U sredu PADA ODLUKA o migrantskim kvotama: Da li će Mađarska i Slovačaka POBEDITI Brisel?

Evropski sud pravde doneće u sredu odluku o zakonitosti sporne šeme raspodele migranata po kvotama koju je Brisel pokrenuo pre dve godine kako bi prisilio države članice EU da prime hiljade tražilaca azila.

BREGZIT CEPA BRITANIJU: Zašto Tereza Mej traži raspisivanje VANREDNIH paralmentarnih izbora?

Kriza na Starom kontinentu: Šta se krije iza sukoba evropskih zemalja?!

Najviši sud EU doneće odluku po tužbi koju su Mađarska i Slovačka podnele protiv šeme raspodele migranata po kvotama, koja iziskuje od članica Unije da prime Sirijce i druge migrante iz Grčke i Italije koje su prve na udaru novopridošlica, najavljuje danas AFP.

EU je odobrila šemu kvota u okviru napora da ojača solidarnost među svojim članicama i okonča haos koji je nastao usled najgore migrantske krize u Evropi posle Drugog svetskog rata.

Visoki advokat suda sa sedištem u Luksemburgu Iv Bot preporučio je u julu da sudije tužbu odbace na osnovu argumenta da je takozvana šema relokacije primereni način da se pomogne Grčkoj i Italiji, navodi francuska agencija, ali napominje da ovaj sud često sledi mišljenja svojih adovkata, ali - ne uvek.

Ipak, bez obzira na ishod, ova šema je od početka bila sporna.

Ni manje, ni više: Evo koliko će Britaniju koštati napuštanje Evropske unije!

Naime, istočne države članice Unije odbacile su plan o raspodeli migranata tvrdeći da nemaju kapaciteta da prime strance, među kojima većinu čine muslimani.

Tako, podaci EU pokazuju da je tek nešto manje od 28.000 migranata raspoređeno otkako se većina država članica složila septembra 2015. da razmesti 160.000 sirijskih, iračkih i eritrejskih tražilaca azila iz Italije i Grčke do septembra ove godine.

Zvaničnici u Briselu su upozorili da je šema pravno obavezujuća za sve države članice, uključujući i one koje su glasale protiv kvota kao što su Mađarska, Slovačka, Češka Republika i Rumunija.

Prema tom planu, Mađarska mora da primi više od 2.300 tražilaca azila, dok Slovačka ima obavezu da dugoročno primi njih 1.400.

Međutim, u junu je Evropska komisija pokrenula pravnu akciju protiv Poljske i Mađarske jer nisu primile nijednog tražilaca azila.

Preduzela je pravnu akciju i protiv Češke Republike jer je prestala da prima migrante, ali je poštedela Slovačku koja se saglasila da primi manji broj migranata.

Iako je prvobitno glasala za ovaj plan, Poljska se naknadno snažno suprotstavila šemi otkako je desničarska vlada tamo došla na vlast.

Akcijom EU, kojoj bi povoljna odluka u Briselu išla na ruku, tri zemlje bi se mogle naći pred Evropskim sudom pravde i mogle bi biti strogo finansijski kažnjene.

Što se ostalih zemalja članica EU tiče, i one odugovlače sa primenom šeme iako su glasale za nju, pri čemu je samo nekoliko zemalja ispunilo svoje obaveze i primilo migrante, a to su Grčka, Italija, Nemačka, Švedska i Austrija, zaključuje francuska agencija.