U Sloveniji sutra PREDSEDNIČKI IZBORI: Od 9 kandidata, čak 5 njih su žene

Slovenija sutra bira petog po redu demokratski izabranog predsednika od proglašenja nezavisnosti 1991. godine, a u prvom krugu će učestvovati devet kandidata, od kojih su pet žene.

Slovenija spremna za izbore 22. oktobra: Zaključena lista kandidata, Pahor glavni favorit

Pre šest godina u Srbiji, danas u Makedoniji: Počela regionalna konferencija SAMIT 100 (FOTO)

Tu funkciju su do sada obavljali Milan Kučan u dva mandata, Janez Drnovšek, Danilo Turk i Borut Pahor, aktuelni predsednik koji će se boriti za još jedan mandat.

Ako ga bude, drugi krug će biti održan 12. novembra.

Kandidati su: Ljudmila Novak iz stranke Nova Slovenija - hrišćanski demokrati, Marjan Šarec sa Liste Marjana Šarca, Maja Makovec Brenčič iz Stranke modernog centra - SMC, Borut Pahor sa liste Dejan Židan i grupa birača, Angela Likovič, koja predstavlja Glas za decu i porodicu i Boris Popovič sa liste Slovenija zauvek.

Kandidati su i Romana Tomc iz stranke Slovenske demokratske stranke - SDS, Suzana Lara Krause sa liste SLS - Slovenska narodna stranka i Andrej Šiško iz Pokreta Sjedinjena Slovenija.

U birački spisak je upisano 1.716.039 sa pravom glasa.

U Sloveniji ne postoji, inače, veliki interes za predsedničke izbore, iako se radi o najvišoj poziciji u državi, kojoj su potrebni avangardni političari novog doba i za izazove u budućnosti.

Među kandidatima za predsednika države nisu ključni političari u državi, a izborna kampanja ne pobuđuje pažnju šire javnosti.

Sloveniji potreban predsednik sa vizijom

Smatra se da je Sloveniji potreban predsednik ili predsednica sa vizijom, koji mora zajedno sa drugim akterima na slovenačkoj političkoj i društvenoj sceni potražiti opšti društveni konsenzus o budućnosti te republike sa jasno opredeljenim ciljevima za budućnost, jer se događaju velike geopolitičke promene, koje se tiču svih zainteresovanih strana.

Slovenija, smatraju analitičari Međunarodnog instituta za balkanske i bliskoistočne studije (IFIMES), mora sebi da postavi nove ciljeve, uprkos tome što je članica EU.

Izgovaranja, da će država u osnovi slediti politiku EU odnosno zvaničnog Brisela ukazuju na to, da Slovenija nema jasne vizije za budućnost.

Država bi, smatra se, morala da pronađe svoja rešenja i realizuje svoje interese, što znači da mora da razvija bilateralne odnose izvan EU i traži nova tržišta, na kojima do sada Slovenija nije bila ili je bila neznatno prisutna.

Slovenija se, naime, od 2008.godine nalazi u kompleksnoj ekonomskoj i političkoj situaciji.

Pojedine bonitetne agencije su u poslednjem periodu prilikom davanja ocena Sloveniji, smanjile njene političke rizike, što znači, da se polako poboljšava politička situacija u državi.

Država je još od osamostaljivanja 1991.godine snažno politički polarizovana i neprestano se odvija oštra borba između tzv. snaga kontinuiteta (bivši komunisti), koje simbolizuje bivši predsednik Slovenije Milan Kučan i snaga slovenačkog proleća, koje simbolizuje bivši premijer i predsednik Slovenačke demokratske stranke (SDS) Janez Janša.

Sadašnji predsednik Pahor nastupa kao nezavistan kandidat

Aktualni predsednik Pahor je na prošlim predsedničkim izborima nastupio kao predsednik Socijaldemokrata (SD), a na predstojećim će biti nezavisni kandidat zato sto je njegova stranka odbila da ga kandiduje.

Analitičari smatraju, da se predsednik Pahor po pravilu nije mešao ni u jedno važno pitanje za zemlju, već ga vide kao pukog posmatrača događaja.

Od njega se nakon prošlih izbora očekivalo da će uneti novi zamah u slovenački politički prostor, da će se nametnuti u regionu i na međunarodnoj sceni, ali se to nije dogodilo, smatraju analitičari.

Očekivalo se da će postati konkurencija tadašnjem predsedniku Hrvatske Ivi Josipoviću, koji je bio prepoznatljiv predsednik i poštovan u regionu i međunarodnim krugovima, ocenil su analitičari IFIMES-a.

Pahor ne samo da nije u tome useo, već je njegov ugled, kako se navodi, bledeo i među samim biračima, jer je u predsednički stil uveo nešto što ne spada u predsedničko ponašanje, kao što su, na primer, "razgovor sa zlatnom ribicom", "To mi radi mala" i druge "nepristojne radnje".

Bio je, ocenjuju analitičari, i najslabiji slovenački premijer od kada ga prate brojne hipoteke među kojima je i slabo stanje u Slovenačkoj vojsci, fijasko u arbitražnom sorazumu sa Hrvatskog koji je on potpisao, zatim opoziv tog sporazuma od Hrvatske, kao i to da je dozvolio da zvanični Zagreb ojača svoju prisutnost u regionu Zapadnog Balkana za koji se smatra da mora ponovo postati prioritet.