Skinuta oznaka tajnosti sa sovjetskog lunarnog programa: Da su uspeli u svom naumu, Rusi bi promenili istoriju sveta
Na sajtu državne agencije nalazi se 46 dokumenata, kao i fotografije, ilustracije i video-hronike posvećene misiji
Ruska agencija "Roskosmos" objavila je dokumenta o lunarnom programu Sovjetskog Saveza koji je, kako se navodi, nameravao da krajem šezdesetih godina prvi na svetu postavi astronomsku opservatoriju na prirodnom satelitu Zemlje.
AUSTRIJA U KANDŽAMA KORONE: Stanje je alarmantno, a turska svadba sa 700 gostiju napravila haos!
NAUČNICI NA CRNOJ LISTI: Kina ZABRANILA ULAZ u zemlju dvojici stručnjaka zbog kritika
VIRUS MASOVNO UBIJA: Kod komšija za 24 časa zabeleženo više od hiljadu i po novozaraženih
Na sajtu državne agencije nalazi se 46 dokumenata, kao i fotografije, ilustracije i video-hronike posvećene misiji.
- Predloženi tehničko-organizacioni pravac radova pružiće realne mogućnosti za stvaranje prve na svetu lunarne opservatorije već 1968-1969. godina. Takva opservatorija će postati prototip za buduće lunarne stanice, namenjene obavljanju trajne i sveobuhvatne službe Sunca, Zemlje (za meteorologiju i druge svrhe), planeta i zvezda - navedeno je u dokumentu, koji je potpisao direktor Centralnog naučno-istraživački instituta za mašinstvo Jurij Mozžorin 1967. godine.
Takođe je istaknuto da je Mesec prirodna prilično stabilna platforma za astro-teleskopske sisteme, kao i da se sa njega može posmatrati bilo koji objekat u svemiru tokom skoro 14 dana. On omogućava da se sprovode astrofizička istraživanja bez uticaja atmosfere.
Astronomska opservatorija trebalo je da bude napravljena na bazi lunarnog modula E-8 i lansirana na Mesec pomoću rakete-nosača "Proton-K".
Prema deklasifikovanim dokumentima, planirano je da prva sovjetska lunarna baza, koja je trebalo da bude raspoređena 70-ih godina, omogući boravak za tri kosmonauta tokom 20 dana.
- Težina lunarne stanice je osam tona, vreme boravka na Mesecu - 20 dana, broj kosmonauta-istraživača - tri - navedeno je u dokumentu.
Prema dokumentu, prva lansiranja u sklopu formiranja lunarne baze trebalo je da se dogode 1973. godine. Međutim, planovima nije bilo suđeno da se ostvare. U periodu od 1969-1972. godine, sva četiri lansiranja superteške rakete-nosača N-1 s kosmodroma Bajkonur završila su se nezgodom, usled čega je sovjetski lunarni program zatvoren.