Skandinavski raj postao prošlost: Nova pravila preko noći promenila život strancima - šta se dogodilo u evropskoj zemlji u koju su nekada svi želeli da se dosele?
Švedska je godinama važila za jednu od najpoželjnijih evropskih zemalja za život i doseljavanje, ali se odnos prema migrantima poslednjih godina značajno promenio. Stroža pravila za dobijanje državljanstva, novi finansijski uslovi i sve zahtevnija integracija menjaju sliku zemlje koju su mnogi smatrali "skandinavskim snom".
Promena migracione politike već se vidi i u statistici. Tokom 2025. godine u Švedskoj je podneto svega 6.737 zahteva za azil, što predstavlja rekordno nizak nivo i oko 10.000 zahteva manje nego 2022. godine.
Istovremeno, nova pravila za sticanje švedskog državljanstva izazvala su nezadovoljstvo čak i među strancima koji su godinama živeli u zemlji, radili i gradili svoje porodice.
Za pasoš potrebno najmanje osam godina boravka
Od 6. juna uvedeni su stroži uslovi za dobijanje švedskog državljanstva. Umesto dosadašnjih pet godina, odnosno sedam godina za osobe koje su u braku sa švedskim državljanima, sada je potrebno najmanje osam godina boravka.
Pored toga, kandidati moraju da ispune dodatne uslove – među njima su testovi iz švedskog jezika i poznavanja društva, kao i minimalni prihod od oko 1.800 evra bruto.
Posebnu pažnju izazvala je odluka da se nova pravila primenjuju i retroaktivno, odnosno na pojedine već podnete zahteve.
To je posebno pogodilo neke strance koji su godinama planirali svoj život u Švedskoj.
Softverski inženjer Alireza Tavakol preselio se u zemlju pre šest godina sa namerom da pokrene biznis i vremenom dobije švedski pasoš. Međutim, promena pravila poremetila je njegove planove.
- Imam veliki problem s tim što se pravila primenjuju retroaktivno - rekao je on
Novi uslovi zabrinuli i porodice
Promene nisu pogodile samo pojedince, već i porodice koje su svoj život već izgradile u Švedskoj.
Kanadska novinarka Mendi Pajfer živi sa suprugom Šveđaninom u Umeu. Ona trenutno ispunjava uslov koji se odnosi na prihode, ali strahuje da bi se njena finansijska situacija u budućnosti mogla promeniti.
Zbog toga, kako navodi, nova pravila mogu da utiču i na odluke o proširenju porodice.
- Naravno da to utiče na odluku da li ćete uopšte imati drugo dete - rekla je ona, uz napomenu da za sada ne planira da napusti Švedsku
"U Švedskoj smo, govori švedski"
Za neke doseljenike problem više nije samo administracija, već i promenjena društvena atmosfera.
Američka preduzetnica Amanda Hercog odlučila je da napusti Švedsku i vrati se u SAD, iako je u toj zemlji izgradila uspešan biznis.
Ona tvrdi da je tokom godina primetila značajnu promenu u odnosu ljudi prema strancima.
Kao primer navodi svoju dugogodišnju frizerku, koja je prestala da razgovara s njom na engleskom jeziku. Istovremeno, od poznanika je sve češće slušala poruku: "U Švedskoj smo, molim te, govori švedski."
Hercog ne osporava da ljudi koji žive u Švedskoj treba da nauče jezik, ali smatra da je problem bio u načinu na koji joj je to govoreno.
- Naravno da moramo da naučimo jezik ako ovde živimo, ali problem je bio u stavu koji je stajao iza toga. I pisma migracione službe postala su sve oštrija - rekla je ona
Jedno od takvih pisama, prema njenim rečima, bilo je prelomni trenutak nakon kojeg je odlučila da napusti zemlju.
"Više ne bih nikome preporučila da se doseli"
Amanda danas smatra da se Švedska značajno promenila u odnosu na period kada je odlučila da se tamo preseli.
Njena poruka ljudima koji razmišljaju o životu u ovoj skandinavskoj zemlji prilično je direktna: "Više ne bih nikome preporučila da se doseli u Švedsku".
Ona smatra da bi ljudi koji iz svojih zemalja odlaze zbog političke ili društvene klime u današnjoj Švedskoj mogli da naiđu na probleme koji ranije nisu bili toliko izraženi.
Promene u migracionoj politici tako su istovremeno otvorile pitanje koliko se promenila Švedska kao destinacija za doseljavanje – od zemlje koja je decenijama bila simbol otvorenosti do države koja danas uvodi sve strože uslove za integraciju i sticanje državljanstva.
