USPON "ĐAVOLJE ĆERKE" Ko je Marin Le Pen, žena zbog koje Zapad sa strepnjom čeka rezultate izbora?
Osvojivši drugo mestu u prvom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj 10. aprila, Marin Le Pen je uspela da svoju krajnje desničarsku stranku Nacionalni skup dovede u mejnstrim. Uporna nacionalistkinja, koja se na drugom krugu u nedelju takmiči protiv aktuelnog predsednika Emanuela Makrona, naizgled je ublažila svoje ekstremističke stavove, ali i dalje nosi težinu nasleđa koje je iza sebe ostavio njen otac i osnivač partije Žan-Mari Le Pen.
Poznat po svojim kontroverznim, rasističkim i antisemitskim komentarima, nekada je nazivan "le diable“ (đavo). Кada je Le Penova napredovala u redovima, zvali su je "đavolja ćerka". Od tada je naporno radila da promeni svoju reputaciju, ali njeni antiimigrantski i antiislamistički stavovi ostaju u skladu sa ideologijom krajnje desnice.
NESTAO TURISTIČKI BROD: Prijavili da tonu, spasioci nisu pronašli preživele
SKORO DVE GODINE BIO ZARAŽEN KORONOM: Ovaj muškarac je najveći BAKSUZ - definitivno oborio rekord
FRANCUSKA SUTRA BIRA PREDSEDNIKA: Mrtva trka između Makrona i Le Penove - ko li će odneti pobedu?
Uspon u francuskoj politici
Rođena u avgustu 1968. godine, Le Penova se u memoarima priseća da je eksplozija bombe u porodičnom stanu kada je imala osam godina bila njeno političko buđenje. Sa diplomom iz krivičnog prava, Le Penova se 1998. pridružila očevoj stranci koja je tada nosila ime Nacionalni front.
Obavljala je funkcije regionalnog, opštinskog i poslanika u Evropskom parlamentu. Potpredsednica stranke postala je 2003. godine, a osam godina kasnije nasledila je oca na mestu šefa Nacionalnog fronta. Devet godina kasnije učestvovala je na predsedničkim izborima i zauzela treće mesto.
Le Penova se često distancirala od stavova svog oca, koji je nekoliko puta osuđivan zbog govora mržnje. Ona ga je izbacila iz stranke 2015. nakon što je branio svoje izjave iz 1996. u kojima je nazivao nacističke gasne komore samo "detaljem u istoriji Drugog svetskog rata“. Le Penova je tada javno izrazila svoje neslaganje sa Žan-Marijem. Godine 2018. čak je preimenovala stranku u Nacionalni skup, u daljem pokušaju da uspostavi sopstveni identitet.
U poslednjih pet godina promenila je ili donekle ublažila svoj stav o imigraciji, homoseksualnim brakovima i abortusu. Međutim, njeni stavovi i dalje ostaju žestoko nativistički i konzervativni.
O imigraciji i islamu
Kampanju Le Penove podstakao je uspon lidera krajnje desnice Erika Zemura. Iako je u prvom krugu dobio nešto više od sedam odsto glasova, njegova privrženost tvrdokornoj krajnje desničarskoj ideologiji kao što je "teorija velike zamene“, koja sugeriše da "elite“ žele da zamene francusko stanovništvo neevropljanima, i njegovo odbijanje da koegzistira sa islamom, učinilo je da Le Pen izgleda kao prihvatljiviji kandidat.
Međutim, okončanje "nekontrolisane imigracije" putem referenduma takođe je prvo na listi dnevnog reda koju je postavila Le Penova. Iako više ne traži okončanje dvojnog državljanstva, ona planira da oteža migrantima da se nastane ili dobiju pomoć.
Ona želi da okonča spajanje porodice, kroz koje migranti mogu da se nastane u Francuskoj ako je njihov rođak stanovnik i protera sve strane delinkvente ili zločince. Ona takođe nastoji da otežava dobijanje francuskog državljanstva, ukidajući državljanstvo po rođenju.
Njen program takođe dozvoljava diskriminaciju između francuskih državljana i migranata, rezervišući socijalnu pomoć za Francuze i dozvoljavajući pristup nedržavljanima tek nakon pet godina rada. Ona takođe kaže da bi trebalo obezbediti "nacionalni prioritet" u pristupu socijalnom stanovanju i zapošljavanju.
Druga tačka njenog dnevnog reda je "iskorenjivanje islamističke ideologije“. U svojim nedavnim javnim nastupima viđena je kako pravi selfi sa tinejdžerkom koja nosi hidžab, a 2021. je primetila: "Zbog toga što sam snažno vezana za naše francuske vrednosti, želim da očuvam potpunu slobodu veroispovesti". Međutim, ona nastoji da uvede zabranu nošenja hidžaba u javnosti širom zemlje.
O EU, NATO-u i Rusiji
Rat u Ukrajini doveo je fokus na ranije veze Le Penove sa Putinom. Ona je 2017. posetila Rusiju uoči izbora i čak je branila rusku aneksiju Кrima. Ovog puta, ona se distancirala od Moskve, tvrdeći da ne odobrava rat u Ukrajini.
Međutim, u sredu je upozorila da se ne šalje oružje u Ukrajinu, navodeći da je tanka granica između "pomoći i uključenja u sukob“. Le Penova je tokom svoje predizborne kampanje takođe rekla da će, ako bude izabrana, povući Francusku iz integrisane vojne komande NATO-a.
- Ne bih stavila naše trupe ni pod integrisanu komandu NATO-a ni pod buduću evropsku komandu - rekla je ona.
Ona je takođe pozvala na približavanje NATO-a i Rusije, navodeći da će bolje veze sa Moskvom biti u interesu Francuske, Evrope i SAD, da se zaustavi jačanje veza Кine i Rusije.
Iako Le Penova više ne poziva Francusku da napusti Evropsku uniju, ona je ponovila svoj stav da francuskom zakonu treba dati primat nad zakonima EU. Stručnjaci su primetili da bi neke od njenih politika, kao što su ograničenja u pristupu pomoći za nefrancuske građane, veća kontrola granica i smanjenje francuskog doprinosa budžetu EU za pet milijardi evra godišnje, mogle da pokrenu postupak za kršenje zakona protiv zemlje.