja barži jeste da se deo toka sa rukavca Bala preusmeri na Stari Dunav. Stručnjaci veruju da će ova složena operacija uspeti da poveća nivo Dunava za čak 10 do 12 centimetara, što bi obezbedilo preko potreban spas za rad nuklearke.

Sve oči javnosti i energetskog sektora danas su uprte u Dunav. Da li će ovaj hrabar inženjerski manevar uspeti da stabilizuje situaciju, saznaćemo već u narednim satima.

Dunav se povukao do istorijskog minimuma

Problem sa vodostajem Dunava nije nastao preko noći. Zbog izrazito sušne zime sa malo snega na Alpima, koji predstavljaju jedan od glavnih izvora reke, kao i višemesečnog nedostatka padavina u gotovo celom slivu, nivo Dunava počeo je da opada još krajem aprila i početkom maja, znatno ranije nego što je uobičajeno. Dugotrajni toplotni talas i ekstremno visoke temperature dodatno su ubrzali pad vodostaja.

Danas je Dunav na pojedinim deonicama u Srbiji i regionu dostigao istorijski niske nivoe. Nizak vodostaj otežava plovidbu, smanjuje proizvodnju električne energije u hidroelektranama, ugrožava rečni ekosistem i stvara probleme u vodosnabdevanju pojedinih područja. Iako je poslednjih dana na pojedinim mestima zabeležen blag porast nivoa vode, stručnjaci upozoravaju da bez obilnih i dugotrajnih padavina u centralnoj Evropi ne može doći do značajnijeg oporavka Dunava, zbog čega se očekuje da će se kriza nastaviti i tokom narednih nedelja.

Fotografije snimljene juče na Lidu u Zemunu najbolje pokazuju razmere ovog problema i koliko se Dunav povukao: