Rusija na ivici energetskog KOLAPSA: Ljudi čekaju GORIVO i po 18 sati, Krim ostao bez STRUJE i GASA - da li će Putin zbog ovoga morati za pregovarački sto?
Dok Ukrajina pojačava udare na rafinerije i skladišta goriva, stručnjaci upozoravaju da bi energetska kriza mogla da postane jedan od najvećih izazova za Kremlj od početka rata.
Rusija se suočava sa jednom od najozbiljnijih energetskih kriza od početka rata u Ukrajini. U brojnim regionima formiraju se kilometarske kolone ispred benzinskih pumpi, prodaja goriva je ograničena, dok ukrajinski napadi na rafinerije i energetsku infrastrukturu dodatno pogoršavaju situaciju.
Najnoviji udari bili su usmereni na postrojenja kompanije Gazprom Njeft, jednog od ključnih snabdevača moskovskog regiona. Prema dostupnim podacima, za svega šest meseci pogođeno je čak 16 velikih rafinerija i terminala, što predstavlja više od trećine ukupnih ruskih kapaciteta za preradu nafte.
Istovremeno, Krim prolazi kroz još težu krizu. Pored hroničnog nedostatka goriva, stanovnici se suočavaju i sa čestim nestancima električne energije i problema u snabdevanju gasom.
Na društvenim mrežama pojavljuju se snimci dugačkih kolona ispred benzinskih pumpi, gde vozači čekaju i po 18 sati kako bi natočili gorivo. U više od 40 ruskih regiona uvedena su ograničenja, pa vozači mogu da kupe između 15 i 30 litara benzina po vozilu.
Sve češće se prijavljuju i incidenti. Građani se svađaju oko reda na pumpama, buše jedni drugima gume, a pojedini pribegavaju krađi goriva direktno iz rezervoara parkiranih automobila.
- Ljudi su poludeli zbog situacije na benzinskim pumpama. Kradu gorivo i oštećuju tuđu imovinu. Neko se okoristi, a račun za popravku ostane nama, ispričala je jedna stanovnica Rusije.
Posebno dramatična situacija je na Krimu, gde su ukrajinski napadi ozbiljno narušili energetsku infrastrukturu. Novinar nedeljnika NIN Vladan Alimpijević ocenjuje da se poluostrvo suočava sa gotovo potpunim energetskim kolapsom.
- Na Krimu gotovo neprekidno nestaje struja, snabdevanje gorivom je izuzetno otežano, a desetine hiljada ljudi pokušavaju da napuste poluostrvo i odu ka Rusiji, navodi Alimpijević.
On dodaje da se nekada važna saobraćajnica od Rostova preko Marijupolja prema Krimu danas uglavnom koristi za vojne konvoje i da je među lokalnim stanovništvom poznata kao "auto-put smrti".
Prema njegovim rečima, Ukrajina je poslednjih meseci značajno promenila strategiju. Umesto fokusiranja isključivo na liniju fronta, sve više udara na rusku logistiku, energetiku i ekonomsku infrastrukturu, pokušavajući da oslabi sposobnost Moskve da nastavi rat.
Takvi udari, smatra Alimpijević, stvaraju ozbiljan pritisak na rusku ekonomiju, podstiču inflaciju i izazivaju sve veće nezadovoljstvo među građanima.
Ipak, pitanje da li bi upravo ova kriza mogla da primora Moskvu i Kijev na ozbiljne mirovne pregovore ostaje otvoreno.
- Nijedna strana za sada nije pokazala spremnost na ozbiljne ustupke. U Kijevu bi politička cena odricanja od okupiranih teritorija bila ogromna, dok ni Vladimir Putin ne može sebi da priušti da iz rata izađe bez onoga što bi mogao da predstavi kao pobedu, ocenjuje Alimpijević.
Kako dodaje, ruski predsednik je i sam priznao da zemlja prolazi kroz jedan od najtežih perioda u novijoj istoriji, ali odgovor na pitanje kako će Moskva izaći iz aktuelne krize i dalje nije poznat.
Dok vlasti traže izlaz iz problema, građani pokušavaju da zadrže smisao za humor. Na društvenim mrežama benzinske pumpe nazivaju "najskupljim mestom za izlazak", dok gorivo porede sa luksuznim parfemom - retkim i dragocenim proizvodom koji je postao simbol svakodnevne borbe.
Srbija Danas
