Rodna ravnopravnost u fokusu: Ove godine stiže obavezni vojni rok za žene?
Vlada u svojoj reformi ističe da žene u vojsci imaju potpunu ravnopravnost i da će im posle petomesečne osnovne obuke biti dostupne sve dužnosti.
Mlade Dankinje koje su do 1. jula ove godine napunile 18 godina moraju da se upišu u vojnu evidenciju, a mogle bi da budu regrutovane već tokom sledeće godine.
Posle Norveške i Švedske, Danska je treća nordijska zemlja koja uvodi obavezni vojni rok za žene, prvenstveno zbog bezbednosne situacije nakon napada Rusije na Ukrajinu, ali i u cilju uspostavljanja potpune ravnopravnosti polova.
Norveška je prva nordijska zemlja koja je uvela obavezni vojni rok za žene još 2015. godine, pozivajući se na ravnopravnost polova, dok je odluka doneta još 2013, pre ruske aneksije Krima. Tek kasnije dobila je i spoljno-politički i bezbednosni značaj. Švedska je istu odluku donela 2019. godine.
Pozadina ove reforme je pogoršanje bezbednosne situacije u Evropi, posebno zbog pretnje koju predstavlja Rusija, na šta je nedavno upozorila i danska obaveštajna služba, prenosi N1.
Inicijator reforme, socijaldemokratska vlada premijerke Mete Frederiksen, kao glavni razlog navela je rodnu ravnopravnost.
Kako piše dopisnica SRF iz skandinavskih zemalja, rasprave o reformi vojske vođene su godinama, ali u Danskoj tradicionalno postoji visok stepen političke saglasnosti o bezbednosnim pitanjima, kao i visok nivo spremnosti građana da se odazovu pozivu u vojsku.
Vlada u svojoj reformi ističe da žene u vojsci imaju potpunu ravnopravnost i da će im posle petomesečne osnovne obuke biti dostupne sve dužnosti.
