RUSI IZNELI FANTASTIČAN PREDLOG: Žele dve sile na sastanku u Donbasu, Kijev se ne oglašava
Moskva predlaže Parizu i Berlinu da do 27. aprila razmotre pitanje primirja na istoku Ukrajine pri čemu bi susret mogao da se odigra u Donbasu uz učešće predstavnika Kijeva, Donjecka i Luganska.
Stručnjak savetuje: POSLEDICE MOGU BITI OZBILJNE! Evo koje simptome kod dece ne smete da ignorišete!
POLICAJKA (49) JE BILA MAJKA DVOJE DECE: Vraćala se sa pauze, a onda je ekstremista ZAKLAO uz povike "Alahu akbar" (VIDEO)
"IZAĐITE IZ VODE" Zastrašujuća velika bela ajkula od 5,2 metra "skrenula" sa uobičajenog puta (VIDEO)
To se navodi u pismu zamenika šefa kabineta predsednika Rusije Dmitrija Kozaka objavljenog u medijima a čiju je autentičnost potvrdio novinarima i sam Kozak.
- Nadam se konstruktivnom, otvorenom i poštenom razmatranju nacrta rešenja koja su na pregovaračkom stolu a odnose se na tekuće primirje i strateška pitanja realizacije Minskih sporazuma u najskorije vreme (do 27. aprila) - navodi se u pismu.
On je novinarima rekao i da se konflikt u Donbasu ne može rešiti bez direktnog dogovora između Kijeva i samoproglašenih republika DNR i LNR, ali je Kijev usmeren na to da izbegne dijalog da Donjeckom i Luganskom umesto na uspostavljanje mira u Donbasu.
- Napori nisu usmereni na uspostavljanje mira već na izbegavanje direktnog dijaloga i bilo kakvih kontakata sa predstavnicima Donjecka i Luganska. A dijalog realno postoji. Svi razgovori u okviru Kontakt grupe i njenih podgrupa su 99 odsto razgovori predstavnika Ukrajine i Donbasa. Radi se samo o tome da se stvara slika o odsustvu takvog dijaloga zbog radikalno nastrojenih političkih snaga u Ukrajini - rekao je Kozak.
Francuska i Nemačka su uz Rusiju i Ukrajinu članice "normandijskog formata" za rešavanje pitanja konflikta u Donbasu.
Sukob na istoku Ukrajine
Sukob u Donbasu traje već sedam godina, u borbama je stradalo više od 13 hiljada ljudi. O rešavanju situacije razgovara se na sastancima kontakt grupe u Minsku. Strane su usvojile nekoliko dokumenata usmerenih na rešavanje sukoba, ali se razmena vatre nastavlja.
Od 27. jula prošle godine na snazi su i dodatne mere za obezbeđivanje primirja. Ove mere podrazumevaju potpunu zabranu pucanja, razmeštanja naoružanja u naseljima i u njihovoj blizini, ofanzivnih i izviđačko-diverzantskih akcija. Osim toga, predviđena je disciplinska odgovornost za kršenje prekida vatre. Naredbe o prekidu vatre koje sadrže mere za njegovo održavanje moraju biti na snazi sve dok se sukob ne reši u potpunosti.
Međutim, od kraja februara u regionu su počele da se povećavaju tenzije: OEBS izveštava o značajnom povećanju broja kršenja prekida vatre, a ustanici navode da Oružane snage Ukrajine u granatiranju koriste artiljeriju. U napadu ukrajinskog drona na selo Aleksandrovsko 3. aprila, poginulo je jedno dete. Samoproglašene republike smatraju da Kijev priprema ofanzivu velikih razmera.
U Moskvi su trenutnu situaciju nazvali opasnom, jer bi na istoku Ukrajine ponovo mogao da se razbukta građanski rat. Kako je primetio portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov, Rusija u ovim uslovima preduzima mere da osigura svoju bezbednost. On je dodao da kretanje trupa na teritoriji zemlje ne bi smelo nikoga da uznemirava, jer Moskva nikome ne predstavlja pretnju.