ONO ŠTO PUTIN DOVOZI U BELORUSIJU ŠOKIRALO SVET: Atomska bomba bačena u Hirošimi je sitnica u odnosu na oružje u ruskom arsenalu
Putinova najava da će rasporediti taktičko nuklearno oružje u Belorusiji podigla je nivo pretnje u Europi.
Oružje koje Putin planira da prenese u Belorusiju nije strateško nuklearno oružje; to nisu interkontinentalne balističke rakete koje mogu da unište život na Zemlji, piše al Jazeera. Taktičko nuklearno oružje (TNW) su prenosive, nestrateške nuklearne bojeve glave koje se koriste za specifične taktičke dobitke na bojištu. Analitičari opisuju taktičko nuklearno oružje kao namenjeno za pobedu u bitki, dok je strateško oružje namenjeno za pobedu u ratu.
VAGNER GRUPA KAMEN RAZDORA RUSIJE I KINE? Sumnjiče se za likvidaciju DEVET Kineza - sprečavaju Peking da preuzme kontrolu u Africi?
UZBUNA U MOSKVI: Na ulicama se emituju uputstva za slučaj nuklearnog napada! (VIDEO)
BELORUSIJA TO JOŠ MOŽE DA ZAUSTAVI... Borelj najavio kako će EU odgovoriti!
Taktičko nuklearno oružje ima manju eksplozivnu snagu od strateškog oružja, što bi moglo da ga učini vojno korisnijim i manje politički neprihvatljivim, pa je stoga verovatnije da će biti korišteno. Iako taktičko nuklearno oružje ima manju eksplozivnu snagu od strateškog oružja, upotreba samo jedne nuklearne bojeve glave imala bi razorne humanitarne posledice. Atomska bomba koju je SAD bacio na japanski grad Hirošimu 1945. bila je snažna oko 15 kilotona i usmrtila je 140.000 ljudi. To je veličina jednog od najmanjih oružja u trenutnom ruskom arsenalu.
Malo ljudi tačno zna koliko Rusija ima TNW-a. Jasno je, međutim, da Rusija ima ogromnu brojčanu nadmoć nad SAD-om i NATO saveznicima kada je u pitanju taktičko nuklearno oružje. Vašington veruje da Rusija ima oko 2.000 takvih nuklearnih bojevih glava, 10 puta više od SAD-a. SAD ima oko 200 komada takvog oružja, od čega se polovina nalazi u bazama u Evropi. Ove nuklearne bombe B61, snage od 0,3 do 170 kilotona, raspoređene su u šest vazdušnih baza širom Italije, Nemačke, Turske, Belgije i Holandije.
Prema nuklearnoj doktrini Rusije, ruski predsednik je krajnji donositlac odluka kada je u pitanju upotreba ruskog nuklearnog oružja, bilo strateškog ili taktičkog. Takozvana nuklearna aktovka ili "Cheget" je uvek uz predsednika Putina. Smatra se da ruski ministar odbrane Sergej Šojgu i načelnik glavnog štaba ruske vojske Valerij Gerasimov takođe imaju takve aktovke. Aktovka je spojena s posebnim komunikacijskim sastavom kodnog imena "Kavkaz", koji podržava komunikaciju među visokim vladinim zvaničnicima u trenucima kada se donose odluke o upotrebi nuklearnog oružja. Ako Rusija smatra da se suočava sa strateškim nuklearnim napadom, Putin bi mogao putem aktovke da pošalje direktan nalog za lansiranje zapovedništvu generalnog štaba, koji poseduje nuklearne kodove.
Putin je pretio mogućnošću nuklearnog rata proteklih godinu dana, gotovo svaki put kada bi njegova vojna operacija u Ukrajini posustala. To bi moglo da objasni zašto je baš sada odlučio da rasporedi oružje u Belorusiju. Ruske snage, naime, trpe ogromne gubitke i slabo napreduju u kopnenim bitkama u Ukrajini. Osim nekoliko novih trgovinskih sporazuma s Kinom, Putin nije dobio ništa konkretno na poslednjem sastanku sa Si Đinpingom. Takođe, tu je i Međunarodni krivični sud, koji je nedavno izdao nalog za Putinovo hapšenje.