Spremna velika diplomatska akcija: Putin dao zeleno svetlo Trampu, evo šta sledi
Rusija je pristala da pomogne administraciji američkog predsednika Donalda Trampa u komunikaciji sa Iranom o nuklearnom programu te zemlje i njenoj podršci regionalnim "antiameričkim predstavnicima", prenosi Blumberg, pozivajući se na dobro upućene izvore.
Kako navodi američka agencija, Tramp je to interesovanje preneo direktno predsedniku Rusije Vladimiru Putinu u telefonskom razgovoru u februaru, a najviši zvaničnici njegove administracije razgovarali su o tome sa svojim ruskim kolegama na razgovorima u Saudijskoj Arabiji nekoliko dana kasnije, rekli su ljudi upoznati sa tim pitanjem u Moskvi, odbijajući da budu identifikovani zbog osetljivosti pitanja, piše Blumberg.
Zvaničnici Bele kuće nisu odmah odgovorili na zahtev za komentar, a ni Rusija ni Iran nisu javno potvrdili ili odbili zahtev.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je u odgovoru na pitanja Blumberga da "Rusija veruje da SAD i Iran treba da reše sve probleme pregovorima i da je Moskva spremna da učini sve što je u njenoj moći da to postigne".
Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Ismail Bagei, upitan da li je Rusija ponudila da posreduje između Teherana i Vašingtona, rekao je da je "prirodno"da zemlje ponude svoju pomoć.
Otkako je preuzeo dužnost pre oko šest nedelja, Tramp je pokušao da obnovi odnose sa ruskim predsednikom, koje su SAD prekinule nakon ruske invazije na Ukrajinu u punom obimu 2022.
Dok Tramp nastoji da direktno posreduje u okončanju tog rata, obe strane su signalizirale da su otvorene za saradnju po pitanju drugih geopolitičkih interesa, među kojima su trgovinski putevi i resursi na Arktiku.
Najviši američki i ruski zvaničnici, uključujući državnog sekretara SAD Marka Rubija i ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova, razgovarali su tokom sastanka 18. februara u Rijadu o interesu Vašingtona da Moskva pomogne oko iranskih pitanja, prema rečima ljudi upoznatih sa situacijom.
Rusija i Iran koje su pod sankcijama SAD, produbile su saradnju u oblasti trgovine i energetike, kao i bezbednosti, a Rusija, između ostalog, koristi veliki broj iranskih dronova u svom ratu protiv Ukrajine.
Ali nejasno je koliko će Teheran biti prijemčiv za bilo kakav američki predlog dostavljen preko Rusije. Mnogi tvrdolinijaši, koji dominiraju moćnim iranskim institucijama kao što su IRGC i pravosuđe, javno su se protivili angažmanu sa Vašingtonom.
Prošlog meseca, vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei rekao je da se Trampu "ne može verovati", pošto se, kako je naveo, tokom svog prvog mandata aktuelni predsednik povukao iz nuklearnog sporazuma iz ere svog prethodnika Baraka Obame. Hamnej je poručio i da "Iran neće biti maltretiran u pregovorima".
Iranski predsednik Masud Pezeškijan, reformista koji podržava oživljavanje nuklearnog sporazuma, rekao je prošle nedelje da će ostaviti po strani svoje lično uverenje u potrebu angažovanja SAD i podržati Hamneijevo protivljenje pregovorima dok Vašington nastavlja da sankcioniše iransku ekonomiju.
