"Dobio sam zastrašujuće informacije, Evropa će osetiti posledice" Stiglo strašno upozorenje ministra odbrane NATO države - Izrael ne prestaje sa udarima na Teheran (VIDEO)

Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su da se iranski projektili kreću ka Izraelu i da su aktivirani odbrambeni sistemi kako bi ih presreli.

 U međuvremenu, iranski mediji izveštavaju o novim eksplozijama u delovima Tehrana nešto pre 23 časa.

O napadima koji su u toku izvestio je i BBC, čija tri izvora iz zapadnog Teherana navode da je reč o snažnim udarima, dok druga dva izvora javljaju o napadima i u susednom gradu Karadžu.

Izraelske snage izvele su vazdušni udar na dolinu Vadi al Hudžeir u južnom Libanu. 

Izrael od početka marta sprovodi opsežne vazdušne napade i kopnenu invaziju na jugu zemlje, a prema podacima libanskih vlasti, u sukobima sa Hezbolahom do sada je ubijeno više od 1.200 ljudi, prenosi Al Džazira na arapskom.

Libanska vojska ranije je saopštila da je jedan njen vojnik ubijen, a petorica su ranjena u "direktnom izraelskom napadu na vojnu kontrolnu tačku" na području Tira.

Francuska je zatražila hitno sazivanje sednice Saveta bezbednosti UN zbog "izuzetno ozbiljnih incidenata" u Libanu, usmerenih protiv mirovnjaka Ujedinjenih nacija. 

Do ovog poziva dolazi nakon što su ove sedmice ubijena najmanje tri pripadnika mirovnih snaga UN-a

- Takvi napadi u blizini položaja mirovnih snaga UN-a neprihvatljivi su i neopravdani. Francuska poziva na potpunu istragu okolnosti ovih tragedija - poručio je francuski ministar spoljnih poslova Žan Noel Baro.

Na pitanje da li bi Donald Tramp tražio odobrenje Kongresa u slučaju pokretanja kopnenog rata u Iran, zvaničnica administracije Kerolajn Livit izjavila je da bi se Trampova vlada "uvek" pridržavala odluka Kongresa i "vladavine prava".

- Predsednika su više puta pitali o slanju kopnenih trupa ili navodnim kopnenim operacijama. On tu mogućnost očigledno nije isključio. Zadatak Pentagona je da predsedniku pruži što je moguće više opcija - rekla je Livit. Dodala je da to "ne znači da je odluka doneta, niti bi on o takvoj odluci ikada obavestio medije kako ne bi otkrio namere neprijatelju".

Republikanski senator Džejms Lankford u nedelju je, gostujući u emisiji "Meet the Press" na NBC-ju, na pitanje da li predsedniku treba odobrenje Kongresa za slanje američkih trupa u Iran, izbegao direktan odgovor. Rekao je da to "zavisi" od načina na koji bi se trupe koristile.

Ovakav stav u skladu je sa ranijim potezima republikanaca u Senatu, koji su već odbacili nekoliko rezolucija o ratnim ovlašćenjima. Cilj tih rezolucija bio je da ograniče Trampovu mogućnost pokretanja daljih vojnih akcija protiv Irana bez prethodnog odobrenja Kongresa.

Italijanski ministar odbrane Gvido Krozeto izneo je dramatično upozorenje o ratu sa Iranom, navodeći da raspolaže "zastrašujućim" informacijama koje ukazuju na eskalaciju sukoba čije će posledice osetiti cela Evropa.

U intervjuu za list "Republika", Krozeto je bio direktniji nego ikada, ističući da pretnja nije samo vojna, već i društvena i ekonomska.

- Zbog prirode svog posla, imam uvid u informacije zbog kojih više ne mogu da spavam. Strahujem od onoga što bi se moglo dogoditi u narednim nedeljama, kao i od posledica koje će to imati na ekonomiju i svakodnevni život - izjavio je Krozeto.

Ministar je takođe naveo da Italija nije bila uključena u donošenje ključnih odluka koje su dovele do sadašnje napete situacije. Poručio je da njegova zemlja ne podržava rat sa Iranom i da ih "niko nije pitao za mišljenje".

Krozeto smatra da bi rat sa Iranom mogao da bude dugotrajniji i složeniji od sukoba u Ukrajini, prvenstveno zbog snage Irana.

- Iran je veći, brojniji i istorijski snažniji od Ukrajine, što ga čini teškim protivnikom - upozorio je.

Iako nije ulazio u detalje, analitičari veruju da se njegova zabrinutost najvećim delom odnosi na Ormuski moreuz, ključnu tačku za svetsku trgovinu energentima.

Američki državni sekretar Marko Rubio oštro je kritikovao saveznike u NATO-u zbog nedostatka podrške u ratu protiv Irana, ističući da neke zemlje, poput Španije, uskraćuju korišćenje svog vazdušnog prostora i vojnih baza.

Rubio je takođe izjavio da očekuje da će glavni vojni ciljevi u Iranu biti postignuti za nekoliko nedelja, a ne meseci, piše Al Džazira. Izrazio je nezadovoljstvo ponašanjem pojedinih članica NATO-a u trenutku kada su SAD suočene sa, kako je rekao, ozbiljnim rizikom po nacionalnu bezbednost.

- U trenutku kada nam je pomoć potrebna, kada su Sjedinjene Države utvrdile ozbiljan rizik za našu nacionalnu bezbednost i interes i morale da sprovedu ovu operaciju, imamo zemlje poput Španije - članice NATO-a koju smo se obavezali da branimo - koje nam uskraćuju korišćenje vazdušnog prostora i još se time hvale, uskraćujući nam i korišćenje svojih baza - rekao je Rubio.

- I druge su zemlje to učinile. Stoga se čovek zapita, šta Sjedinjene Države imaju od toga? - dodao je. Državni sekretar je izneo i procenu trajanja vojne operacije u Iranu, naglasivši da se ona bliži kraju.

- Na dobrom smo putu da uništimo većinu njihovih fabrika oružja i da značajno oslabimo njihove raketne lansere. Kada ti ciljevi budu ostvareni, ispunićemo svrhu ove operacije, a to neće trajati mesecima. U pitanju su nedelje. Neću vam reći tačno koliko - izjavio je Rubio za Al Džaziru.

Dronom je napadnuto bivše sedište Ujedinjenih nacija u gradu Sulejmanija, koji se nalazi u iračkoj regiji Kurdistan.

O napadu je prva izvestila Al Džazira na arapskom.

Za sada nema detaljnijih informacija o mogućim žrtvama ili materijalnoj šteti.

Ujedinjene nacije objavile su da su još dva indonežanska mirovnjaka ubijena u južnom Libanu, na području gde Izrael tvrdi da vodi borbu protiv militanata Hezbolaha koje podržava Iran.

Ova vest objavljena je uoči brifinga za novinare koji u Beloj kući treba da održi Kerolajn Livit, prenosi Sky News.

Privremene snage Ujedinjenih nacija u Libanu (UNIFIL) izvestile su o detaljima napada.

- Dva mirovnjaka UNIFIL-a su ubijena danas u južnom Libanu, kada je eksplozija nepoznatog porekla uništila njihovo vozilo u blizini Bani Hajana - navodi se u njihovoj objavi na internetu.

- Treći mirovnjak je teško povređen, a četvrti je takođe povređen.

Do ove pogibije dolazi dan nakon što je juče u južnom Libanu već bio ubijen jedan indonežanski mirovnjak. Tokom vikenda, izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je da će vojska njegove zemlje proširiti operacije u Libanu i time proširiti "postojeći bezbednosni pojas" na jugu zemlje.

Portparolka Bele kuće nije želela da otkrije detalje o navodnim pregovorima sa "novim i razumnijim režimom" u Iranu, o kojima je ranije govorio predsednik Donald Tramp. Na pitanje novinara koliko je administracija uverena u legitimnost tih sagovornika, Kerolajn Livit dala je opšti odgovor.

- Sve što nam kažu privatno biće provereno - izjavila je novinarima.

- Pobrinućemo se da se drže svoje reči, a ako to ne učine, predsednik je jasno naveo vojne posledice koje će iranski režim snositi.

Ona nije precizirala sa kim tačno SAD razgovaraju, ali je ponovila Trampove ocene, rekavši da se novi sagovornici iza kulisa čine "razumnijim" od prethodnih iranskih lidera.

Američki predsednik Donald Tramp bi pozvao arapske zemlje da snose troškove rata sa Iranom, izjavila je portparolka Bele kuće Kerolajn Livit. Novinarima je poručila da očekuje da će Tramp uskoro više govoriti o toj temi.

Na konferenciji za medije, Livit je upitana da li će arapske zemlje preuzeti inicijativu i pomoći u finansiranju rata. Odgovorila je da ne želi da govori u ime republikanskog predsednika, ali je potvrdila da se radi o Trampovoj ideji.

- Verujem da bi predsednik bio veoma zainteresovan da ih pozove da to učine - rekla je Livit.

- Znam da je to njegova ideja i mislim da ćete o tome uskoro čuti više od njega lično.

Iranska vojska saopštila je danas da je izvela opsežnu operaciju bespilotnim letelicama na vojne ciljeve u izraelskim gradovima Tel Aviv i Nof Hagalil, navodeći da su pogođeni infrastrukturni objekti povezani sa odbrambenom industrijom, uključujući kompanije "Elbit Systems" i "Kanfit Ltd"

Kako se ističe, meta napada bili su objekti pod kontrolom izraelskih odbrambenih kompanija, za koje Teheran tvrdi da imaju ključnu ulogu u proizvodnji naoružanja i razvoju vojnih sistema, prenela je iranska televizija Press TV.

Prema navodima iranske strane, pogođene lokacije povezane su sa nabavkom i proizvodnjom raketnih sistema, uključujući i sistem Gvozdena kupola, koji Izrael koristi za odbranu od napada.

U saopštenju se "Elbit Systems" opisuje kao jedna od glavnih kompanija za proizvodnju naoružanja, sa fokusom na elektronsko ratovanje, bespilotne letelice, identifikacione sisteme i radarske senzore, kao i značajan izvoznik oružja.

Za "Kanfit Ltd" navodi se da je aktivna u oblasti inženjeringa i proizvodnje vazduhoplovnih komponenti, uključujući konstrukciju delova za avione i helikoptere.

Iranska vojska navela je da je operacija izvedena u znak odavanja počasti ubijenom komandantu mornarice Korpusa čuvara islamske revolucije Alirezi Tangsiriju, koji je, kako se tvrdi, stradao u vazdušnom napadu SAD i Izraela prošle nedelje.

"Krv mučenika Tangsirija i svih mučenika zemlje unela je novu snagu među pripadnike vojske i dodatno učvrstila njihovu odlučnost da brane zemlju", ističe se u saopštenju.

 Izraelske odbrambene snage (IDF) izdale su "hitno" upozorenje za evakuaciju nekoliko libanskih sela u južnom delu istočne doline Beka.

"Aktivnosti terorističke organizacije Hezbolah primoravaju izraelske odbrambene snage da snažno deluju protiv njih u ovim oblastima i mi ne nameravamo da vam naudimo“, rekao je portparol vojske, pukovnik Avičaj Adrei.

Stanovnicima Zelaje, Libaje, Johmor al-Beke, Sohmora, Kelaje i Dlafija naloženo je da se upute ka gradu Karaun, koji se nalazi oko 30 kilometara severno od izraelske granice, prenosi Tajms of Izrael.

Izrael je objavio snimke za koje tvrdi da prikazuju njegove vojnike kako na skijama ulaze iz Sirije u južni Liban.

Snimke pogledajte u odvojenoj vesti OVDE

Tramp je opisao ono što je nazvao temeljnom promenom u iranskom rukovodstvu, rekavši da su prethodni lideri zamenjeni osobama sa kojima je lakše komunicirati.

"Došlo je do potpune promene režima jer su stari ljudi režima nestali, a sada imamo posla sa potpuno novom grupom ljudi“, rekao je Tramp, dodajući da su oni mnogo razumniji.

Povodom novog iranskog vrhovnog vođe Modžtabe Hamneija, sina pokojnog ajatolaha Alija Hamneija, Tramp je izjavio da on nije viđen u javnosti i da se veruje da je teško ranjen.

Na pitanje da li je Modžaba živ, Tramp je rekao da SAD veruju da verovatno jeste, ali da je u izuzetno lošem stanju.

Tramp je takođe otkrio ko je Iranac sa kojim pregovara, a više o tome čitajte klikom OVDE

Komandant snaga Kuds, ogranka Iranske revolucionarne garde za operacije u inostranstvu, Esmail Kani, uputio je u ponedeljak retku poruku u kojoj je pohvalio savezničke militantne grupe zbog njihove pomoći u stvaranju „novog regionalnog poretka“.

Kani je preuzeo vođstvo snaga Kuds nakon što je njegov prethodnik Kasem Sulejmani ubijen u američkom napadu u Iraku 2020. godine.

Ovo je bila tek njegova druga poruka od početka američko-izraelskog rata. Objavljena je na platformi X sa naloga @general_Qaani, ali je nalog ubrzo suspendovan uz obrazloženje da krši pravila te društvene mreže. Uprkos suspenziji, poruku su preneli iranski državni mediji.

Kani je naveo da je izraelski premijer Benjamin Netanjahu nameravao da stvori „bezbednosni pojas u celom regionu“, ali je ustvrdio da je delovanje grupa koje podržava Teheran, poput Hezbolaha i Huta, „razotkrilo lažna obećanja režima“.

Svoju poruku je zaključio rečima: „Naviknite se na novi regionalni poredak“.

Šef iranske diplomatije Abas Arakči danas je oštro kritikovao stavove pojedinih evropskih zemalja koje ćute pred napadima na Iran, preneo je pariski list Mond na svom sajtu.

Tokom telefonskog razgovora sa francuskim kolegom Žan Noelom Baroom, Arakči "oštro je kritikovao stavove pojedinih evropskih zemalja koje samo izražavaju zabrinutost zbog ekonomskih posledica nametnutog rata, dok ćute pred brutalnim napadima agresora na iranski narod", navodi se u saopštenju kabineta iranskog ministra.

Arakči je potvrdio da će se iranske "odbrambene operacije" protiv američkih vojnih baza i postrojenja u regionu nastaviti.

Što se tiče Ormuskog moreuza, "zatvorenog za brodove uključene u iransku vojnu agresiju", Arakči je rekao da je odluka doneta "na osnovu principa međunarodnog prava, kako bi se sprečilo da agresori iskoriste taj moreuz za izvođenje nezakonitih napada na Iran".

- Svaka provokativna akcija agresora i njihovih pristalica, posebno u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, u vezi sa situacijom u Ormuskom moreuzu samo bi pogoršala složenost situacije - dodao je Arakči.

Izraelska vojska (IDF) saopštila je da je izvela napad u Bejrutu u kojem su eliminisane ključne figure Hezbolaha odgovorne za koordinaciju sa palestinskim grupama.

Među njima su Hamza Ibrahim Rahin, zamenik komandanta Jedinice 1800, načelnik operacija iste jedinice i još jedan operativac.

Prema navodima IDF-a Jedinica 1800 zadužena je za koordinaciju između Hezbolaha i palestinskih grupa širom Libana, Gaze, Sirije i Zapadne obale.

Trenutak udara na Teheran

Stanovnici čeprkaju po ruševinama svog stana i pokušavaju da nađu svoje stvari nakon što im je dom uništen u izraelskom napadu u Teheranu.

Dirljiv trenutak za majku poginule učenice iz škole u Minabu, koja plače nakon što su posle 28 dana pronađene stvari njene ćerke pod ruševinama uništene škole.

Na području iranskog grada Isfahana, nedaleko od lokacije nuklearnog postrojenja, izvedeni su udari, javljaju iranski državni mediji. 

Prema državnoj novinskoj agenciji IRNA, cilj napada bio je zabavni park Rojaha Dreams, a za udare se okrivljuju američko-izraelski avioni. 

U izveštajima se dodaje kako je aktivirana PVO, ali podaci o mogućoj šteti za sada nisu objavljeni.

NATO je potvrdio da su njegove snage presrele iranski projektil koji je leteo prema Turskoj, a ta potvrda je stigla nakon ranije objave turskog Ministarstva odbrane.

- U ponedeljak, 30. marta, NATO je ponovo uspešno presreo iranski balistički projektil koji je bio na putu za Tursku - izjavila je portparolka Saveza Alison Hart.

- NATO je spreman na takve pretnje i uvek će učiniti sve što je potrebno kako bi odbranio sve saveznike - dodala je.

Španski premijer Pedro Sančez osudio je ubistvo indonežanskog mirovnjaka snaga UN u Libanu, koji je poginuo u eksploziji u nedelju uveče.

- Španija oštro osuđuje ove događaje. Zahteva da se razjasni poreklo projektila. I poziva izraelsku vladu da zaustavi neprijateljstva - napisao je Sančez na društvenoj mreži Iks.

- Napadi na mirovne misije UN-a neopravdana su agresija protiv cele međunarodne zajednice - dodao je.

Američki državni sekretar Marko Rubio izrazio je danas optimizam u pogledu mogućnosti saradnje sa nekim ljudima iz iranske vlade, rekavši da je Vašington dobio neke pozitivne privatne poruke.

- Postoje pukotine unutar iranske hijerarhije, a Sjedinjene Američke Države veruju da će se pojaviti pojedinci koji će imati moć da deluju - rekao je Rubio za američku televizijsku mrežu Ej Bi Si (ABC).

- Nadamo se da će to biti slučaj - dodao je američki državni sekretar.

Rubio je dodao da je jasno da postoje ljudi koji sa Amerikancima razgovaraju na drugačiji način od onih koji su ranije bili na vlasti u Iranu o stvarima koje su spremni da urade.

Agencija Ujedinjenog Kraljevstva za pomorske trgovinske operacije (UKMTO) primila je izveštaj o napadu na kontejnerski brod kod Ras Tanure u Saudijskoj Arabiji. Prema saopštenju, u vodu su u blizini plovila pala dva projektila, ali niko od članova posade nije povređen.

S kontejnerskog broda je javljeno kako su dva "nepoznata projektila" pala u vodu, "svaki u razmaku od jednog sata", naveo je UKMTO. Potvrđeno je da su svi članovi posade na sigurnom, a vlasti istražuju ceo događaj.

Balistička raketa, za koju je utvrđeno da je ispaljena iz Irana i da je ušla u turski vazdušni prostor, neutralisana je sredstvima NATO vazdušne i raketne odbrane raspoređenim u istočnom Mediteranu, saopštilo je tursko Ministarstvo odbrane.

To je četvrta raketa ispaljena ka Turskoj, članici Atlantskog saveza, od početka rata između Irana i Sjedinjenih Američkih Država, a nijedna nije stigla do turskog tla, navodi se u saopštenju prenetom na društvenim mrežama.

- Sve neophodne mere se preduzimaju odlučno i bez oklevanja u suočavanju sa bilo kakvom pretnjom po teritoriju i vazdušni prostor naše zemlje, a svi događaji u regionu se pažljivo prate, uz prioritet dat našoj nacionalnoj bezbednosti - dodalo je ministarstvo.

Iranska ambasada u Turskoj negirala je bilo kakvu odgovornost Teherana i izrazila spremnost da formira zajednički tehnički tim za istragu incidenata.

Ankara je prošle nedelje objavila raspoređivanje nove NATO baterije protivvazdušnog sistema Patriot, u vazduhoplovnoj bazi Indžirlik na jugu, gde se nalaze američke snage.

Američki državni sekretar Marko Rubio nije birao reči kada je kritikovao iranske vlasti, opravdavajući napad na Iran.

Šta je tačno rekao pogledajte u odvojenom tekstu OVDE

Najmanje 246 žena i 233 dece poginulo je u američko-izraelskim napadima širom Irana, saopštila je danas portparolka iranske vlade Fatemeh Mohadžerani, dodajući da je među žrtvama 17 dece mlađe od pet godina.

Ministarstvo zdravlja Irana je saopštilo da je 24.742 Iranca ranjeno, nakon čega su otpušteni iz bolnica, uključujući 4.255 žena, 1.767 dece mlađe od osam godina, 17 dece mlađe od pet i 63 dece mlađe od dve godine, prenela je iranska televizija Press TV.

Trenutno je 727 osoba hospitalizovano, a od početka agresije obavljeno je 986 operacija.

Poginulo je i 24 zdravstvena radnika, dok je 114 ranjeno, a rat je oštetio 51 centar za hitnu pomoć, 41 medicinski centar i 199 zdravstvenih ustanova.

Evakuisano je šest bolnica, a 40 ambulantnih vozila je oštećeno.

Sjedinjene Američke Države i Izrael napali su 28. februara ujutro Iran u, kako je saopšteno, "preventivnim napadima", do kojih je došlo nakon neuspeha tokom više rundi pregovora o iranskom nuklearnom programu.

Iran je zatim pokrenuo masovne udare u znak odmazde na Izrael i na mete koje se povezuju sa SAD širom regiona Bliskog istoka.

Savet Evropske unije produžio je danas restriktivne mere Evropske unije Iranu do 13. aprila 2027. godine, kao odgovor na kršenja ljudskih prava u toj zemlji.

- Ove mere se sastoje od zabrane putovanja i zamrzavanja imovine, kao i zabrane izvoza u Iran opreme koja bi mogla biti korištena za unutrašnju represiju i opreme za praćenje telekomunikacija. Pored toga, građanima i kompanijama EU je zabranjeno da stavljaju na raspolaganje sredstva pojedincima i entitetima sa spiska - navodi se u saopštenju Saveta.

Kako se navodi, na spisku sankcionisanih su 262 pojedinca i 53 entiteta.

EU je prvi put uvela sankcije Iranu 2011, a od tada ga produžava na godišnjem nivou.

Od 2022. godine, EU je drastično povećala restriktivne mere, usvajajući više paketa sankcija.

Visoka predstavnica Unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Kaja Kalas je početkom ove godije u ime EU osudila upotrebu nasilja, proizvoljno pritvaranje i taktike zastrašivanja snaga bezbednosti protiv demonstranata u Iranu.

- EU snažno podržava fundamentalne težnje naroda Irana za budućnost u kojoj se njihova univerzalna ljudska prava i osnovne slobode u potpunosti poštuju, štite i ispunjavaju - navodi se u saopštenju.

Tursko Ministarstvo nacionalne odbrane saopštilo je da je iranska raketa koja je lansirana u turski vazdušni prostor, oborena od strane NATO snaga.

- Balistička raketa, za koju je utvrđeno da je ispaljena iz Irana i koja je ušla u turski vazdušni prostor, neutralisana je od strane NATO elemenata vazdušne i raketne odbrane stacioniranih u Istočnom Mediteranu. Protiv svih vrsta pretnji usmerenih na teritoriju i vazdušni prostor naše zemlje, neophodne mere se preduzimaju odlučno i bez oklevanja, a svi razvoji događaja u regionu se pažljivo prate, uz davanje prioriteta našoj nacionalnoj bezbednosti - stoji u saopštenju Ministarstva odbrane Turske.

Turska je upozorila da bi mogla da pokrene vojnu intervenciju u severnom Iraku, sličnu svojim operacijama u Siriji, ako se kurdski militanti pridruže kopnenim borbama unutar Irana, navode turski izvori.

Upozorenje se prvenstveno odnosi na borce Radničke stranke Kurdistana (PKK) i njenog iranskog ogranka, Stranke za slobodan život Kurdistana (PJAK), u slučaju da učestvuju u operacijama na zapadu Irana, navodno uz potporu Izraela.

Prema izvorima, Ankara od početka američkih i izraelskih napada na Iran 28. februara upozorava više strana na planove o uključivanju kurdskih militanata u sukob.

Provladin list "Turkije" izvestio je da je predsednik Redžep Tajip Erdogan u telefonskom razgovoru s američkim predsednikom Donaldom Trampom, nedugo od početka rata, poručio da Turska neće prihvatiti korišćenje "terorističkih organizacija" u napadima na Iran.

Izaslanstva turskog ministarstva spoljnih poslova i obaveštajnih službi kasnije su prenela istu poruku zvaničnicima u iračkoj regiji Kurdistan.

- Intervenisaćemo kao što smo to učinili u Siriji - dodali su izvori.

Uz to, zatvoreni vođa PKK-a Abdulah Odžalan takođe je upozorio vođstvo grupe u iračkim planinama Kandil da ne nasednu na "izraelsku igru", što je poruka koja je, prema izvorima, promenila dinamiku u regiji.

Donald Tramp je uputio upozorenje Iranu i predsedniku parlamenta Islamske Republike nakon što je Teheran napao najveću izraelsku rafineriju nafte, izjavivši za Njujork Post da će njegov odgovor uslediti "uskoro".

Iran je eskalirao svoje napade na infrastrukturu udarom na fabriku vode i električne energije u Kuvajtu, dok je u izraelskom gradu Haifa na severu zemlje izbio veliki požar u rafineriji nafte nakon iranskog raketnog napada.

Upitan za konkretan odgovor na ove udare, Tramp je kratko poručio: "Videćete uskoro".

Američki državni sekretar Marko Rubio kritikovao je iranski raketni program, posebno rakete kratkog dometa koje je Iran, kako kaže, koristio protiv susednih zemalja u Zalivu.

- Rakete kratkog dometa koje Iran lansira imaju samo jednu svrhu: napade na Saudijsku Arabiju, UAE, Katar, Kuvajt i Bahrein - rekao je Rubio u intervjuu za Al Džaziru. Dodao je da Iran mora da "prestane da proizvodi dronove i rakete kakve smo nedavno videli".

Američki državni sekretar Marko Rubio poručio je da će Iran snositi "teške posledice" ako nakon završetka vojne operacije pokuša da zatvori Ormuski moreuz.

Ratovi su nepredvidivi, ali i dalje nema nikakvog dokaza o "velikom napretku" za koji predsednik Donald Tramp tvrdi da ga Sjedinjene Države postižu u onome što je za sada samo indirektna razmena poruka sa Teheranom.

Iran nije zvanično odgovorio na plan od 15 tačaka koji im je prosledio Pakistan. Međutim, procurele kopije ukazuju na to da je taj plan praktično jednak dokumentu o kapitulaciji.

Nepoverenje je veoma duboko, nakon što su poslednje dve runde uglavnom indirektne diplomatije, u februaru i junu prošle godine, razbijene američko-izraelskim vazdušnim napadima.

Iran jasno stavlja do znanja da više ne želi da deluje kroz taj kanal, koji predvodi Trampov specijalni izaslanik Stiv Vitkof, a koji sada vidi kao obmanu. Zato se sve više govori o tome da bi američki potpredsednik Džej Di Vens mogao da se uključi.

Zvanični izvori u regionu kažu da i dalje ne postoji dogovor o održavanju pregovora, nema pomaka u smanjenju veoma velikih razlika.

Trampov opis "novog i razumnijeg" režima takođe je doveden u pitanje sistemom koji je sada militarizovan i kojim dominiraju tvrdolinijaši koji su zamenili ubijene verske lidere i komandante. Dok se Sjedinjene Države kreću ka mogućoj eskalaciji, to je i glavni fokus Irana.

Britanski premijer Kir Starmer izjavio je danas da britanske trupe neće da budu raspoređivane u Iranu.

Na pitanje novinara da li razmatra slanje britanskih vojnika u rat na Bliskom istoku, Starmer je rekao da to nije britanski rat i da Velika Britanija neće da bude uvučena u njega, prenosi BBC.

On je dodao da će Britanija nastaviti da brani svoje interese i da radi na ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza, ali i naglasio da neće da bude uvučena u rat.

Britanski premijer je i prošle nedelje izjavio da sukob sa Iranom nije rat Velike Britanije i da London neće da bude uvučen u njega, naglasivši da svaka eventualna akcija mora da ima pravni osnov i jasno razrađen plan.

Prema njegovim rečima London je, umesto toga, preduzeo mere u okviru kolektivne samoodbrane, zajedno sa saveznicima u regionu, uključujući obaranje projektila koji dolaze iz Irana.

Britanski premijer je dodao i da je Velika Britanija omogućila Sjedinjenim Američkim Državama korišćenje svojih baza za operacije protiv iranske raketne infrastrukture, takođe u okviru kolektivne odbrane.

Britanska vlada odobrila je 20. marta korišćenje svojih baza Sjedinjenim Američkim Državama za izvođenje napada na iranske lokacije u Ormuskom moreuzu. 

Dauning strit je ranije dozvolio američkim snagama da koriste britanske baze za operacije kako bi sprečio Iran da ispaljuje rakete koje bi ugrozile britanske interese ili živote.

Međutim, ministri su se na sastanku 20. marta složili da bi američka upotreba britanskih baza sada mogla da bude proširena i na zaštitu brodova u Ormuskom moreuzu.

Izraelske odbrambene snage (IDF) potvrdile su da su izvršile napade na vojni objekat Revolucionarne garde Irana (IRGC) koji se nalazi u okviru Univerziteta Imam Hosein u centru Teherana, preneli su danas izraelski mediji.

U saopštenju IDF se navodi da je "univerzitet jedno od centralnih vojnih infrastrukturnih mesta IRGC" koje je korišćeno kao civilni objekat u kojem su sprovođena istraživanja i razvoj oružja, uključujući balističke rakete i druge napredne vojne tehnologije, prenosi Tajms of Izrael.

Iz IDF je saopšteno da je u napadu pogođeno nekoliko ključnih delova ovog kompleksa IRGC uključujući podzemne aerotunele koji se koriste za testiranje balističkih raketa, hemijski centar za istraživanje hemijskog oružja i centralni inženjerski kompleks povezan sa razvojem oružja.

Američki predsednik Donald Tramp objavio je značajnu poruku na svojoj društvenoj mreži „Truth Social“ o pregovorima sa Iranom i mogućem nastavku vojne operacije.

U objavi je izneo tvrdnje o napretku pregovora, ali je i zapretio daljom eskalacijom ako se ne postigne sporazum.

"Sjedinjene Američke Države vode ozbiljne pregovore sa NOVIM, I RAZUMNIJIM REŽIMOM o okončanju naših vojnih operacija u Iranu.

Postignut je veliki napredak, ali, ako iz bilo kog razloga uskoro ne bude postignut dogovor, što verovatno hoće biti, i ako Ormuski moreuz ne bude odmah „otvoren za poslovanje“, završićemo naš lepi „boravak“ u Iranu dizanjem u vazduh i potpunim uništavanjem svih njihovih elektrana, naftnih polja i ostrva Harg (a moguće i svih postrojenja za desalinizaciju!), koje namerno još uvek nismo „dotakli“.

Ovo će biti odmazda za naše brojne vojnike i druge koje je Iran poklao i ubio tokom 47-godišnje „vladavine terora“ starog režima. Hvala vam na pažnji posvećenoj ovom pitanju. Predsednik DONALD DŽ. TRAMP"

Dva velika kineska kontejnerska broda prošla su jutros kroz Ormuski moreuz, nakon višednevne neizvesnosti oko bezbednog prolaska.

Oba su u vlasništvu kineske kompanije COSCO i plove pod zastavom Hong Konga.

Njihova ruta prati koridor kroz iranske vode koji su rutinski koristili brodovi koji su imali odobrenje za rad.

Oba broda su pokušala prelazak u petak i vratila su se uprkos iranskim uveravanjima da kineski brodovi mogu proći.

Brodovi CSCL „Indijski okean“ i CSCL „Arktički okean“, oba pod zastavom Hong Konga, bili su nasukani u Zalivu od početka rata sa Iranom 28. februara.

Oba plovila su navela kinesko vlasništvo i posadu u svojim podacima praćenja, prema podacima kompanije MarineTraffic.

Izraelska vojska (IDF) saopštila je da je izvršila napad na univerzitet u Teheranu, uz obrazloženje da se ova obrazovna institucija zapravo koristi kao prikriveni vojni objekat.

Prema tvrdnjama izraelske strane, pogođeni su objekti direktno povezani sa vojnom infrastrukturom i razvojem savremenog naoružanja. IDF navodi da se prostorije univerziteta koriste za vojne svrhe, čime je on postao legitimna meta njihovih operacija.

Američki predsednik Donald Tramp zapretio je danas potpunim uništenjem iranske energetske infrastrukture, ostrva Harg i postrojenja za desalinizaciju u slučaju da "novo" iransko rukovodstvo i Sjedinjene Američke Države ne postignu sporazum o ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza.

- SAD vode ozbiljne pregovore sa novim, razumnijim režimom (Irana) o okončanju naših vojnih operacija u Iranu. Postignut je veliki napredak, ali ako iz bilo kog razloga uskoro ne bude postignut dogovor, što verovatno hoće biti, i ako Ormuski moreuz ne bude odmah otvoren za poslovanje, završićemo naš "lepi boravak" u Iranu dizanjem u vazduh i potpunim uništavanjem svih njihovih elektrana, naftnih bušotina i ostrva Harg (a moguće i svih postrojenja za desalinizaciju!), koje namerno još nismo dotakli - napisao je Tramp na svojoj društvenoj mreži Truth social.

Isečak govora američkog predsednika Donalda Trampa sa samita Inicijative za buduća ulaganja u Majamiju postao je viralan na društvenim mrežama.

U govoru, Tramp je opisao američke protivraketne sisteme i presretanje raketa, koristeći niz kratkih, ponavljajućih i pojednostavljenih izraza.

- Morate to da vidite, stvarno je super. Rakete lansirane, rakete lansirane, rakete lansirane. Da, lansirane. U redu, spremni smo. Rakete. 101 raketa ide ka njima - govori Tramp.

- U redu, imamo oko 11 sekundi da donesemo odluku. Onda nakon sedam sekundi, uh, pucaj, pucaj, pucaj. To je najneverovatnija stvar. Pucaj, bum, pucaj, bum. Jedan po jedan, jednostavno su ih uništili kao da su ništa. To je briljantno, neverovatno je - kaže Tramp.

Snimakgovora se brzo proširio internetom, a neki korisnici su ismevali način na koji je američki predsednik opisao vojnu operaciju, rekavši da je „pričao kao dete“.

Govorio je o ratu i rastućim cenama nafte

Tramp je govorio na investicionom forumu koji je organizovao Saudijski suvereni fond bogatstva, a kojem su prisustvovali vodeći investitori i poslovni ljudi. Veliki deo svog govora posvetio je ratu u Iranu, koji traje od kraja februara, kada su SAD i Izrael pokrenuli napade na iranske vojne i nuklearne ciljeve.

Rat je od tada doveo do blokade Ormuskog moreuza i naglog rasta cena nafte, koje su dostigle najviši nivo u skoro četiri godine. Tramp je rekao da očekuje dalje poremećaje, ali i da će američka ekonomija „poletnuti kao raketa“ nakon završetka rata.

„Malo je gotovo, ali nije gotovo“, rekao je Tramp o sukobu, dodajući da SAD pregovaraju sa Iranom, iako istovremeno nastavljaju vojne operacije.

Tesne veze sa Saudijskom Arabijom

Na forumu je Tramp pohvalio saudijskog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana, nazvavši ga „fantastičnim čovekom i velikim prijateljem“.

Njegov izaslanik, Stiv Vitkof, takođe je naglasio da rat u Iranu „nije prvenstveno američko pitanje“, već da Sjedinjene Države deluju kao globalni lider.

Tokom svog govora, Tramp je ponovio niz prethodnih političkih poruka, uključujući kritike medija i prethodne administracije, ali je upravo njegov opis presretanja rakete postao najviralniji deo njegovog govora.

Hezbolah je objavio da je napao pomorsku bazu u severnom izraelskom gradu Haifi „salvom naprednih raketa“.

Ranije je objavljeno da je izbio požar u gradskoj rafineriji nafte nakon raketnog napada, ali nije jasno da li je požar izazvan direktnim pogodkom ili fragmentima rakete.

Japan je imenovao posebnog ministra zaduženog za obezbeđivanje stabilnih zaliha ključnih sirovina usred krize na Bliskom istoku, uz istovremeno oslobađanje rezervi nafte i pojačavanje energetske diplomatije. Vlasti su takođe upozorile na nestašicu goriva i industrijskih proizvoda, a prijavljeni su i problemi sa snabdevanjem transportom.

Južna Koreja razmatra proširenje ograničenja vožnje na širu javnost ako cene nafte porastu na 120 do 130 dolara po barelu. Takve mere su već nametnute javnom sektoru, a svako produženje bi označilo prva ograničenja vožnje na nacionalnom nivou od Zalivskog rata 1991. godine.

Španija je donela odluku da zatvori vazdušni prostor za američke avione umešane u rat u Iranu, rekla je španska ministarka odbrane.

-Španija, članica NATO-a, zatvorila je svoj vazdušni prostor za američke avione umešane u napade na Iran, rekla je jutros novinarima u Madridu ministarka odbrane zemlje Margarita Robles.

Pročitajte celu vest OVDE.

Izraelski mediji izveštavaju da je u rafineriji nafte Bazan u severnom gradu Haifi izbio požar nakon napada.

Vazduhoplovna baza u Iraku pogođena je raketnim napadom u ranim jutarnjim satima, saopštilo je iračko Ministarstvo odbrane.

Meta je bila baza Mohamad Ala, koja se nalazi pored međunarodnog aerodroma u Bagdadu.

Jedan avion je uništen u napadu, ali niko nije povređen, dodalo je ministarstvo.

Iranski poslanik Alaedin Borudžerdi izjavio je danas da Teheran treba da napusti Sporazum o neširenju nuklearnog oružja, glavni međunarodni dokument u toj oblasti, čije zemlje potpisnice su u obavezi da ne prave niti nabavljaju atomsko naoružanje.

Skaj njuz prenosi da je izjavu Borudžerdija prenela iranska državna televizija i da ovi komentari slede stav zastupnika tvrde linije u Teheranu, koji se odavno zalažu za taj korak.

- Zašto bismo prihvatili ograničenja (propisana sporazumom)? Mi svakako ne želimo nuklearno oružje. Ali, nije ni kao da treba da poštujemo pravila igre, a oni da nas bombarduju - kazao je iranski poslanik.

Sporazum o neširenju nuklearnog predviđa inspekcije Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) u zemljama potpisnicama kojima se proverava da li su ispravno deklarisali svoje atomske programe.

Britanska televizija podseća da Iran godinama ograničava rad inspektora IAEA i nije im dozvolio da posete tri nuklearna objekta otkako su ih SAD bombardovale tokom 12-dnevnog rata u junu prošle godine.

Prema informacijama dostupnim na internetu, Borudžerdi je od 2005. do 2018. bio na čelu parlementarnog komiteta za spoljne poslove i nacionalnu bezbednost.

Vazduhoplovna baza u Iraku pogođena je raketnim napadom u ranim jutarnjim satima, saopštilo je iračko Ministarstvo odbrane.

Meta je bila baza Mohamad Ala, koja se nalazi pored međunarodnog aerodroma u Bagdadu.

Jedan avion je uništen u napadu, ali niko nije povređen, dodalo je ministarstvo.

Izraelski mediji izveštavaju da je u rafineriji nafte Bazan u severnom gradu Haifi izbio požar nakon napada.

Pripadnik mirovnih snaga UN u Libanu (UNIIL) ubijen je, a drugi je teško ranjen sinoć, kada je projektil eksplodirao blizu njihovog položaja u južnom delu zemlje, saopštile su jutros te međunarodne snage.

Indonezija objavila da je ubijen jedan od njihovih mirovnjaka i troje ranjeno, a da se ne zna odakle je projektil ispaljen.

Ministarstvo spoljnih poslova u Džakarti je saopštilo da je grupa mirovnjaka pogođena "posrednom artiljerijskom vatrom" u blizini njihovog položaja.

- Indonezija snažno osuđuje taj incident i zahteva detaljnu i transparentnu istragu - navodi se u saopštenju

Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su danas da je otkriveno "nekoliko propusta u ponašanju vojnika prema novinarima" CNN-a, u incidentu koji se na Zapadnoj obali dogodio prošle nedelje.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da će Iran pustiti 20 tankera sa naftom kroz Ormuski moreuz od danas i da će to da se nastavi tokom narednih nekoliko dana.

On je za Fajnenšel tajms rekao da je Iran dozvolio prolazak 10 tankera sa naftom pod zastavom Pakistana da prođu kroz Ormuski moreuz kao "poklon" Beloj kući, kao i da je taj broj sada udvostručen na 20.

Ministri spoljnih poslova Saudijske Arabije, Turske i Egipta napustili su Islamabad posle razgovora na visokom nivou sa šefom diplomatije Pakistana, a četiri zemlje su posle sastanka pozvale na hitan prekid neprijateljstava, istakle muslimansko jedinstvo i podržale strukturirane pregovore između Vašingtona i Teherana.

U Libanu je zbog rata raseljeno 20 odsto stanovništva za samo tri sedmice, a u proseku je 19.000 dece primorano da napusti svoje domove svakog dana, izjavio je danas predstavnik Unicefa u Libanu Markoluiđi Korsi.

U Bahreinu su se jutros dva puta aktivirao sirene za uzbunu na raketnu opasnost.

Iranski Korpus islamske revolucionarne garde upozorio je da bi mogao da izvede odmazdu protiv kampusa američkih univerziteta koji imaju ispostave na Bliskom istoku, tvrdeći da su u nedavnim američkim i izraelskim vazdušnim udarima oštetili dva iranska univerziteta.

Iz Teherana je poručeno da bi kampusi povezani sa SAD u regionu mogli da postanu "legitimne mete" ukoliko Vašington formalno ne osudi napade na iranske univerzitete danas do podneva u ponedeljak.

Saopštenje je prva objavila novinska agencija Fars, koja je usko povezana sa Revolucionarnom gardom, a preuzeli su ga i drugi mediji.

U saopštenju se poziva osoblje, fakultet, studenti i stanovnici koji žive u okolini američkih kampusa na Bliskom istoku da se drže na udaljenosti od najmanje jednog kilometra od njih.

Politiko podseža da nekoliko američkih univerziteta ima ogranke u Persijskom zalivu, uključujući Univerzitet Teksas A&M u Kataru i Univerzitet Njujork u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Kuvajtska nacionalna garda saopštila je jutros da je presrela pet dronova.

- Najnoviji vazdušni udari su se dogodili nakon smrti radnika iz Indije u iranskom napadu na postrojenje za električnu energiju i desalinizaciju u Kuvajtu - saopštilo je Ministarstvo za električnu energiju i vodu te zalivske zemlje.

Kuvajtske oružane snage su juče objavile da je deset njihovih pripadnika povređeno u iranskim napadima na vojne kampove, a skladište u vlasništvu privatne logističke kompanije takođe je bilo meta u udarima raketama i dronovima tokom poslednja 24 sata.

Izraelska vojska jutros je saopštila da izvodi vazdušne udare na "vojnu infrastrukturu" širom Teherana, prenosi AP.

Prethodno su Izraelske odbrambene snage (IDF) objavile da je Iran lansirao rakete prema Izraelu.

Sirene su se oglasile u području u blizini glavnog izraelskog nuklearnog istraživačkog centra, dela zemlje koji je u proteklih nekoliko dana više puta bio meta napada.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da je američka vojska uništila "mnogo dugo traženih meta" u Iranu.

- Veliki dan u Iranu. Mnogo dugo traženih meta je uništila naša velika vojska, najbolja i najsmrtonosnija na svetu. Bog vas sve blagoslovio - kazao je Tramp u objavi na društvenoj mreži Truth Social.

Izraelsko ministarstvo zdravlja saopštilo je danas da su 232 osobe, koje su povređene u sukobu sa Iranom, prebačene u bolnice za poslednja 24 sata, čime je broj hospitalizovanih usled ratnih sukoba premašio 6.000.

Sjedinjene Američke Države su sinoć upozorile svoje građane da odmah napuste Irak zbog povećanog bezbednosnog rizika, uključujući moguće napade Irana i proiranskih militantnih grupa na ciljeve povezane sa SAD, među kojima su i američki univerziteti u Bagdadu i ostatku zemlje.

Portparol iranske jedinice koja koordinira oružane snage Ebrahim Zolfakari izjavio je da će ta zemlja gađati kuće američkih i izraelskih "komandanata i političkih zvaničnika u regionu".

Tramp je izjavio da bi mogao da "uzme naftu u Iranu" i da bi Sjedinjene Američke Države mogle da zauzmu glavno čvorište za gorivo u toj zemlji, ostrvo Harg.

Pročitajte celu vest OVDE.

Američki predsednik Donald Tramp razmatra vojnu operaciju sa ciljem izvlačenja više od 450 kilograma uranijuma iz Irana, izveštava Volstrit džurnal, a prenosi BBC.

List se poziva na neimenovane bezbednosne zvaničnike koji tvrde da bi zbog ove operacija "američke snage u toj zemlji verovatno ostale danima ili duže".

Navodi se da Tramp još uvek nije doneo odluku, ali da "ostaje generalno otvoren za tu ideju".

Prema rečima zvaničnika, to bi "moglo pomogne u ostvarivanju njegovog centralnog cilja", a to je da "spreči Iran da ikada napravi nuklearno oružje".

Njujork tajms izveštava da bi trupe raspoređene u regionu "mogle da budu iskorišćene u misiji usmerenoj na visoko obogaćeni uranijum Irana u nuklearnom postrojenju u Isfahanu", ali da bi mogle biti korišćene i za zauzimanje ostrva Harg ili zaštitu Ormuskog moreuza.

Izvori i Volstrit džurnala i Njujork tajmsa ističu da bi operacija bila komplikovana i visoko rizična.

Iranski Korpus islamske revolucionarne garde upozorio je da bi mogao da izvede odmazdu protiv kampusa američkih univerziteta koji imaju ispostave na Bliskom istoku, tvrdeći da su u nedavnim američkim i izraelskim vazdušnim udarima oštetili dva iranska univerziteta.

Iz Teherana je poručeno da bi kampusi povezani sa SAD u regionu mogli da postanu "legitimne mete" ukoliko Vašington formalno ne osudi napade na iranske univerzitete danas do podneva u ponedeljak.

Saopštenje je prva objavila novinska agencija Fars, koja je usko povezana sa Revolucionarnom gardom, a preuzeli su ga i drugi mediji.

U saopštenju se poziva osoblje, fakultet, studenti i stanovnici koji žive u okolini američkih kampusa na Bliskom istoku da se drže na udaljenosti od najmanje jednog kilometra od njih.

Politiko podseža da nekoliko američkih univerziteta ima ogranke u Persijskom zalivu, uključujući Univerzitet Teksas A&M u Kataru i Univerzitet Njujork u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.