Tri evropske države koje su se NAJBOLJE IZBORILE sa koronom: Vezuju ih dve zajedničke stvari

Korona virus na Malti / Izvor: Profimedia

Države sa manjim brojem stanovnika su u prednosti.

Kipar, Malta i Island su tri evropske države koje su se najbolje suprotstavile korona virusu, ukupno imaju 30 preminulih, a zajedničke su im dve stvari. Sve tri su ostrvske zemlje, a mere koje su uvele su veoma slične.

Muke porodica u Ekvadoru: Živog oca mu smestili u sobu sa mrtvacima, a kada je umro POČEO JE HOROR

ČUVENI GRK IZGUBIO BITKU: Potpredsednik parlamenta umro od korona virusa

PANDEMIJA KORONE JE ZA SAD MAČJI KAŠALJ: Na najveću silu sveta udara još DEVET KATASTROFA

Kipar je među nekoliko inače otvorenih ostrvskih zemalja, poput Islanda, Malte i Novog Zelanda, koje su nedavno započele ili uskoro planiraju da ublaže mere zabrane kretanja. Kiparska vlada dozvolila je ove nedelje plivanje u moru prvi put od marta, a stanovnicima je dopušteno i da izađu iz kuće do tri puta dnevno, umesto jednom kao do sada.

Sve četiri države su, barem zasad, postigle impresivne rezultate u borbi protiv virusa.

Kipar je 11. marta zatvorio škole i zabranio veća okupljanja u zatvorenom prostoru, 21. marta obustavio međunarodne dolaske avionom, a kasnije uveo i policijski čas. Izgleda da su mere bile efikasne, jer je na ostrvu preminulo samo 15 ljudi. To Kipar svrstava među sedam članica Evropske unije s najmanjim brojem umrlih od Covida-19 u odnosu na broj stanovnika.

Kipar je i među deset država u svetu po obimu broja testiranih u odnosu na ukupnu populaciju, pokazuju podaci stranice Worldofmeters.info. Na toj listi prvi je Island, dok je Malta četvrta.

Malta ima i treći najbolji odnos broja umrlih prema broj stanovnika, a u toj zemlji preminulo je samo petoro ljudi od korona virusa.

Island zbog retke naseljenosti nije ni uveo karantin, a ukupno je od kovida-19 tamo preminulo 10 osoba. Umesto toga uvedene su neobavezne restrikcije i uputstva o ograničavanju okupljanja, prvo na 20, a od ponedeljka na 50 ljudi. Kjartan Hrein Njalson, pomoćnik direktorke islandske agencije za zdravlje, nedvosmislen je oko metoda kojom je Island zaustavio širenje zaraze.

-Praćenje kontakata, rano otkrivanje, karantin, izolacija i dobra lična higijena. Te smernice važe i na Kipru, i na Islandu i u Francuskoj - rekao je Njalson.

No Njalson priznaje da su države s manjim brojem stanovnika u prednosti.

-To pomaže da se ljudi mobilišu i da sarađuju. Nas je samo 360 hiljada, što nam daje priliku da izgradimo osećaj zajednice - navodi on.

S njim je saglasan Konstantin Makris, profesor na Kiparskom tehnološkom univerzitetu.

-Ostrvsko stanovništvo je homogenije pa je i komunikacija lakša - rekao je i dodao kako su manjim nacijama lakša i tehnička pitanja u vezi sa testiranjem.

Korona virus na Kipru / Izvor: Profimedia

Testiranje je rašireno i na Severnom Kipru, entitetu stvorenom nakon turske invazije 1974. koja je, pak, bila odgovor na vojni puč uz podršku Grčke. Na toj teritoriji, na kojoj živi 300 hiljada ljudi i priznaje ga samo Ankara, testirano je više od 14 hilljada ljudi, a preminulo, prema zvaničnim objavama četvoro.

Republika Kipar je sa 131 stanovnikom po kvadratnom kilometru nešto gušće naseljena od Francuske (119) gde je broj mrtvih 390 na milion stanovnika. S druge strane, Malta je veoma gusto naseljena, s 1.375 stanovnika po kvadratnom kilometru.

Jedini malteški aerodrom zatvoren je krajem marta. Malta još nije ublažila mere, ali planira da to uskoro postepeno učini.

Profesor Makris upozorava kako je u periodu ublažavanja mjera "važno razmišljati o gustoći naseljenosti". Čak i ako Kipar nastavi uspešno da se bori protiv virusa, ostaće veoma teško da se otvori prema svetu. To ima velike implikacije za turistički sektor, važan i za islandsku i maltešku ekonomiju.

Jedna od ideja koja se razmatra je da otvore aerodrome za države koje su u istoj fazi pandemije. Druga opcija je testiranje turista, ili u državi iz koje kreću ili pri dolasku, a za to su potrebni testovi koji daju rezultate za sat vremena. Jedna od onih koji strahuju za budućnost je Elena Isak koja je otvorila prvi restoran u Aja Napi pre više od deset godina. Sada ima tri restorana i zapošljava oko 50 ljudi.

-Ne možete da preživite bez turista, to je nemoguće - rekla je ona.

Kako će svet funkcionisati POSLE pandemije? Neke stvari će se DEFINITIVNO ZAUVEK PROMENITI (VIDEO)

(UZNEMIRUJUĆE) OVO JE KAO U HOROR FILMU: Sin sahranio živu majku (79), pronađena je posle tri dana, i dalje je disala (VIDEO)