VENČATI SE ZA MRTVU OSOBU? Verovali ili ne, ovo je i zakonom dozvoljeno, ali samo u jednoj zemlji

Svaka zemlja ima svoje zakone i svoja pravila. U jednoj su za neke prekršaje propisane velike novčane kazne, u drugima se ta dela i na smatraju prekršajima.

Dok je u nekima zakonom dozvoljene neke stvari u drugima nisu nikako. Uglavnom, retke su zemlje koje imaju potpuno ista pravila. Ono što je potpuno nezamislivo i u jednu ruku potpuno nerazumno, jeste da zakonom bude dozvoljeno da se venčate sa mrtvom osobom.

Verovali ili ne, i to je dozvoljeno, ali samo u jednoj državi na svetu – Francuskoj!

Francuska je jedina zemlja u kojoj je potpuno legalno da se živa osoba uda za mrtvu. Ova praksa korene vuče iz perioda Prvog svetskog rata, kada su se verenice udavale za svoje momke koji su bili na frontu preko opunomoćenika.

Kako bi sve bilo regularno, 1950. godine francuska vlada je donela nekoliko pravila. Pre svega, živi supružnik mora dobiti odobrenje predsednika i ministra pravosuđa. Nakon toga održava se jednostavna svečanost na kojoj mlada ili mladoženja stoje pored fotografije svoje voljene osobe. Klasičan izraz "dok nas smrt ne rastavi" izostavljen je iz zaveta, a reč "ja" se zamenjuje rečju "jesam". Kako bi se dobila saglasnost za ovu vrstu braka moraju se pružiti uverljivi dokazi da je postojala namera za života da se osobe venčaju.

Brak se smatra legalnim od trenutka smrti umrle osobe, ali živi supružnik ne dobija pravo na nasleđe. Ali ako je žena trudna u vreme smrti svog partnera, dete se, kada se rodi, smatra naslednikom pokojnika.

Prema nezvaničnim podacima, između 1960. i 1992. godine odobrena su 1.654 zahteva za posthumno venčanje. Devedeset pet odsto zahteva su podnele žene.