SVET je čekao na ovo: Skida se oznaka "POVERLJIVO" - Kenedi, CIA i sve ostale TAJNE izlaze na videlo

Krajem oktobra ističe oznaka tajnosti na brojnim zapečaćenim dosijeima američkih obaveštajnih službi. Javnost bi tako mogla da sazna sve detalje nekih od navećih misterija američke prošlosti, uključujući i onu najtraumatičniju - ubistvo predsednika Džona Kenedija.

Policijska akcija se nastavlja: Uhapšeno još 4 SPAVAČA Islamske države, sami pravili ORUŽJE

KATASTROFA NA OBALI SLONOVAČE: Ruski avion "Antonov" pao u more, ima mrtvih! (FOTO)

Nekadašnji predsednik SAD Džordž Buš stariji potpisao je 1992. godine dekret po kojem će 2017. oznaka "top secret" biti skinuta sa svih dokumenata i informacija o atentatu na Džona Kenedija. Buš je tada potpisao tzv. "Akt o Džonu Kenediju", po kojem će Nacionalni arhiv ima rok da do 26. oktobra obelodane sve poverljive podatke o atentatu na omiljenog predsednika Amerike. Jedini ko bi to mogao da spreči jeste Donald Tramp, i to ukoliko proceni da bi otkrivanje ovih tajni naškodilo nacionalnoj bezbednosti SAD.

Ukupan broj dokumenata kojima oznaka tajnosti ističe 26. oktobra je 3.100, a u njima se, sem podataka o atentatu na Kenedija, nalaze brojni zanimljivi fajlovi koji bi mogli da rasvetle neke od najvećih misterija Amerike.

Velika većina Amerikanaca je u anketi koju je sproveo "Njujork tajms" izjavila da bi volela da se se dokumenti obelodane.

Da li je postojala kompleksna zavera da se ubije Kenedi? Da li je Li Harvi Osvald zaista ubica? Nijedan čvrst dokaz ne postoji za prvu tvrdnju, dok u drugu, uprkos silnim dokazima FBI-ja, malo ko u Americi veruje. Ljudi su skloni teorijama zavere, naročito kada je reč o tako epohalnim događajima.

Dva dana nakon ubistva, 24. novembra 1963, Li Harvi Osvald, koji je ubio Kenedija iz puške koju je platio 21 dolar, pojavio se na nacionalnoj televiziji, sa sve lisicama na rukama i policajcima Dalasa koji ga vode u pritvor. U tom trenutku desio se novi šok: Krupni čovek po imenu Džek Rubi prilazi Osvaldu i u njega ispaljuje samo jedan metak, ali dovoljan da cela Amerika posmatra kako ubica njihovog predsednika umire u bolovima.

Rubi, vlasnik noćnog kluba, bio je čovek sa dobrim vezama sa mafijom, a nakon ubistva Osvalda izjavio je da ga je obuzela "patriotska želja za osvetom".

Prinudni predsednik Lindon Džonson osniva Vorenovu komisiju kako bi ispitala sve nedoumice oko atentat na Kenedija. Komisija veoma brzo izbcuje zvaničnu verziju o "usamljenom atentatoru Osvaldu".

Međutim, 1978. pojavljuje se izveštaj tzv. Komiteta za ubistva, koji u svom izveštaju navodi da je Kenedijev atentat rezultat zavere, koja je uključivala mogućnost postojanja više pucača, kao i faktor organizovanog kriminala.

Mreža "Kenedi"

Porodica Kenedi je šezdesetih godina bila upletena u mutnu mrežu različitih dogovora i saveza. Hladni rat je ušao u svoju 15. godinu kada je Kenedi izabran za predsednika 1960. Morbidni strah od nuklearne kataklizme paralisao je Amerikance, i istovremeno dao odrešene ruke senatoru Džou Mekartiju (bliskom prijatelju Kenedijevih), da dodatno rasplamsa paranoju američkog establišmenta.

Kenedi je bio prvi irski katolik na čelu SAD, a zemlju je vodio kao porodični biznis, piše Džon Li, urednik nedeljnog izdanja "Dejli mejla", "Mail on Sunday".

Njegov brat Bobi bio je postavljen u Ministarstvo pravde. Dvojica glamuroznih demokrata, koji su ličili na momke sa postera, bili su udarna "antikomunistička igla" Amerike. Glavna meta bio im je Fidel Kastro, koji je samo godinu dana ranije uspostavio komunistički režim na američkom pragu. Kenedijevi su činili sve da eliminišu Kastra, a pojedine teorije zavere ističu da je u nekima od šest stotina pokušaja atentata na žilavog Kubanca bila unajmljena i mafija. Irski list piše da bi i ta nedoumica konačno mogla da bude raspetljana, ukoliko Tramp odluči da sa javnošću podeli tajne Nacionalnog arhiva.