ČETVORO MRTVIH, PROGLAŠENO VANREDNO STANJE: Evo kako se jedan mali narod našao u CENTRU GEOPOLITIČKOG SUKOBA VELIKIH SILA (FOTO/VIDEO)

Nakon što je u nasilju ubijeno troje pripadnika prvih naroda Kanaka i jedan policajac Francuska je proglasila vanredno stanje u svojoj prekomorskoj teritoriji Nova Kaledonija. 

Policija i vojska i dalje bezuspešno pokušavaju da okončaju višednevne nemire. Vanredno stanje koje je stupilo na snagu u četvrtak ujutru dalo je šira ovlašćenja vlasima kada su pitanju pretresi i hapšenja. 

Premijer Gabrijel Atal je najavio da će Francuska poslati još oko hiljadu pripadnika bezbednosnih snaga koje će se pridružiti snagama koje su već na terenu.

- Situacija je i dalje veoma napeta – rekao je on nakon sastanka sa predsednikom Emanuelom Makronom.

- Tu su pljačke, neredi, paljevine i napadi koje ne možemo tolerisati. 

Kancelarija visokog kancelara koja predstavlja Francusku državu u Novoj Kaledoniji navela je da je pet osoba, za koje se sumnja da su inspiratori nasilnih nemira, stavljeno u kućni pritvor, kao i da je dve stotine nasilnih demonstranata uhapšeno. 

Dejvid Gajin, predsednik Privredne i industrijske komore Nove Kaledonije, rekao je za Al Džaziru da ostrvo nije spremno za ovakve proteste koji mogu napraviti štetu lokalnoj ekonomiji. 

- Vanredno stanje je dobro za nas - rekao je.

- Utvrdili smo da su ti izgrednici nekontrolisani. Njima su manipulisali, ili su ih podsticali političari koji se zalažu za nezavisnost, a sada su potpuno van kontrole. Zato moramo ponovo uspostaviti pravnu državu.

Nasilje je započelo kao protest protiv ustavnih reformi kojima bi bilo omogućeno pravo glasa svim ljudima koji u Novoj Kaledoniji žive najmanje deset godina.

Mnogi starosedeoci, koji čine oko 40% stanovništva, strahuju da bi to ugrozilo njihov položaj i ranije sporazume koji su pravo glasanja stavljali “na led“.

Istorijski kontekst

Kolonijalna Francuska preuzela je kontrolu nad Novom Kaledonijom 1853. Usledilo je naselje belaca, a domorodački narod Kanaka bio je dugogodišnja žrtva oštre politike segregacije. Mnogi autohtoni stanovnici i danas žive sa visokim stopom siromaštva i nezaposlenosti.

Nakon francuske kolonizacije u 19. veku, Nova Kaledonija je zvanično postala francuska prekomorska teritorija 1946. Počevši odsedamdesetih godina minulog veka, nakon otkrića nikla koji je privukao ogroman broj ljudi na ostrvo, tenzije su porasle, uz različite sukobe između Pariza i pokreta za nezavisnost Kanaka.

Tri referenduma

Nemiri koji su izbili osamdesetih godina minulog veka doveli su do sporazuma iz 1998. godine koji je garantovao veću autonomiju ostrva kao i tri referenduma o nezavisnosti. 

Na sva ti referenduma koji su održani građani Nove Kaledonije su glasali za ostanak u Francuskoj. 

Poslednji referendum bio je organizovan usred epidemije kovida-19 koji je imao razarajuće posledice po lokalno stanovništvo. Upravo zbog ovoga, stranke koje se zalažu za nezavisnost, su bojkotovale poslednje glasanje. 

A od sporazuma iz 1998. godine više od 40.000 ljudi iz Francuske se doselilo na Novu Kaledoniju, dok bi novim ustavnim promenama 25.000 građana dobilo pravo glasa na ovom ostrvu. 

Zašto je Nova Kaledonija važna?

Francuskoj je ova teritorija važna iz dva razloga. 

Prvo je u pitanju vojni prestiž.

Nova Kaledonija, jedna od pet ostrvskih teritorija koje se prostiru na Indo-Pacifiku pod kontrolom Francuske, centralna je za plan Emanuela Makrona da poveća francuski uticaj na Pacifiku. Naročito ako imamo u vidu zaoštravanje odnosa Kine i SAD na ovom području. 

Drugi razlog je ekonomski. 

Naime, Nova Kaledonija je treći proizvođač nikla u svetu. 

Ova teritorija sada leži u srcu geopolitički složenog pomorskog regiona, gde se Kina i SAD bore za moć i uticaj u bezbednosti i trgovini. Bez navođenja Kine, francuski predsednik je ranije rekao da je želja Francuske da proširi svoj uticaj na Pacifiku da obezbedi “razvoj zasnovan na pravilima“.

Ovaj haos koji se trenutno dešava na Novoj Kaledoniji ne samo da ruži njegov ugled, već i u ozbiljnost same Francuske kao pacifičke sile ili ozbiljnog partnera ili konkurentna kada su u pitanju SAD i Kina. 

Izvor: Srbija Danas/Al Jazeera/voanews.com/Guardian/M.A.