Putin vodi rat sa Evropom: NATO razmatra da UZVRATI UDARAC? "Udarite Kremlj tamo gde je najranjiviji"

Dron sa eksplozivom iznad Litvanije, ispaljivanje municije na danski helikopter, paraliza železničkog saobraćaja u Holandiji i ruski oficiri osumnjičeni za planiranje atentata. 

Ovo nije scenario novog holivudskog ratnog trilera, već zbir događaja koji su se odigrali u samo nekoliko dana.

- Rusija vodi rat protiv Evrope, čak i ako narodi, politički lideri i građani to ne žele da priznaju. Što pre to prihvatimo, pre ćemo moći da preduzmemo korake i sprečimo eskalaciju u još veći rat - dramatično upozorava Ben Hodžes, bivši komandant američke vojske u Evropi.

Stručnjaci upozoravaju da Moskva gotovo da ne snosi nikakve posledice za svoje akcije, zbog čega nema nijedan razlog da ih prekine. Po njihovom mišljenju, samo jačanje zaštite kablova, luka, servera i železničkih pruga više nije dovoljno. Evropa mora da pokaže da može da udari u najosetljivije tačke Kremlja, a da pritom ne izazove otvoreni oružani sukob.

Rusija sve smelije opipava puls Zapada

Ovako bi mogle da izgledaju vesti bilo kog dana ove nedelje. 

Alijansa je objavila da je oborila verovatno ruski dron koji je iz Belorusije uleteo u Litvaniju, noseći eksploziv.

Danska je prijavila da je ruski ratni brod ispalio osvetljavajuće granate na njihov vojni helikopter tokom rutinske misije na Baltičkom moru. U Holandiji je masovna sabotaža paralizovala veliki deo železnice, a iako počinioci nisu zvanično imenovani, Rusija je prva na listi osumnjičenih.

Pored toga, američko Ministarstvo pravde optužilo je grupu ruskih obaveštajnih oficira za finansiranje terorizma i planiranje ubistava u SAD i drugim zemljama.

Ovo je postala tipična nedelja na Zapadu. Teško je poreći: ruski napadi na države NATO-a postaju sve češći i drskiji. Mnogi političari i novinari ih i dalje blago nazivaju "hibridnim" akcijama, ali napadi i sabotaže usmereni na evropske odbrambene kompanije, poput pokušaja udara dronom na aerodrom u Lajpcigu i eksplozija u bugarskim fabrikama oružja, sve teže se mogu opisati tom rečju. Ovo poprima oblik rata niskog intenziteta.

"Ponašamo se kao da su napadi tehnički kvarovi"

Evropa se i dalje muči da pronađe adekvatan odgovor.

- Predugo smo se ponašali kao da se hibridni napadi mogu tretirati kao tehnički kvarovi, izolovani incidenti ili problemi za specijalizovane službe. Ali za našeg protivnika, oni su sistematski deo većeg sukoba - ističe stručnjak za bezbednost Niko Lange.

Do sada su se napadi posmatrali kroz prizmu unutrašnje prevencije - tražili su se počinioci, dokazivala krivica Moskve i planirala bolja zaštita. Međutim, vojni analitičari traže zaokret: stvaranje sposobnosti odvraćanja koje će promeniti računicu Vladimiru Putinu.

- Skrivamo se iza reči "hibridni", nadajući se da će nas to zaštititi. Moramo prekinuti te prividne akcije jer one samo podstiču Putina na novu eskalaciju - jasan je bivši litvanski ministar spoljnih poslova Gabrielius Landsbergis.

Lange dodaje da se ne može čuvati baš svaki kabl, server, luka ili energetska linija 24 sata dnevno.

- Ako želimo bezbednost, moramo biti sposobni da nanesemo značajnu štetu protivniku i prenesemo troškove na drugu stranu - rekao je.

Da li NATO sme da aktivira Član 5?

U sedištu NATO-a trenutno se vodi žestoka rasprava o tome da li ovi napadi opravdavaju aktiviranje Člana 5 o zajedničkoj odbrani.

U Evropi vlada strah da bi takav potez doveo do direktne vojne eskalacije sa Moskvom, za koju savez trenutno nije potpuno spreman.

- Razmatrali smo pozivanje na Član 5, ali ne želimo eskalaciju. To bi moglo da ima suprotan efekat i pokaže Putinu da Donald Tramp možda nije spreman da pomogne - otkrio je neimenovani sagovornik iz diplomatskih krugova.

Zbog toga odgovornost pada na pojedinačne vlade i njihove tajne službe. Nemačka je, na primer, tek sredinom avgusta usvojila zakon koji njenoj obaveštajnoj službi (BND) konačno daje odrešene ruke za uzvratne akcije.

Sprema se mehanizam automatskog odgovora

Stručnjak za istočnu Evropu Maksim Beznosiuk smatra da NATO mora da uspostavi hibridnu jedinicu za brzu reakciju na istočnom krilu i uvede paket automatskih posledica za svaku rusku akciju.

Moskva unapred mora da zna tačnu cenu svakog novog napada:

• Sankcije i zamrzavanje imovine
• Proterivanje diplomata
• Zaplena brodova na otvorenom moru
• Sajber kontranapadi
• Ubrzano dovođenje NATO trupa na ruske granice

Kako Zapad može da uzvrati udarac bez ispaljenog metka

Rešenja ne moraju biti vojna. Stručnjaci predlažu da se Rusija udari tamo gde je najranjivija i gde to ne očekuje.

Evropska unija bi mogla potpuno da blokira ruske finansijske tokove, gasi fiktivne firme i udari na rusku "flotu u senci".

Umesto oružjem, ruski brodovi bi se mogli zaustavljati "iz ekoloških razloga", uz rigorozne i dugotrajne provere dozvola i poreza posade koje bi u potpunosti paralisale njihovo poslovanje.

- Sve bi to bilo efikasno odvraćanje. Možemo napadati Rusiju bez eskalacije, pokazujući sposobnost delovanja koja će naterati protivnika da dobro razmisli - objašnjava Lange.

"Kraj politike popuštanja"

Koren problema, ipak, leži u tome što se mnoge evropske zemlje i dalje grčevito drže politike popuštanja. Analitičari poručuju da je vreme za povratak logici Hladnog rata, koja zahteva čvrste nerve i agresivnije suzbijanje imperijalnih ambicija Moskve.

- Još uvek pokušavamo da umirimo protivnika koji našu suzdržanost tumači kao slabost i poziv na napad. Moramo konačno da počnemo da se branimo! - zaključuje Niko Lange.

Srbija Danas/fakt.pl