Francuski ministar putuje u nenajavljenu posetu Izraelu: Američka centralna komanda tvrdi da je uništila iransku fabriku projektila

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je da ostaje nejasno ko zapravo vodi Iran, ukazujući na neizvesnost u vezi sa novim vrhovnim vođom zemlje i, kako je naveo, rastuću nestabilnost unutar rukovodstva.

Odgovarajući na pitanje za CNN,  Netanjahu je priznao da postoji neizvesnost u vezi sa situacijom unutar Irana.

„Nisam siguran ko trenutno vodi Iran“, rekao je Netanjahu, dodajući da se novi vrhovni vođa, Modžtaba Hameni nije pojavljivao u javnosti i da SAD tvrde da je bio ranjen i „unakažen“ u napadu. Iran negira te tvrdnje.

Netanjahu je takođe sugerisao da bi rukovodstvo Irana moglo imati poteškoća da konsoliduje vlast nakon nedavnih događaja.

„Uticaj koji je Hamnei imao neće biti prenet ni na koga drugog“, rekao je.

On je naveo da Izrael počinje da uočava „pukotine“ unutar rukovodstva, opisujući ih kao deo šireg napora da se oslabi režim u zemlji.

BBC na persijskom jeziku razgovarao je sa Irancima nakon napada Izraela na iransko gasno polje Južni Pars, deo najvećeg prirodnog gasnog polja na svetu.

- Oni zaista ne razmišljaju o ljudima, a sopstveni ciljevi su im važniji - rekla je jedna devojka (20) iz Teherana.

- Čak i ako želiš da oslabiš režim, nema potrebe da napadaš infrastrukturu - dodaje ona.

Jedan mladić (20) iz Karadža kaže da mu je "zaista žao zbog napada na gasno polje u Iranu", i dodaje da se plaši da "od Irana neće ostati ništa osim spaljene zemlje" posle rata.

Drugi muškarac u tridesetim godinama iz Teherana kaže da "ako bilo koja strana na kraju pobedi u ratu", u njihovom je interesu da infrastruktura ostane netaknuta kako bi je kasnije mogli bolje iskoristiti.

Dva izvora potvrdila su za BBC da je u toku napad na Teheran.

Iranski mediji takođe izveštavaju o novom napadu na iransku prestonicu.

Iako zvaničnici ne iznose detalje o uzroku incidenta, pojedini američki mediji, pozivajući se na neimenovane izvore, navode da je avion možda pogođen iranskom vatrom.

F-35 Lightning II spada u najnaprednije borbene avione na svetu, sa smanjenom radarskom uočljivošću i naprednim senzorskim sistemima, a cena jednog primerka se procenjuje na između 80 do 100 miliona dolara, u zavisnosti od verzije i konfiguracije.

Prema izjavi portparola CENTCOM-a, kapetana Tima Hokinsa, avion je „izvodio borbenu misiju iznad Irana“ kada je bio prinuđen na prinudno sletanje. Avion je bezbedno sleteo, a pilot je u stabilnom stanju. Incident je trenutno predmet istrage, bez dodatnih zvaničnih informacija o uzroku.

Više o ovome, pročitajte OVDE.

Američka centralna komanda (CENTCOM) tvrdi da je uništila iransku fabriku projektila zemlja-zemlja u Karadžu u Iranu.

Fabrika je, kako navode, korišćena za ''sastavljanje balističkih projektila koji su predstavljali pretnju Amerikancima, susednim zemljama i komercijalnom brodarstvu''.

Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro otputovaće sutra u nenajavljenu posetu Izraelu, nakon što je danas boravio u Bejrutu u okviru napora za smirivanje tenzija u regionu i postizanje prekida vatre u Libanu.

Iz francuskog ministarstva spoljnih poslova saopšteno je da će Baro sa izraelskim vlastima razgovarati o regionalnoj bezbednosti, humanitarnoj pomoći i pokušajima deeskalacije sukoba na Bliskom istoku.

Njegova poseta usledila je nakon sastanka sa libanskim predsednikom Žozefom Aunom, koji je izrazio spremnost za početak direktnih pregovora sa Izraelom. Izrael sprovodi vazdušne napade u Libanu otkako je Hezbolah 2. marta započeo napade na izraelsku teritoriju, dok je Hezbolah odbacio mogućnost pregovora i nastavio borbe.

- Pozivamo izraelske i libanske predstavnike da vode konstruktivne pregovore kako bi se pronašlo trajno političko rešenje. Spremni smo da ih ugostimo ako bude potrebno - izjavio je ranije danas novinarima portparol ministarstva spoljnih poslova Paskal Konfavre.

Većina Amerikanaca, oko 65 odsto, veruje da će američki predsednik Donald Tramp narediti slanje vojske u opsežan kopneni rat u Iranu, ali tu ideju podržava svega 7 odsto, pokazalo je istraživanje koje je agencija Rojters sprovela u saradnji sa Ipsosom.

Istraživanje, sprovedeno tokom tri dana na uzorku od 1545 odraslih Amerikanaca, pokazuje i da ukupna podrška Trampu ostaje uglavnom nepromenjena i iznosi 40 odsto, što je za jedan procentni poen više nego u anketi sprovedenoj neposredno nakon što su SAD i Izrael napali Iran 28. februara, prenosi Rojters.

U sukobima na Bliskom istoku, koji traju skoro tri nedelje, poginulo je više od 2000 ljudi, uključujući 13 američkih vojnika. Uzajamni udari na energetska postrojenja širom regiona doveli su do naglog rasta cena energenata, što vrši pritisak na berze i podstiče strah od ponovnog jačanja inflacije koja opterećuje američku ekonomiju još od pandemije kovida.

Na pitanje o planovima u vezi sa Hezbolahom u Libanu, Netanjahu je rekao da Izrael sada ima ''bezbednosni koridor'' koji sprečava njihove snage da izvrše invaziju.

- Imamo planove za budućnost. Naš broj jedan cilj je usmeren ka Iranu. Ako iranski režim padne, pada i Hezbolah - istakao je.

Netanjahu je dodao da postoje podele i unutrašnje tenzije u vrhu iranskog rukovodstva, navodeći da se ''autoritet i kontrola'' koje je prethodni vrhovni lider imao ''neće preneti ni na koga''.

- Na iranskom narodu je da iskoristi uslove koje je Izrael stvorio - poručio je.

Bivši savetnik za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Donalda Trampa, Džon Bolton, kritikovao je pasivnost evropskih lidera u ratu u Iranu, ocenivši je kao ''grešku'' koja bi mogla podstaći Trampa da uskrati podršku Ukrajini u odbrani od ruske agresije.

U intervjuu je Bolton sukob u Iranu nazvao ''evropskim ratom'', upozorivši da bi neaktivnost Evropske unije mogla imati ozbiljne posledice po bezbednost na oba kontinenta, prenosi Euronews.

- Evropa je jednako, ako ne i više, ugrožena nuklearnim napadima ako Iran dođe do nuklearnog oružja - rekao je Bolton, koji je ranije bio i američki ambasador pri UN-u. -Imaju raketne kapacitete kojima mogu da pogode srednju i istočnu Evropu – ne Sjedinjene Države.-

Upozorio je da bi evropski lideri svojim nedelovanjem mogli dati Trampu ''pozivnicu'' da zaključi kako ''Ukrajina nije američki rat'', a nedostatak političke volje u EU za učešćem u ratu protiv Irana nazvao je ''greškom''.

Francuska će udvostručiti svoju humanitarnu pomoć Libanu na 17 miliona evra, objavio je danas francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro. Najava je stigla tokom njegovog poseta Bejrutu, u trenutku dok se Liban suočava sa izraelskom vojnom kampanjom u zemlji, prenosi Rojters.

Baro je vest objavio na svom profilu na društvenim mrežama. Njegov dolazak deo je napora da se postigne prekid vatre između Izraela i Hezbolaha.

Žan-Iv Le Drijan, francuski specijalni izaslanik za Liban, izjavio je ranije ove nedelje da je nerealno očekivati od libanske vlade da razoruža Hezbolah, koji ima podršku Irana, dok Izrael bombarduje zemlju.

Netanjahu kaže da Amerika i Izrael zajedno deluju u Iranu sa ''velikom odlučnošću''.

Nabraja ciljeve Izraela: uklanjanje nuklearne pretnje, uklanjanje pretnje balističkim raketama (uklanjanje obe pretnje pre nego što budu zakopane duboko pod zemljom i zaštićene od vazdušnih napada), kao i stvaranje uslova za iranski narod da ''uzme svoju slobodu''.

Poručio je da želi da razjasni ''fake news'' koji se pojavio, odnosno nagađanja da je Izrael uvukao SAD u sukob sa Iranom.

- Zar neko zaista misli da neko može da kaže predsedniku Trampu šta da radi? Molim vas - rekao je.

Dodao je da Tramp ''uvek donosi svoje odluke prema onome što smatra da je dobro za Ameriku'' i za ''buduće generacije''.

Netanjahu je svoje obraćanje započeo porukom izraelskim građanima u kojoj je istakao ponos zbog njihove istrajnosti i hrabrosti.

"Svestan sam da je boravak u sigurnim sobama i skloništima težak, ali ceo svet razume da smo mi nacija lavova", poručio je.

Prema njegovim rečima, Izrael u svojim operacijama sprovodi tri ključna cilja. To su potpuno uništenje iranskog nuklearnog programa, potpuna eliminacija programa balističkih projektila, kao i stvaranje uslova koji će samim Irancima omogućiti da svoju sudbinu uzmu u svoje ruke.

Više o ovome, pročitajte u vesti OVDE.

- Nisam nikoga obmanuo - rekao je Netanjahu odgovarajući na pitanje o američkom angažmanu na početku rata.

Naveo je da nije morao da ubeđuje predsednika SAD Donalda Trampa u potrebu da se spreči Iran da razvije svoj nuklearni program i skloni ga pod zemlju. Tvrdi da je njegovo partnerstvo sa Trampom ''jedini način da se izbegne ovaj katastrofalni razvoj događaja''.

Govoreći o cenama nafte, Netanjahu je rekao da SAD intenzivno rade na otvaranju Ormuškog moreuza, uz podršku Izraela. - Ako uspeju, a verujem da hoće, cene nafte će pasti - rekao je.

Međutim, dodao je da ako se popusti pred ucenom i dozvoli Iranu da nastavi razvoj nuklearnog oružja i balističkih raketa, ''bićete ucijenjeni na načine koje nikada niste mogli ni da zamislite''.

Na pitanje da li je Izrael obavestio Trampa o nedavnom napadu na iranska gasna polja, Netanjahu je rekao da je ''Izrael delovao samostalno''.

- Predsednik Tramp nas je zamolio da obustavimo buduće napade i mi to činimo - dodao je.

Na pitanje koji su znaci da iranski režim ''puca'', odgovorio je da ih ima ''mnogo''.

- Radimo na stvaranju uslova za njegov pad, ali možda će opstati, možda neće - naveo je.

Netanjahu sada odgovara na pitanja novinara, a jedno od njih je kako vidi kraj rata.

Odgovara da SAD i Izrael imaju ''dostižne ciljeve'', ali da neće govoriti detaljno o planovima borbe.

Nakon što ti ciljevi budu ostvareni, nastavlja, moraju postojati alternativni pravci za naftu i gas izvan Ormuškog moreuza.

Zalaže se za naftovode i gasovode koji bi išli zapadno kroz Arapsko poluostrvo kako bi se ''zauvek eliminisala uska grla''.

Dodaje da misli da će se ovaj rat završiti ''mnogo brže nego što ljudi misle''.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je na konferenciji za medije da Iran, nakon 20 dana rata, više nema mogućnost obogaćivanja uranijuma niti proizvodnje balističkih raketa.

- Potpuno ćemo ih slomiti, sve te sposobnosti - poručio je, dodajući da su iranske kapacitete uništili ''do te mere'' da ne mogu ostvariti ono što su planirali.

Netanjahu je rekao da je Iran želeo da sruši hiljade zgrada u Izraelu, ali da one sada padaju u Libanu i Iranu. - Promenićemo Bliski istok, obećavam vam to - naglasio je.

Dodao je da je Iran slabiji nego ikada, dok je Izrael jači.

Odgovarajući na pitanje koliko će rat trajati, rekao je: - Trajaće onoliko koliko bude potrebno.-

- Zajedno ćemo raditi i pobedićemo zajedno - zaključio je.

Iran je danas izvršio pogubljenja trojice muškaraca koji su bili optuženi za ubistvo policajaca tokom protesta u januaru. Aktivisti upozoravaju na rizik od novog talasa vešanja dok rat sa Izraelom i Sjedinjenim Američkim Državama traje.

Ovo su prva pogubljenja koja je Iran izvršio u vezi sa nacionalnim protestima koji su naišli na brutalnu represiju vlasti. Dva izvora potvrdila su za CBS News da je Saleh Mohamadi, mladi član iranske nacionalne rvačke reprezentacije, bio među trojicom pogubljenih muškaraca.

Grupe za ljudska prava tvrde da su trojica muškaraca pogubljena bez poštenog suđenja i da su priznanja iznudili pod torturom.

Mohamadi, Mehdi Ghasemi i Saed Davudi obešeni su u gradu Komu, južno od Teherana, nakon što su osuđeni za zločin vođenja rata protiv Boga, poznat kao moharebeh prema iranskom šerijatskom zakonodavstvu, prenosi iranska novinska agencija Mizan.

Načelnik Generalštaba IDF-a, general-pukovnik Ejal Zamir, izjavio je da Izrael nije ni na polovini svoje kampanje protiv Irana tokom interne rasprave, dok visoki vojni zvaničnici signaliziraju da nema neposrednog vremenskog okvira za završetak rata, prenosi Channel 12.

Prema proceni iznetoj na nedavnim visokim konsultacijama, Channel 12 navodi da je rukovodstvo IDF-a jedinstveno u protivljenju obustavi operacija u ovoj fazi.

Bezbednosni zvaničnici navodno strahuju da bi završetak kampanje sada mogao dovesti do obnove sukoba u roku od nekoliko meseci, uprkos nedavnim napadima koji su značajno oslabili iranske balističke raketne sposobnosti.

Ministarstvo odbrane Saudijske Arabije objavilo je da je presrelo i uništilo tri drona na istoku zemlje.

Ranije danas, jedan dron se srušio u rafineriju Samref u istočnom lučkom gradu Janbu. Takođe, uništen je i balistički projektil koji je bio usmeren ka luci Janbu.

Izraelski napadi na jug Libana ranije danas izbacili su iz pogona glavnu elektroenergetsku trafostanicu, što ukazuje na širenje izraelskih udara na libansku infrastrukturu, saopštila je državna elektroprivreda Libana.

U saopštenju koje prenosi državna novinska agencija, elektroenergetska kompanija navela je da je napad oštetio više delova postrojenja u Bint Džbeilu, što je uticalo na snabdevanje električnom energijom u gradu i okolnim mestima.

Anvar Gargaš, diplomatski savetnik predsednika Ujedinjenih Arapskih Emirata, oštro je kritikovao Iran zbog napada na civilnu i ekonomsku infrastrukturu, ocenivši da takvi potezi predstavljaju kršenje međunarodnog i humanitarnog prava.

Dodao je da ti napadi predstavljaju i opasan korak koji podriva međunarodni poredak i regionalnu stabilnost, te je pozvao na hitan prekid iranskih udara na susedne zemlje.

- Teheran je zatražio od Berlina da razjasni ulogu vazdušne baze Ramštajn u ratu SAD-a i Izraela protiv Irana - rekao je iranski ambasador u Nemačkoj Majid Nili.

- Zatražili smo od njih da razjasne ili objasne ulogu Ramštajna - rekao je Nili, dodajući da ''uloga Ramštajna za nas nije službeno jasna''.

- Do sada nemamo nikakav odgovor - dodao je.

Američki Stejt department odobrio je u četvrtak potencijalnu prodaju oružja trima bliskoistočnim zemljama u vrednosti većoj od 16,5 milijardi dolara, u trenutku dok se rat sa Iranom intenzivira, prenosi Rojters.

Odobrenje se odnosi na Ujedinjene Arapske Emirate, Kuvajt i Jordan. Prema dostupnim podacima, UAE bi mogli dobiti projektile, bespilotne letelice, radarske sisteme, municiju i nadogradnje za borbene avione F-16, u paketu vrednom više od 8,4 milijarde dolara.

Kuvajtu je odobrena moguća kupovina senzorskih radara za protivvazdušnu i protivraketnu odbranu nižeg nivoa, procenjena na oko 8 milijardi dolara, dok je Jordanu namenjena podrška za avione i municiju u vrednosti od oko 70,5 miliona dolara.

Tramp se ove teme dotakao u Beloj kući prilikom posete premijerke Japana, Sanae Takaiči.

- Rekao sam mu, 'Nemoj to raditi,' i neće raditi. Nismo o tome raspravljali. Mi delujemo nezavisno, ali se odlično slažemo. Koordinirano je. No, povremeno će nešto učiniti i ako mi to ne bude odgovaralo, rekao je Tramp novinarima u Ovalnom kabinetu.

Više o ovome, pročitajte OVDE.

Omanski ministar spoljnih poslova Badr al-Busaidi, bivši posrednik u pregovorima između Irana i Sjedinjenih Država, optužio je američku vladu da je dozvolila Izraelu da je ''uvuče'' u rat u trenutku kada se postizanje sporazuma činilo ''realno mogućim''.

U autorskom tekstu objavljenom u britanskom nedeljniku Economist, Al-Busaidi je rat na Bliskom istoku opisao kao ''katastrofu'', ističući da je bio ''šok, ali ne i iznenađenje'' kada su Izrael i SAD 28. februara, samo nekoliko sati nakon ključnih pregovora, ponovo pokrenuli, kako je naveo, ''ilegalni vojni udar protiv mira''.

''Prijatelji Sjedinjenih Država imaju dužnost da govore istinu'', poručio je Al-Busaidi, pozivajući saveznike da ukažu Vašingtonu na to ''do koje mere je izgubio kontrolu nad sopstvenom spoljnom politikom''.

Američki ministar finansija Skot Besent izjavio je tokom sastanka Donalda Trampa sa japanskim premijerom u Ovalnom kabinetu da ''svedočimo dezertiranju na svim nivoima'' unutar Irana.

- Počeli su da shvataju šta se dešava - rekao je Besent, dodajući da se o tome u SAD ''ne izveštava dovoljno'' ali da ''ih uništavamo iz vazduha''.

On je takođe ocenio da bi iranska vlada ''mogla da implodira iznutra''. - U Ministarstvu finansija videli smo gde šalju svoj novac van zemlje, dolazimo po to i vratićemo ga iranskom narodu - poručio je.

Ostrvo Hark, kroz koje prolazi oko 90 odsto iranskog izvoza nafte, smatra se jednim od najosetljivijih ekonomskih ciljeva u Iranu.

Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da su Sjedinjene Američke Države morale da iznenade Iran napadom, uporedivši to sa japanskim napadom na Perl Harbor, dok je sedeo pored japanske premijerke Sanae Takaichi.

Govoreći u Beloj kući, Tramp je istakao da je zadovoljan nivoom podrške Japana američkim vojnim akcijama protiv Irana, naglašavajući da su odnosi između dve zemlje snažni. - Imali smo ogromnu podršku i odnos sa Japanom u svemu - rekao je tokom bilateralnog sastanka, dodajući da Japan ''preuzima odgovornost''.

Više o ovome, pročitajte u vesti OVDE.

Izrael je izveo prve napade na iransku mornaricu u Kaspijskom jezeru, saopštio je izraelski vojni portparol, navodeći da su iranske pomorske sposobnosti u tom području uglavnom onesposobljene.

Potpukovnik Nadav Šošani rekao je da su vazdušne snage napale desetine ciljeva u Bandar Anzaliju, među kojima su korveta iranske mornarice, četiri raketna čamca, nekoliko pomoćnih i zaštitnih brodova, kao i komandni centar i brodogradilište.

- Uspeli smo da uništimo njihove pomorske kapacitete u Kaspijskom jezeru - izjavio je Šošani na onlajn brifingu za novinare.

- Ovo predstavlja sistematski napad na sve nivoe njihovih pomorskih sposobnosti u Kaspijskom jezeru - dodao je.

Od početka rata, iranske vlasti uvele su potpuni prekid interneta širom zemlje. Prema organizaciji za praćenje interneta NetBlocks, blokada je sada ušla u svoj 20. dan.

''Ovaj incident sada predstavlja najduži zabeleženi prekid u istoriji Irana, nadmašivši blokadu uvedenu tokom protesta u januaru'', navodi se, uz podsećanje na ovogodišnje masovne demonstracije tokom kojih su poginule hiljade ljudi.

Irak je osudio vazdušne napade na naftna i gasna postrojenja na Bliskom istoku, upozoravajući da rat SAD-a i Izraela protiv Irana dodatno ugrožava njegovu već oslabljenu ekonomiju.

''Nedavni napadi usmereni na energetska postrojenja u nekoliko susednih zemalja Iraka i drugih prijateljskih država u regionu predstavljaju zabrinjavajuću eskalaciju koja preti potkopavanju napora za smanjenje tenzija i ugrožava stabilnost'', saopštilo je ministarstvo spoljnih poslova.

Bagdad je istakao važnost ''obezbeđivanja kontinuiteta snabdevanja globalnih energetskih tržišta'' nakon ozbiljnih poremećaja u Hormuškom moreuzu, kroz koji je Irak ranije izvozio većinu svoje nafte.

Rafinerija nafte u Haifi oštećena je danas posle podne od gelera koji su pali nakon nekoliko uzastopnih iranskih raketnih napada, zbog kojih su se oglasile sirene širom Izraela. U nizu napada koji su počeli u sredu poginulo je više ljudi, uključujući dvoje izraelskih civila, tri Palestinke i jednog stranog radnika, piše The Jerusalem Post.

Više o ovome, pročitajte u vesti OVDE.

Tri zvaničnika Izraela, koji su govorili za Rojters pod uslovom anonimnosti, rekli su da Izrael nije iznenađen Trampovim komentarima i da se dinamika situacije podseća na prethodne izraelske napade na skladišta goriva u Iranu pre nekoliko nedelja.

Američki ministar odbrane Pit Hegset je u vezi sa tim prethodnim napadima izjavio da "u tom konkretnom slučaju" nisu bili američki udari.

Više o ovome, pročitajte u vesti OVDE.

U izraelskom vazdušnom napadu na jug Libana povređeni su dopisnik RT-a Stiv Svini i njegov snimatelj, prenosi libanska Nacionalna novinska agencija.

Više o ovome, pročitajte u vesti OVDE.

Turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan izjavio je danas da Turska Iranu prenosi ''prijateljske'' savete kako bi izbegao širenje rata sa Sjedinjenim Državama i Izraelom na Bliski istok, uz ocenu da su napadi Teherana na zemlje u regionu neprihvatljivi.

Govoreći u Dohi, Fidan je rekao da je Izrael glavni krivac za rat, ali da Iran ima ''istorijsku odgovornost'' da ne napada države u regionu.

Dodao je da je Ankara u kontaktu i sa Vašingtonom i sa Teheranom kako bi razumela njihove pozicije, te da će turski napori za okončanje sukoba biti nastavljeni.

Katarski premijer izjavio je da su iranski napadi od početka rata izazvali ''veliki šok'' i da taj napad ''otvara brojna pitanja'' za region kada je reč o odnosima među susednim državama.

- Poverenje je sada izgubljeno, ali se mora obnoviti - rekao je šeik Mohamed. - Želimo da živimo u miru sa iranskim narodom.-

Izraelska vojska saopštila je da je njeno vazduhoplovstvo prvi put od početka rata izvelo napade na iranske pomorske ciljeve u Kaspijskom moru.

Vazdušni udari tokom noći pogodili su ciljeve u iranskoj mornaričkoj luci, gde je bilo usidreno na desetine plovila. Među metama su bili brodovi sa protivvazdušnim sistemima, protivpodmorničkim naoružanjem i patrolnim čamcima, navodi se.

Pogođeno je i centralno komandno mesto za pomorske aktivnosti u Kaspijskom moru, kao i infrastruktura za popravku i održavanje, dodaje se.

Libansko ministarstvo zdravlja saopštilo je da je u izraelskim napadima u toj zemlji poginula 1001 osoba od početka rata između Izraela i Hezbolaha 2. marta, čime je premašen jučerašnji broj od 968 poginulih.

U novom saopštenju navodi se da među žrtvama ima 79 žena, 118 dece i 40 zdravstvenih radnika, dok je još 2584 ljudi ranjeno.

Iranski ministar spoljnih poslova poručio je da je Teheran u napadima na energetsku infrastrukturu u regionu iskoristio tek mali deo svojih kapaciteta i upozorio na još žešći odgovor ukoliko njihova infrastruktura ponovo bude gađana.

''Naš odgovor na izraelski napad na našu infrastrukturu upotrebio je DELIĆ naše snage. JEDINI razlog za uzdržanost bio je poštovanje poziva na deeskalaciju'', napisao je na mreži X. ''NULA uzdržanosti ako naša infrastruktura ponovo bude pogođena.''

Dodao je da svaki završetak rata ''mora uključivati rešavanje štete nanete našim civilnim objektima''.

Govoreći na konferenciji za medije u Pentagonu, američki ministar odbrane Pit Hegset rekao je da napadi na iranske vojne kapacitete na ostrvu Harg daju Sjedinjenim Državama kontrolu nad sudbinom te zemlje.

Ostrvo, udaljeno oko 30 kilometara od iranskog kopna, ključno je za oko 90 odsto izvoza iranske sirove nafte. Sjedinjene Države napale su ga tokom vikenda, ali iranski zvaničnici tvrde da se izvoz nastavlja normalno i da nije bilo žrtava.

Američki predsednik Donald Tramp zapretio je da će gađati naftnu infrastrukturu na ostrvu ukoliko Iran nastavi da blokira Hormuški moreuz, ključni pomorski prolaz kroz koji prolazi oko 20 odsto svetske nafte.

Iranski Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) saopštio je da je od početka rata protiv Irana uhapšeno 178 špijuna koji rade za Sjedinjene Države i Izrael, prenosi novinska agencija Mehr.

Uhapšeni su, prema navodima IRGC-a, slali fotografije i lokacije centara Iranskog Crvenog polumeseca, kao i vojnih kontrolnih tačaka američkim i izraelskim obaveštajnim službama radi navođenja ciljeva.

Među privedenima nalazi se i određen broj stranih državljana, kod kojih su pronađeni oružje, uređaji za lociranje, specijalizovana komunikaciona oprema i strane valute.

Cene fosilnih goriva nastavljaju da rastu, a cene nafte su jutros dostigle novi maksimum od početka rata u Iranu.

Barel sirove nafte marke Brent nakratko je dostigao 118,74 dolara posle 9:30, što je nivo koji nije viđen od juna 2022. godine, pre skoro četiri godine.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči poziva na budnost i koordinaciju među zemljama regiona kako bi se suprotstavili onome što je opisao kao „destabilizujuće i eskalatorne akcije“ Sjedinjenih Država i Izraela, javljaju iranski državni mediji.

Aragči je to izjavio u odvojenim telefonskim razgovorima sa svojim kolegama u Turskoj, Egiptu i Pakistanu.

Rekao je da su nedavni napadi SAD i Izraela na iransku infrastrukturu imali za cilj eskalaciju tenzija i dodao da Iran neće štedeti napore u odbrani svog suvereniteta i bezbednosti.

Još jedna rafinerija nafte u Kuvajtu je takođe bila meta napada drona, izveštava državna novinska agencija.

Prema izveštaju, dron je pogodio deo rafinerije Mina Abdulah, južno od grada, izazvavši požar na lokaciji.

Ovaj napad je usledio nakon izveštaja o napadu na rafineriju Mina Al-Ahmadi, udaljenu samo nekoliko kilometara, gde je izbio požar koji je brzo stavljen pod kontrolu.

Kuvajtska vojska je saopštila da se suočava sa „neprijateljskim napadima raketama i dronova“ usmerenim na teritoriju zemlje, objavili su regionalni mediji, pozivajući se na Generalštab vojske.

U saopštenju se navodi da su sve eksplozije koje stanovnici mogu čuti rezultat presretanja dolazećih raketa od strane protivvazdušne odbrane i pozvana je građana da ostanu mirni.

Ranije je Kuvajtska nacionalna garda saopštila da je oborila nekoliko dronova tokom jutarnjih napada.

Grčki "Patrioti" oborili su iransku balističku raketu u Saudijskoj Arabiji, prenosi Kathimerini.

Prema informacijama, grčki sistemi protivvazdušne odbrane su aktivirani nakon uzbune o pretnji, dok su lansirane dve rakete.

U izraelskom vazdušnom napadu oštećeno je više odeljenja bolnice na jugu Libana, pri čemu su pacijenti i osoblje imali problema zbog udisanja dima, saopštila je bolnica Šejh Ragheb Harb.
    Bolnica u Tulhu, na periferiji Nabatiea, navela je da je u izraelskom napadu na obližnju zgradu oštećeno nekoliko njenih odeljenja, uključujući i jedinicu za intenzivnu negu, javlja NNA, a prenosi Al Džazira.
    Uprava bolnice navela je da napad predstavlja kršenje međunarodnog prava i ugrožava bezbednost pacijenata i osoblja.
    Više od 900 ljudi poginulo je u Libanu u izraelskim napadima otkako je Hezbolah 2. marta ušao u regionalni rat u znak podrške Teheranu, dok je više od milion ljudi primorano da napusti svoje domove, navode libanske vlasti.

Ministarstvo odbrane Saudijske Arabije saopštilo je jutros da je presretnuto i uništeno šest dronova u prestonici Rijadu i istočnim regionima te zalivske zemlje.

Arapske zemlje su izdale zajedničko saopštenje kao odgovor na iranske napade, nakon sastanka ministara spoljnih poslova u Rijadu u sredu.

Među predstavnicima su bili predstavnici Bahreina, Kuvajta, Libana, Katara, Saudijske Arabije, UAE i drugih zemalja u regionu.

U svom saopštenju, oni osuđuju "namerne napade" Irana, za koje kažu da su usmereni na stambena područja, civilnu infrastrukturu i diplomatske prostorije. Oni se ne mogu opravdati "ni pod kakvim izgovorom", kažu oni.

Takođe ističu svoje pravo na samoodbranu u skladu sa članom 51 UN.

Njihovo saopštenje poziva Iran da "odmah obustavi svoje napade" i poštuje međunarodno pravo i "principe dobrosusedstva", i da se uzdrži od "mera ili pretnji" usmerenih na zatvaranje Ormuskog moreuza.

Iran je pogubio trojicu demonstranata osuđenih zbog ubistva dva policajca tokom antivladinih protesta u januaru, javlja Rojters, pozivajući se na iransku agenciju Mizan.

Pravosudne vlasti u Teheranu su saopštile da su oni proglašeni krivima za ubistvo i "vođenje rata protiv Boga", uključujući delovanje u korist Izraela i SAD.

BBC podseća da su antivladine demonstracije u Iranu počele kao protesti protiv ekonomskih problema, a kasnije su prerasle u antivladine proteste koji su zahvatili celu zemlju.

Prema američkoj Novinskoj agenciji aktivista za ljudska prava (HRANA), oko 6.488 demonstranata je ubijeno tokom samih protesta.

Ta brojka ne uključuje 236 dece, 76 nedemonstranta i 207 vojnika i vladinih snaga koji su takođe ubijeni.

HRANA navodi da još uvek preispituje oko 11.744 slučaja nakon brutalnog obračuna iranskih snaga bezbednosti sa demonstrantima.

 Neidentifikovani dronovi primećeni su iznad američke vojne baze Fort Lesli DŽ. Makner, u kojoj žive američki državni sekretar Marko Rubio i ministar odbrane Pit Hegset, što je izazvalo pojačane bezbednosne mere, saopštili su američki zvaničnici upoznati sa situacijom, objavio je list "Vašington post".    

Dronovi su primećeni poslednjih deset dana što je dovelo do sastanka u Beloj kući kako bi se razmotrile moguće reakcije.    

Zvaničnici nisu utvrdili poreklo letelica.    

U međuvremenu, SAD su izdale globalno bezbednosno upozorenje za diplomatska predstavništva i zaključale nekoliko domaćih baza, uključujući zajedničku bazu Mekgvir-Diks-Lejkhrst i vazduhoplovnu bazu Mekdil, podižući nivo zaštite na oznaku "Čarli" - što znači da postoje obaveštajni podaci o mogućoj opasnosti.   

Viši zvaničnici su razmatrali da presele Rubija i Hegseta, ali do promene smeštaja nije došlo.     

Portparol Pentagona je odbio da komentariše situaci

Tim britanskih vojnih stručnjaka poslat je u Centralnu komandu Sjedinjenih Američkih Država (CENTCOM) koja rukovodi američkim vojnim operacijama na Bliskom istoku, kako bi zajedno radili na ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza, javljaju britanski mediji.
    Izvori iz resora odbrane naglasili su, međutim, da je situacija u Ormuskom moreuzu toliko opasna da ne bi mnogo zemalja bilo spremno da postavi ratne brodove usred te pretnje u ovom trenutku, navodi Independent.
    Podsekretar za oružane snage u britanskom ministarstvu odbrane Alister Karns podsetio je da je 1987. godine u sličnoj situaciji, bilo potrebno 30 ratnih brodova za vojnu pratnju kroz Ormuski moreuz.
    Istakao je da je situacija sada još složenija, s obzirom na to da iranski arsenal uključuje brze čamce, različite vrste mina, balističke rakete i bespilotne letelice u vazduhu, na moru i ispod talasa.
    Britanski ministar odbrane Džon Hili razgovarao je u sredu o situaciji sa kolegama iz Francuske, Nemačke, Italije i Poljske.
    Od početka tekuće krize na Bliskom istoku piloti britanske Kraljevske mornarice i RAF-a leteli su 650 sati u vojnim operacijama, a britanske snage su oborile više od 40 dronova.

 Iranski korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) saopštio je da će iranske snage uništiti čitavu gasnu i naftnu industriju zemalja Persijskog zaliva u slučaju da energetski sektor Irana ponovo bude meta napada.   

 "Ponovo vas upozoravamo da ste napravili veliku grešku time što ste napali infrastrukturu Irana. Ako se to ponovi, dalji napadi na vašu energetsku infrastrukturu i vaših saveznika neće prestati do potpunog uništenja, a naš odgovor biće mnogo teži od večerašnjih napada", navodi se u saopštenju IRGC objavljenom u sredu uveče, prenosi Al Džazira.    

Iranske snage su u sredu ranije pokrenule napade na energetske objekte više zemalja Persijskog zaliva, uključujući Katar, Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate, nakon što je Izrael izveo napade na iransko gasno polje Južni Pars.    

Katar je ranije sinoć presreo četiri od pet balističkih raketa ispaljenih na tu zemlju iz Irana, pri čemu je peta balistička raketa uspela da pogodi industrijski grad Ras Lafan i prouzorkuje veliku štetu.    

Prethodno je evakuisano sve osoblje infrastrukturnih obejkata u Ras Lafanu koji služe za preradu tečnog naftnog gasa (LNG).    

Ras Lafan predstavlja ključnu lokaciju katarske energetske infrastrukture, gde se prerađuju najveće količine LNG u toj zemlji.    

Saudijske PVO snage presrelo je osam balističkih raketa lansiranih ka Rijadu, pri čemu su ostaci projektila pali na nekoliko kvartova u tom gradu.  

Ministarstvo je takođe saopštilo da su saudijske snage presrele i uništile dron koji je ciljao gasno postrojenje u Istočnoj provinciji, navodeći da nije prijavljena materijalna šteta.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Katar saopštilo je da su svi požari na energetskoj stanici Ras Laffan stavljeni pod kontrolu, nakon što je objekat pogođen iranskim raketama.

U saopštenju se navodi da povređenih nema, ali da su u toku aktivnosti hlađenja i obezbeđivanja lokacije.

Kompanija QatarEnergy ranije je potvrdila da su napadi izazvali „velike požare i značajnu materijalnu štetu“.

Nakon napada, Donald Trump je reagovao porukom u kojoj je zapretio da će „masovno uništiti“ iransko gasno polje South Pars, ukoliko Iran ponovo napadne Katar.

Sukob dodatno podiže tenzije u regionu i povećava strah od dalje eskalacije.

Agencija za pomorsku trgovinu Velike Britanije (UKMTO) saopštila je da je brod kod obale Katar pogođen „nepoznatim projektilom“.

Kako se navodi, svi članovi posade su bezbedni nakon incidenta koji se dogodio u blizini industrijske zone Ras Laffan, koja je prethodno već bila meta iranskih napada.

Prema istom izvoru, ranije je pogođen još jedan brod kod severoistočne obale Ujedinjeni Arapski Emirati, u blizini Ormuskog moreuza, što je izazvalo požar na plovilu.

U tom incidentu nije bilo povređenih, ali niz napada na pomorske ciljeve dodatno podiže tenzije u Persijskom zalivu i povećava zabrinutost za bezbednost međunarodne trgovine.

Donald Tramp reagovao je na izraelski napad na iransko gasno polje South Pars, poručivši da je reč o „izlivu besa“ i istakavši da Sjedinjene Američke Države nisu imale nikakva saznanja o planiranom udaru.

U objavi na društvenoj mreži Truth Social, Tramp je naveo da je Izrael „nasilno uzvratio udarac“ na jedno od najvećih gasnih polja na svetu, uz tvrdnju da su pogođeni samo manji delovi kompleksa.

On je istovremeno upozorio da, ukoliko Iran ponovo napadne ciljeve u Katar, Sjedinjene Američke Države mogu „masovno uništiti“ čitavo gasno polje South Pars, uz poruku da bi takav odgovor bio „snage i razmere kakve Iran do sada nije video“.

Tramp je dodao da ne želi dodatnu eskalaciju, ali da će u slučaju novih napada na Katar biti spreman da odobri takvu akciju.

Ova poruka dolazi nakon što je kompanija QatarEnergy saopštila da su njeni LNG objekti bili meta raketnih napada u ranim jutarnjim satima, pri čemu su izbili veliki požari i pričinjena značajna materijalna šteta.

Situacija dodatno podiže tenzije u regionu i povećava strah od daljeg širenja sukoba.