Strah od nove epidemije: Ovog datuma znaće se da li se hantavirus proširio, naučnici upozorili na mogući prenos vazduhom

Američki naučnik dr Stiven Kvej procenio je da bi prvi slučajevi takozvane „treće generacije“ zaraze mogli da se pojave već oko 19. maja, ukoliko se potvrdi da je inkubacioni period andskog soja hantavirusa oko tri nedelje. Prema njegovim rečima, do sada je registrovano deset slučajeva – jedan „nulti pacijent“ i devet osoba koje su se zarazile nakon kontakta sa njim. 

Kao nulti pacijent označen je 70-godišnji Leo Šilperord, dok je njegova supruga Mirjam preminula nakon što joj je pozlilo tokom putovanja. Posebnu zabrinutost izaziva činjenica da je oko 30 putnika napustilo brod pre nego što je otkriveno izbijanje zaraze, zbog čega postoji bojazan da su tokom prethodnih nedelja mogli da budu u kontaktu sa velikim brojem ljudi. 

Britanski „Telegraf“ navodi da stručnjaci sada gotovo sa sigurnošću smatraju da andski soj hantavirusa može da se prenosi sa čoveka na čoveka putem telesnih tečnosti, ali se istražuje i mogućnost širenja vazduhom. Profesor Džozef Alen sa Harvarda izjavio je da su neki zaraženi navodno imali samo kratak kontakt sa obolelima, poput mimoilaženja u zajedničkim prostorijama broda, što je dodatno pojačalo strahove među epidemiolozima. 

Preventivne mere i ključan datum

Putnici sa kruzera morali su da popune detaljne upitnike o kontaktima sa zaraženima, uključujući pitanja o bliskim susretima, deljenju sobe, kupatila ili ličnih predmeta. Stručnjaci ipak ističu da je rizik za širu javnost i dalje relativno nizak, jer je za prenos uglavnom potreban blizak kontakt. 

Dodatnu paniku izazvala je procena da bi stopa prenosa virusa mogla da bude veoma visoka. Ako se potvrdi da je svih devet novoobolelih zaraženo od jednog čoveka, reprodukcioni broj virusa bio bi uporediv sa omikron sojem korona virusa. 

Naučnici sada posebno prate dva ključna datuma -19. maj, kada bi mogli da se pojave novi slučajevi van kruzera, i 21. jun, koji bi mogao da označi kraj epidemije ukoliko do tada ne bude novih infekcija.

Šta je hantavirus? 

Hantavirus u ranoj fazi daje simptome koji veoma podsećaju na grip ili prehladu.

Najčešće se javljaju povišena temperatura, bolovi u mišićima, umor i opšta slabost, zbog čega mnogi ne obraćaju pažnju na prve znakove infekcije

Mogu se pojaviti i glavobolja, vrtoglavica i problemi sa stomakom, što dodatno otežava prepoznavanje bolesti u početku.

Naglo pogoršanje stanja

Ono što hantavirus čini posebno opasnim jeste to što se stanje može naglo pogoršati za samo nekoliko dana.

Kod jednog oblika bolesti dolazi do ozbiljnih problema sa plućima, pa se javljaju otežano disanje, kašalj i osećaj gušenja, što može dovesti do respiratornog otkazivanja

U nekim slučajevima dolazi i do naglog pada krvnog pritiska i ozbiljnog pogoršanja opšteg stanja organizma.

Drugi oblik bolesti pogađa bubrege

Hantavirus može izazvati i tešku formu bolesti koja zahvata bubrege.

U tom slučaju simptomi uključuju bolove u leđima i stomaku, visoku temperaturu, kao i moguće poremećaje u radu bubrega, što može dovesti do ozbiljnih komplikacija

U uznapredovalim fazama mogu se javiti i unutrašnja krvarenja i poremećaji u radu organa.

Zašto je virus toliko opasan

Jedan od najvećih problema jeste to što bolest u početku ne deluje ozbiljno, dok se kasnije može razviti u životno ugrožavajuće stanje.

Stručnjaci upozoravaju da stopa smrtnosti kod težih oblika može biti veoma visoka, naročito kada dođe do respiratornih komplikacija

Zbog toga je ključno na vreme reagovati i obratiti pažnju na simptome.

Kako se prenosi
Hantavirus se najčešće prenosi kontaktom sa izmetom, urinom ili pljuvačkom zaraženih glodara, dok je prenos sa čoveka na čoveka veoma redak

Upravo zbog toga se infekcije češće povezuju sa boravkom u prirodi ili prostorima gde ima glodara.