Tajno se kuje novi NATO: Evropa ima spremana plan iza zatvorenih vrata
Cela struktura NATO zasniva se na američkom vođstvu na gotovo svim nivoima, a Evropljani sada pokušavaju da preuzmu veći deo tih odgovornosti. Planovi pokazuju dubinu evropske zabrinutosti u pouzdanost Amerike.
“Rezervni plan” koji bi obezbedio da Evropa može da se brani koristeći postojeće vojne strukture NATO-a - ukoliko Sjedinjene Američke Države napuste savez - dobija na zamahu nakon što je stigla podrška Nemačke, koja je dugo bila protiv pristupa “samostalnog evropskog delovanja”.
Zvaničnici koji rade na planovima - koje neki nazivaju “evropski NATO” - nastoje da više Evropljana uključe u komandne i kontrolne uloge unutar saveza i da američke vojne kapacitete dopune sopstvenima, piše “Volstrit žurnal” (WSJ).
Planovi - koji napreduju neformalno kroz razgovore i večere u i oko sedišta NATO - nisu zamišljeni da konkurišu postojećem savezu, prema učesnicima. Evropski zvaničnici žele da očuvaju odvraćanje Rusije, operativni kontinuitet i nuklearnu kredibilnost čak i ako Vašington povuče snage iz Evrope ili odbije da je brani, kako je pretio američki predsednik Donald Tramp.
Prema WSJ, planovi, koji su prvi put osmišljeni prošle godine, pokazuju dubinu evropske zabrinutosti u pouzdanost Amerike. Planovi su ubrzani nakon što je Tramp zapretio da će zauzeti Grenland od Danske, članice NATO, a sada su ubrzani usled zastoja oko evropskog odbijanja da podrži američki rat u Iranu.
Ključni zaokret u Berlinu
Politički zaokret u Berlinu dao im je dodatni zamah. Nemačka je decenijama odbijala francuske pozive na veću samostalnost Evrope u odbrani, radije zadržavajući SAD kao krajnjeg garanta evropske bezbednosti. To se sada menja pod kancelarom Fridrihom Mercom, a usled zabrinutosti u pouzdanost SAD kao saveznika tokom Trampovog mandata i nakon njega.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus rekao je da trenutne rasprave u NATO-u nisu uvek lake, ali da bi, ako dovedu do odluka, to otvorilo priliku za Evropu. NATO je nazvao “nezamenljivim i za Evropu i za SAD”.
- Ali, takođe je jasno da mi Evropljani moramo preuzeti veću odgovornost za našu odbranu, i to i radimo. NATO mora postati više evropski da bi ostao transatlantski – rekao je on.
NATO sedište u Briselu
Izazov u vezi evropskih planova je ogroman. Cela struktura NATO zasniva se na američkom vođstvu na gotovo svim nivoima - od logistike i obaveštajnih službi do najviših vojnih komandi.
Evropljani sada pokušavaju da preuzmu veći deo tih odgovornosti, što Tramp već dugo zahteva. Savez će biti “više vođen iz Evrope”, kako je nedavno rekao generalni sekretar NATO Mark Rute. Razlika je u tome što Evropljani sada deluju samoinicijativno, zbog Trampovog rastućeg neprijateljstva, a ne kao rezultat američkog podsticanja, navodi WSJ. Tramp je poslednjih dana nazivao evropske saveznike “kukavicama” a NATO “papirom tigrom”, dodajući da i ruski predsednik Vladimir “Putin to zna”.
Koalicija voljnih
Nemački zaokret otvorio je širi konsenzus među drugima, uključujući Veliku Britaniju, Francusku, Poljsku, nordijske zemlje i Kanadu, koje sada plan predstavljaju kao “koaliciju voljnih” unutar NATO.
- Preduzimamo mere predostrožnosti i vodimo neformalne razgovore sa grupom istomišljenika. Doprinosićemo popunjavanju praznina unutar NATO-a kad to bude potrebno - rekla je švedska ambasadorka u Nemačkoj Veronika Vand-Danijelson.
Planiranje je tek nakon zaokreta u Berlinu prešlo na praktična vojna pitanja, poput ko bi vodio NATO sisteme protivvazdušne i protivraketne odbrane, logističke koridore ka Poljskoj i baltičkim državama, mreže snabdevanja i velike regionalne vežbe ako se američki oficiri povuku. Prema zvaničnicima, to ostaju najveći izazovi.
Vojna obaveza i proizvodnja
Ponovno uvođenje vojne obaveze je još jedan ključni deo plana. Mnoge zemlje su je ukinule nakon Hladnog rata.
Učesnici takođe žele da ubrzaju evropsku proizvodnju ključne opreme u oblastima u kojima Evropa zaostaje za SAD, uključujući protivpodmorničko ratovanje, svemirske i izviđačke kapacitete, dopunu goriva u vazduhu i vazdušnu mobilnost.
Iako evropski napori predstavljaju fundamentalni zaokret, njihova realizacija će biti teška. Vrhovni saveznički komandant u Evropi uvek je Amerikanac, a SAD nemaju nameru da se toga odreknu, navodi WSJ. Nijedna evropska članica nema dovoljno težine u NATO da zameni SAD kao vojnog lidera, delimično zato što samo Amerika može da obezbedi “nuklearni kišobran” koji podupire politiku odvraćanja.
Nakon Trampovih pretnji, Merc i predsednik Francuske Emanuel Makron otvorili su razgovore o proširenju francuskog nuklearnog odvraćanja na druge evropske zemlje, napominje WSJ.
Evropljani sada preuzimaju više uloga, ali i dalje nemaju ključne kapacitete zbog godina nedovoljnog ulaganja i oslanjanja na SAD. Prema WSJ, tranzicija je već u toku - sve više ključnih NATO komandi sada vode Evropljani, a mnoge od vojnih vežbi u narednim mesecima predvodiće evropske snage, naročito u nordijskom regionu, gde se alijansa graniči sa Rusijom.
