Severna Koreja reagovala na dešavanja u Iranu: Kim Džong Un mora da odluči kako sa Trampom - jednom već izneveren

Taj propust nije bio slučajan. Severnokorejski politički sistem je izgrađen oko gotovo mitskog autoriteta i neranjivosti njenog vođe. Javno objavljivanje nasilnog uklanjanja još jednog vrhovnog vođe uvelo bi opasan presedan. Podsetilo bi severnokorejske građane da čak i najmoćnija figura u strogo kontrolisanoj državi može biti praćena, ciljana i eliminisana. To nije narativ koji Pjongjang ima ikakav podsticaj da širi kod kuće, piše CNN.

Dok SAD i Izrael nastavljaju svoju vojnu kampanju koja je gurnula Bliski istok u krizu, Kim i njegov mali krug partijskih i vojnih zvaničnika koji nadgledaju nacionalnu bezbednost nesumnjivo analiziraju svaki aspekt američke vojne operacije. I svakako uzimaju u obzir Trampovu sposobnost da se brzo prebaci sa diplomatije na silu.

Očekuje se da će se Tramp vratiti u Aziju kasnije ovog meseca na samit sa kineskim predsednikom Si Đinpingom. Iako nema informacija o planovima za sastanak sa Kimom dok je u regionu, Čed O'Kerol, osnivač i izvršni direktor Korea Risk Group, istraživačke grupe koja pažljivo prati Severnu Koreju i izdavač NK News-a, kaže da to ne bi isključio.

- (Da sam Kim Džong Un) osećao bih da je u mom snažnom interesu da se ove godine uključim u neki oblik razgovora sa Trampom, čak i ako su samo površni, rekao je O’Karol.

O’Karol kaže da je logika više u vezi sa Kimovim upravljanjem Trampovom nepredvidivošću.

Kimu i njegovom užem krugu sigurno neće promaći činjenica da su, pre nešto više od dva meseca, američke specijalne snage šokantno zarobile predsednika Venecuele Nikolasa Madura. U to vreme, Severna Koreja je brzo odgovorila lansiranjem rakete za koju su neki analitičari spekulisali da bi mogla biti povezana sa Madurovim hapšenjem. U sredu je Kim nadgledao testiranje krstareće rakete sa novog severnokorejskog razarača Čoe Hjon pre njegovog puštanja u rad, iako ostaje nejasno da li je demonstracija vojne moći povezana sa ratom u Iranu.

Nakon što su SAD izvršile invaziju na Irak 2003. godine i bivši predsednik Džordž V. Buš svrstao Severnu Koreju u takozvanu Osovinu zla, njen tadašnji lider Kim Džong Il nestao je iz javnosti na nekoliko nedelja. Kada se ponovo pojavio, većinu svojih javnih nastupa odvijao je na vojnim lokacijama.

- Utisak (2003. godine) je bio da je u početku postojao strah, kaže Čed O’Kerol.

- Sadašnja situacija, mislim, je fundamentalno drugačija, rekao je O’Kerol. „Kim Džong Un se već pojavio u javnosti. Dakle, očigledno se neće skrivati.“

Severnokorejska garda i organi unutrašnje bezbednosti sada će analizirati svaki aspekt iranske operacije dok pokušavaju da osiguraju da Kim nikada neće podeliti Hamneijevu sudbinu.

Procene južnokorejskih i američkih obaveštajnih službi dugo su opisivale Severnu Koreju kao državu jednog od najsloženijih sistema zaštite lidera na svetu, a Pjongjang je proveo mnogo decenija usavršavajući slojevitu zaštitu. Na nedavnim snimcima Kimovih javnih izlazaka, koje su objavili državni mediji, vidi se obezbeđenje kako stoji zbijeno oko njega, a neki nose karakteristične balističke aktovke dizajnirane da se rasklope u štitove u slučaju pucnjave.

Kim danas ima mnogo razloga da bude samouvereniji nego što je njegov otac bio 2003. godine. Veruje se da je Severna Koreja sastavila desetine nuklearnih bojevih glava, što je stvarnost koja fundamentalno menja stratešku jednačinu. Za razliku od Irana ili Venecuele (ili Libije, štaviše), Severna Koreja tvrdi da poseduje operativno nuklearno oružje i sisteme za isporuku sposobne da dosegnu bilo gde u kontinentalnom delu Sjedinjenih Država, iako nikada nisu u potpunosti testirani. Prošlo je nekoliko godina otkako je Pjongjang kodifikovao pravo na preventivnu upotrebu nuklearnog oružja i proglasio svoj nuklearni status „nepovratnim“. Stare, ali zastrašujuće artiljerijske snage Severne Koreje i dalje su usmerene direktno na Seul, kao što je to bio slučaj decenijama.

O’Kerol je rekao da sposobnost Severne Koreje da postavi „taktičke ili čak strateške nuklearne bojeve glave“ na svoje rakete fundamentalno menja procenu rizika svakog protivnika. Ali dodaje da odvraćanje ne garantuje imunitet. Nedavni sukobi su pokazali koliko duboko moderne obaveštajne službe i dalje mogu da prodru u protivnike, identifikuju ciljeve vođstva, poremete komunikacije i brzo potisnu odbranu.

Događaji oko Irana takođe mogu oživeti jedno neprijatno sećanje za Kima: Hanoj.

U februaru 2019. godine, gledali smo kako Kim stiže u Vijetnam oklopnim vozom na svoj drugi samit sa Trampom, zračeći samopouzdanjem koje, gledajući unazad, deluje gotovo naivno. Severnokorejski zvaničnici, prema izvorima sa kojima sam tada razgovarao, verovali su da je dogovor blizu. Kim „nije imao rezervni plan“, rekao je jedan izvor. Nagomilavanje domaće propagande predstavilo je samit kao proboj pre nego što je počeo.

Sto za ručak je bio postavljen. Na meniju su bili snežna riba i banofi pita. Ali kada su Tramp i njegov tim naglo otišli ​​bez dogovora ili zajedničke izjave, sto za ručak je ostao prazan, a Kim je napustio Hanoj praznih ruku.

Prošle godine, Njujork tajms je objavio da su tokom istog perioda angažovanja na visokom nivou, američke mornarice SEAL navodno izvršile tajnu misiju u Severnoj Koreji kako bi postavile uređaj za prisluškivanje pre samita. Operacija je navodno krenula po zlu i rezultirala je smrtnim slučajevima civila. Vlada SAD nije javno potvrdila ovaj izveštaj, a CNN ga nije nezavisno verifikovao.

Ako je tačan, to bi podvuklo surovu realnost: diplomatija ne obustavlja prikupljanje obaveštajnih podataka ili planiranje za nepredviđene situacije. Iran je, izgleda, doživeo sličan obrazac, sa razgovorima koji su u toku čak i dok je vojni pritisak rastao, a obaveštajni podaci o kretanju najvišeg iranskog rukovodstva su tiho prikupljani. Kada su pregovori zastali, usledila je ogromna i smrtonosna sila, naizgled iznenađujući Irance. Pouka za Kima je da diplomatija ne eliminiše rizik od konfrontacije.

Nakon Hanoja, angažovanje sa Vašingtonom je postepeno slabilo, a testiranje oružja je konačno nastavljeno, ubrzavajući se tokom mandata predsednika Džoa Bajdena. Zatim je došlo do Kimovog odlučnog zaokreta ka Moskvi. Kako je ruski rat u Ukrajini preoblikovao odnose i produbio izolaciju Moskve na Zapadu, Pjongjang je iskoristio priliku i Kim se dva puta sastao sa ruskim moćnikom Vladimirom Putinom, jačajući ono što obe nacije sada nazivaju obostrano korisnim i transakcionim „strateškim partnerstvom“.

Kim je pristao da isporuči artiljerijske granate i rakete i rasporedio je hiljade vojnika da podrže ratne napore Rusije. Zauzvrat, analitičari kažu da je Pjongjang dobio hranu, gorivo i potencijalno osetljivu vojnu tehnologiju, zajedno sa podacima sa bojnog polja koji pomažu Severnoj Koreji da usavrši svoje oružje.

Čak i formalna partnerstva imaju svoje granice. Na papiru, Severna Koreja ima sporazum o međusobnoj odbrani sa Rusijom – kao i sa Kinom, sa kojom takođe održava dugogodišnje ekonomske veze. Ali iranski režim je takođe negovao jake veze sa obema nuklearnim silama. Teheran je formalizovao dugoročne strateške sporazume i sa Pekingom i sa Moskvom. Pa ipak, kada je poslednja kriza eskalirala, nijedna nacija nije vojno intervenisala.

Neki veruju da bi stvarnost mogla da vrati Kima barem da razmotri ideju o ponovnom saradnji sa Trampom. Njihov odnos je uvek bio neobično ličan. U Singapuru 2018. godine, Kim i Tramp su prošetali privatnom baštom i čak uporedili oklopne limuzine. Tramp je kasnije sa oduševljenjem govorio o „prelepim pismima“ koja mu je Kim poslao i na jednom skupu je rekao: „Zaljubili smo se.“

U aprilu 2019. godine, tokom njihovog poslednjeg poznatog susreta, Tramp je postao prvi aktuelni predsednik SAD koji je stupio na severnokorejsko tlo u korejskoj demilitarizovanoj zoni. Kim je jedno vreme bio istaknut u Trampovoj spoljnopolitičkoj naraciji, kao deo diplomatskog stila koji često stavlja lični odnos u centar državničkog umeća. Ali u Trampovom najnovijem obraćanju o stanju nacije, Severna Koreja nije pomenuta. Za predsednika koji često diplomatiju shvata u ličnom smislu, biti van te naracije može uvesti drugačiju vrstu neizvesnosti za Kima.

Na Devetom kongresu Radničke partije Severne Koreje krajem februara, Kim je ostavio uzak prostor za razgovore sa Vašingtonom, povezujući svako resetovanje odnosa sa američkim prihvatanjem statusa Severne Koreje kao države sa nuklearnim oružjem. Kim je rekao da „nema razloga“ da se dve zemlje „ne mogu dobro slagati“, ali samo ako Sjedinjene Države povuku ono što on naziva svojom „neprijateljskom politikom“ i poštuju nuklearni status Severne Koreje kako je navedeno u njenom ustavu.

U danima koji su usledili, južnokorejsko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je Bela kuća potvrdila da Sjedinjene Države ostaju otvorene za dijalog sa Severnom Korejom bez preduslova. Niko ne zna da li će se i kada razgovori nastaviti. Ali nakon nedavnih događaja, Kim se mora pitati koja je opcija rizičnija: pozvati Trampa ili ćutati.