Sve oči uprte u ovu državu: Da su se Tramp i Putin ovde sastali, to bi bila ruska teritorija
Ova lokacija privukla je pogled mnogih svetskih medija i političkih analitičara.
Podsetimo, predsednici Donald Tramp i Vladimir Putin sastali su 15. avgusta se na američkoj teritoriji u Enkoridžu, najvećem gradu na Aljasci.
Da se susret održao na istoj lokaciji pre skoro 160 godina, on bi bio na ruskoj teritoriji. To je zato što je Aljaska, danas najveća država u SAD, koja čini petinu kopnene teritorije čitave zemlje, nekada bila u vlasništvu Rusije.
Prilično logična lokacija
Smeštena na dalekom severozapadu Severne Amerike, Aljaska je odvojena od Rusije Beringovim moreuzom - koji u najužoj tački iznosi svega 80 kilometara.
Kad je Tramp najavio da će susret biti organizovan na Aljasci, pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov rekao je da je delovalo "prilično logično" da ruska delegacija "jednostavno preleti Beringov moreuz i da se jedan tako važan i dugo očekivani susret lidera dveju zemalja održi na Aljasci".
Istorijske veze Rusije i Aljaske korene vuku još iz ranog 18. veka, kad su domorodački narodi u Sibiru navodno prvi put govorili o nepreglednoj zemlji na istoku.
Ekspedicija koju je predvodio danski moreplovac Vitus Bering otkrila je da nova zemlja nije povezana sa ruskim kopnom.
Ali zbog guste magle, ekspedicija je bila neuspešna.
Tokom druge ekspedicija 1741. godine, koju je ponovo predvodio Bering i koja je ovog puta bila uspešna, ljudi su poslati na obalu.
Potom je usledilo nekoliko komercijalnih ekspedicija i kad je krzno vidri vraćeno u Rusiju, to je otvorilo vrata unosnoj trgovini krznom između Evrope, Azije i Pacifičke obale Severne Amerike.
Međutim, u 19. veku, britanski i američki trgovci krznom postali su ozbiljni konkurenti Rusima.
Iako je ljuto rivalstvo okončano 1824. godine - kad je Rusija potpisala odvojene sporazume sa Sjedinjenim Američkim Državama i Velikom Britanijom - maltene istrebljenje morskih vidri i političke posledice Krimskog rata (1853-1856) učinile su Rusiju voljnom da proda Aljasku Americi.
Mapa geografskog položaja Aljaske između Rusije i SAD.
Besmislena kupovina
Vilijam Sjuard, tadašnji američki državni sekretar, predvodio je pregovore o kupovini zemlje i dogovorio se sa Rusima.
Posle velikih i oštrih rasprava, pa i protivljenja, američki Kongres je odobrio Sjuardovu formalnu ponudu od 7,2 miliona dolara i 18. oktobra 1867. godine američka zastava je podignuta u Sitki, tadašnjoj prestonici Aljaske.
Isprva su kritičari koji su bili ubeđeni da zemlja nema šta da ponudi kupovinu Aljaske nazivali "Sjuardovom ludošću".
Tadašnjih 7,2 miliona dolara, koje je Amerika platila, danas bi iznosilo malo više od 100 miliona dolara, što je izuzetno niska cena za nešto što je danas najveća savezna država SAD.
Od kraja 19. veka, na Aljasci su otkriveni zlato, nafta i prirodni gas koji su vrlo brzo počeli da donose pozamašan profit.
Sjuardov potez se pokazao isplativim i Aljaska je 1959. godine zvanično postala 49. američka savezna država.
Aljaska ima značajan izvor prirodnih bogatstava.
Ta država ima više od 12.000 reka i ogroman broj jezera.
Njen glavni grad Džuno jedina je američka prestonica do koje može da se stigne samo brodom ili avionom.
Lejk Hud u Enkoridžu jedna je od najprometnijih baza za hidroavione, sa oko 200 letova dnevno.
Izvor: BBC na srpskom
