RUS STAVOM O KOSOVU UĆUTKAO SVE U SAVETU BEZBEDNOSTI: Albancu postavio JEDNO pitanje - ovaj ostao nem
Ambasador Rusije u UN Vasilij Nebenzja nazvao je licemerjem i dvostrukim standardima odbijanje Saveta bezbednosti da sasluša izveštaj ombudsmana DNR Darje Morozove. Kako je rekao, radi se o „beskrupuloznoj igri“ imajući u vidu da SB UN redovno poziva predstavnike Kosova da govore na sednicama.
- Naš američki kolega je rekao da je govor predstavnika nepriznatih teritorija nedopustiv i da predstavlja kršenje rezolucija. A, evo, na primer, pozivanje predstavnika Kosova na Savet je javno kršenje rezolucije 1244 SB UN. Uzećemo u obzir principijelan stav američkih kolega po ovom pitanju - poručio je Nebenzja.
TENZIJE U SVETU NE PRESTAJU! Amerika udarila na Kinu - i to zbog Severne Koreje
RUSIJA PONOVO OTERALA SAD IZ CRNOG MORA! Amerikanci shvatili upozorenje, pa promenili rutu letenja dronova
BAJDEN IZJAVOM O PUTINU ŠOKIRAO SVET: Međunarodni sud ne priznaju svi, uključujući nas
Ruski diplomata je upitao predstavnika Albanije da li smatra Kosovo teritorijom koju su priznale UN, ali albanski diplomata nije odgovorio.
Nebenzjin govor je izazvao burnu reakciju albanskog ambasadora Ferita Hodže, koji je rekao da u situaciji sa učešćem predstavnika Kosova i DNR „nema ničeg zajedničkog“ i da je poređenje apsolutno veštačko.
U izveštaju Morozove koji je naknadno objavljen na sajtu ombudsmana DNR navedeno je da je UN, Međunarodnom komitetu Crvenog krsta i Unicefu bilo poslato 600 pisama o kršenjima ljudskih prava i ratnim zločinima Kijeva, ali da reakcija nije bilo.
Takođe se ističe da su od početka sukoba u Donbasu do specijalne operacije u republici poginule 4374 osobe, dok je 8 hiljada ranjeno. Prema izveštaju, ukrajinske snage od jula 2022. godine koriste zabranjene mine „lepestok“ zbog čega je preko 90 građana završilo sa povredama različitog stepena.
Prethodno, Savet bezbednosti UN nije dozvolio ombudsmanu za ljudska prava u DNR Darji Morozovoj da se obrati na sednici o humanitarnoj situaciji u Ukrajini, javio je dopisnik Sputnjika.
Tokom proceduralnog glasanja samo četiri zemlje su glasale za obraćanje Morozove, uključujući Rusiju, Kinu i Brazil. Protiv je bilo osam zemalja, uključujući Sjedinjene Američke Države i Veliku Britaniju. Tri zemlje su bile uzdržane. Da bi se Morozova obratila bilo je potrebno devet glasova „za“.