BOLEST KOJA JE NAJVIŠE KOSILA RUSKE KOSMONAUTE: Uspeli su da osvoje svemir, ali su platili skupu cenu
Sledećeg meseca čovečanstvo će obeležiti 60. godišnjicu svog prvog svemirskog leta
Sledećeg meseca čovečanstvo će obeležiti 60. godišnjicu svog prvog svemirskog leta, sa preko 560 ljudi iz 41 zemlje koji su stigli do niske orbite Zemlje, putujući van Zemljine niske orbite ili čak odlazeći na Mesec od istorijskog leta kosmonauta Jurija Gagarina 12. aprila , 1961. godine.
SAVET STRUČNJAKA: Evo kako da smanjite holesterol i sprečite pojavu ateroskleroze i komplikacija na krvnim sudovima!
"ČEKAJU NAS STRAŠNA VREMENA" Zaharova upozorava na ogromnu opasnost, ali ima i spasonosno rešenje
ISIS PREUZEO KONTROLU NAD PALMOM: Francuzi beže, napuštaju ogromnu investiciju, grad je pun leševa!
Kardiovaskularne bolesti su najčešći uzrok smrti sovjetskih i ruskih kosmonauta, navodi se u sveobuhvatnoj analizi grupe ruskih medicinskih ustanova.
Izveštaj, koji su sastavili Istraživački institut za zaštitu zdravlja Izmerov, Federalni medicinski biofizički centar Burnasjan i Institut za biomedicinske probleme, sastavljen je na osnovu podataka 118 sovjetskih i ruskih kosmonauta koji su bili pod nadzorom između 1. januara 1960. i 31. decembra , 2018, za to vreme je iz različitih razloga preminulo 37 kosmonauta.
Studija je otkrila da je 48,65 odsto od tih 37 umrlo od kardiovaskularnih bolesti, dok je još 27,03 odsto podleglo malignim oboljenjima(karcinomima). Tačno 16,22 procenta smrti bili su rezultat spoljnih uzroka (nesreća). "Ostali" uzroci činili su 5,41 posto smrtnih slučajeva, a uzrok smrti nije utvrđen u jednom slučaju. Prosečna starost smrti bila je 64,4 godine, uzimajući u obzir sve uzroke.
U subotu se navršava 53 godine od smrti Jurija Gagarina, prvog čoveka u svemiru. 27. marta 1968, Gagarinov MiG-15 UTI srušio se tokom rutinske letačke obuke izvan Moskve, usmrtivši njega i instruktora letenja Vladimira Serjogina. Gagarin je u vreme smrti imao 34 godine.
Od tada je šest drugih sovjetskih i ruskih kosmonauta poginulo u nesrećama, uključujući Vladimira Komarova, koji je ubijen 1967. godine kada padobran Sojuz 1 nije uspeo da se otvori. 1971. godine kosmonauti Georgi Dobrovolski, Viktor Patsajev i Vladislav Volkov ubijeni su tokom ponovnog ulaska nakon odvajanja od svemirske stanice Saljiut 1. Valentin Bondarenko i Sergej Vozovikov poginuli su u nesrećama tokom obuke 1961., odnosno 1993. godine.
U svojoj studiji istraživači su zaključili da, s obzirom da su svi preminuli astronauti bili aktivni tokom perioda zore kosmonauta (što znači da su im letovi uglavnom bili kratki), nedostaju informacije o dugoročnim procenama uticaja svemirskog leta na zdravlje.
Sovjetski Savez i Rusija čine gotovo 51 odsto ukupnog vremena provedenog u svemiru, beležeći više od 29.100 dana u orbiti od početka svemirskog leta. Od 34 sovjetska i ruska kosmonauta koji su proveli 365 dana ili više u orbiti, 24 su u penziji, a dvoje je umrlo. Ostali ostaju aktivni.
Očekuje se da će istraživači predstaviti svoja kompletna otkrića na 23. simpozijumu "Ljudi u svemiru" u Moskvi između 5. i 8. aprila.