SUZE U OČIMA, NIKADA VIŠE NEĆE VIDETI SVOJA OGNJIŠTA: Za par dana Jermena više neće biti u Karabahu! Odlaze zauvek! (FOTO)
"Ne mogu da prestanem da plačem. Sve smo ostavili", rekla je jedna Jermenka
Više od 100.000 izbeglica stiglo je u Jermeniju iz Nagorno-Karabaha, izjavio je šef Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR) Filipo Grandi, dodajući da su mnogi gladni, iscrpljeni i hitno im je potrebna pomoć.
UBIO ČOVEKA, PA GA POJEO: Kanibal ponovo napao i priznao UŽASE od kojih se ledi krv u žilama
Stravično! PENZIONERKA (88) se okliznula i pala PRAVO U USTA ALIGATORU! Oglasili se gradski zvaničnici...
STRANKINJA IZBODENA NOŽEM! Prolaznici čuli VRISKE, odmah pozvali policiju, napadač u bekstvu!
Zvaničnik agencije UN za izbeglice iz javio je ranije da bi ukupan broj izbeglih mogao dostići 120.000, što odgovara procenama celokupne populacije Nagorno-Karabaha. Premijer Jermenije Nikola Pašinjan veruje da u Nagorno-Karabahu za nekoliko dana neće više biti Jermena.
- Analize pokazuju da narednih dana neće biti Jermena u Nagorno-Karabahu. To je direktni čin etničkog čišćenja i deportacije, na šta smo dugo upozoravali međunarodnu zajednicu - rekao je Pašinjan na sastanku vlade.
Ministarstvo spoljnih poslova Azerbejdžana odbacilo je optužbe Pašinjana da azerbejdžanske vlasti sprovode etničko čišćenje u Nagorno-Karabahu.
Predsednik samoproglašene Republike Nagorno-Karabah Samvel Šahramanjan potpisao je ukaz o raspuštanju svih institucija od 1. januara iduće godine, saopštile su vlasti tog većinski jermenskog regiona.
Ta samoproglašena republika će od tog datuma prestati da postoji, navodi se u ukazu.
Stanovništvo Nagorno-Karabaha, uključujući i ono koje se nalazi van njegovih granica, pozvano je da se upozna sa uslovima reintegracije koje će obezbediti Azerbejdžan, kako bi u budućnosti samostalno odlučivalo o mogućnosti ostanka u regionu.
Azerbejdžan je 19. septembra pokrenuo vojnu operaciju u Nagorno-Karabahu, nazvavši je "antiterorističkim merama lokalne prirode" za obnavljanje ustavnog poretka u regionu.
Nagorno-Karabah je međunarodno priznat kao deo Azerbejdžana, ali su ga kontrolisali etnički Jermeni još od rata devedesetih godina kada su raseljeni milioni Azerbejdžanaca. Taj rat je zvanično okončan 1994, ali sukob nikada nije u potpunost zaustavljen.
Sada ljudi beže kako god mogu, u automobilima, kamionima i autobusima ili na traktorima. Na zadnjem sedištu automobila često se stiskaju i više od četiri osobe. Mnoge žene i deca plaču. Sve što su mogli da ponesu ugurali su u automobil. Ono što je bilo preveliko za prtljažnik, spakovali su na krov.
Za mnoge je samo jedno na pameti - otići što pre. Narine Šakarjan, baka četvoro unučadi, priča za Dojče vele: "Dovde nam je bilo potrebno 24 sata. Deca su bila gladna i plakala su. Nismo ništa jeli."
Jedna majka priča da su njena deca doživela traumu posle bekstva.
- Mi nismo pobegli da bismo živeli, nego da bismo preživeli. Noćas je bilo nevreme i grmelo je. Moja najstarija ćerka se probudila i počela histerično da plače. Jedva sam je smirila. Sve vreme je ponavljala da moramo i odavde da odemo, jer će doći Azerbejdžanci. Da će i ovde biti rata! - kaže ona.
Jermeni priskočili u pomoć izbeglicama
Iz sata u sat se povećava broj ljudi koji iz Nagorno-Karabah pristiže u jermenski grad Goris, malo mesto na jugu zemlje okruženo brdima. U utorak su iscrpljene porodice spavale u automobilima dok su čekale da prijave dolazak u grad.
Već u sredu je lokalno stanovništvo organizovalo pomoć. Lokalni hoteli su nudili besplatne sobe, a Jermeni širom zemlje su na društvenim mrežama nudili smeštaj izbeglicama. Priča se o pretvaranju škole u Gorisu u kolektivni smeštaj dok se ne nađe trajnije rešenje.
Jedan visoki zvaničnik je rekao da je stvar principa pomoći jermenskoj "braći i sestrama" iz Кarabaha. Do ove nedelje, Tamara je bila medicinska sestra u maloj gradskoj bolnici nedaleko od Stepanakerta, koju Azerbejdžanci zovu Hankendi.
Кada je Azerbejdžan prošle nedelje započeo svoju munjevitu ofanzivu na Nagorno-Кarabah, Tamara je lečila ranjene karabaške borce.
- Bilo je strašno, bilo je mnogo povređenih. Ljudi su tražili svoje nestale, nisu mogli da nađu svoju decu. Bio je to veliki šok za nas - kaže ona. Iako Azerbejdžan insistira da Jermeni mogu da ostanu, Tamara se nije usudila da testira to obećanje.
Čim se put do Jermenije ponovo otvorio nakon blokade koju je uveo Azerbejdžan u poslednjih deset meseci, ona i njena porodica spakovali su svoje živote u mali džip iz sovjetskog doba i započeli sporo putovanje preko granice.
Tada se Tamara setila mladića kojeg je lečila u bolnici u prethodnom ratu, pre tri godine, i pozvala ga. Sada ona boravi u Gorisu sa njegovom porodicom, dok vojnik kome je pomagala živi u Jerevanu. On se fizički oporavio nakon što mu se geler zario u glavu. Ali psihički se teško nosi sa onim što je video - smrt mnogih prijatelja, takođe mladih vojnika.
Svi misle da su otišli zauvek
To je kontekst ove izbegličke krize. Godine borbe, prolivene krvi i dubokog neprijateljstva. Slična je priče se mogu čuti i u Azerbejdžanu - stotine hiljada Azerbejdžanaca je nekada bilo raseljeno sa iste zemlje. Mnogi vojnici su poginuli.
Reporteri Bi-Bi-Sija su pokušali da razgovaraju sa etničkim Jermenima, sada izbeglicama, koji su se borili za odbranu Nagorno-Кarabaha - ovog meseca ili u prošlim ratovima. Niko nije želeo da komentariše. Jedan čovek je rekao da je to zato što ga je sramota ovog poraza, posle toliko godina borbe za pravo da živi na toj zemlji. Svi misle da su zauvek napustili enklavu.
- Osećam se kao da sada svi napuštaju Кarabah. Ne mogu da prestanem da plačem. Sve smo ostavili. Ne samo jednu kuću - četiri. Sve - kaže Sveta, žena u kasnim 60-im godinama koja je otišla sa dve generacije svoje porodice.
Dečiji bicikl je smešten na njihovom krovnom nosaču, pored velikih ćebadi koje su dobili u paketu pomoći.
Neko je porodici našao sobu, udaljenu još četiri sata vožnje, ali su već skoro dva dana proveli na putu i iscrpljeni su. U pripravnosti su minibusevi, spremni da prebace ljude u privremene smeštaje u drugim gradovima i selima.
Jedan je pun penzionera evakuisanih iz staračkog doma. Mnoge od njih moraju da prenose volonteri iz autobusa u autobus. Na glavnom trgu, nedaleko od kamene gradske crkve, sada se nalaze šatori za hranu i pomoć. Deo proizvoda dolazi od lokalnih vlasti, dosta se donira.