(VIDEO) Rusiji preti najteža energetska kriza u njenoj istoriji? Nepregledne kolone vozila čekaju red na pumpama a cene goriva rapidno rastu - stiglo upozorenje da prava kriza tek počinje
Ukrajinski napadi dronovima na rusku naftnu infrastrukturu sve ozbiljnije pogađaju svakodnevni život u Rusiji, a nestašica goriva sada je zahvatila i Moskvu i Sankt Peterburg.
Ukrajinski rat dronovima protiv ruskih rafinerija stigao je do benzinskih pumpi u Moskvi i Sankt Peterburgu. Nedavno su u ta dva ključna ruska grada uvedena prva ograničenja na prodaju benzina, što je samo deo velike nestašice koja je sada zahvatila više od 25 ruskih regiona, javlja nezavisni medij The Moscow Times.
Iako ukrajinski napadi već mesecima sistematski uništavaju ruska postrojenja za preradu nafte, situacija je sada ušla u potpuno novu fazu. Nestašica se prvi put prelila na dva najveća i politički najvažnija grada u zemlji i počela direktno da pogađa životni standard građana.
Društvenim mrežama širi se snimak koji, prema navodima, prikazuje red za gorivo na autoputu između Moskve i Sankt Peterburga, rodnog grada ruskog predsednika Vladimira Putina.
Kako otkriva izveštaj Bloomberga, Kijev napadima na rafinerije želi da presuši izvore finansiranja ruske ratne mašinerije i istovremeno spreči Moskvu da profitira od skoka cena nafte izazvanog ratom u Iranu. Ukrajinski dronovi su samo tokom maja čak 16 puta pogodili ruske rafinerije, pri čemu se na udaru našlo osam od deset najvećih postrojenja u zemlji. Ukupno je zabeleženo najmanje 30 udara na rusku naftnu infrastrukturu, što predstavlja mesečni rekord od početka totalne invazije.
Redovi na pumpama i kolaps na njivama pred setvu
Prema pisanju The Moscow Timesa, deficit goriva prvo se pojavio na okupiranom Krimu, a zatim se proširio duboko u unutrašnjost Rusije. Naftna kompanija Tatnjeft u najmanje šest regiona sada prodaje najviše 20 litara benzina po kupcu. Istovremeno, potpuni nestanak pojedinih vrsta goriva zabeležen je na pumpama u Kuzbasu, Tatarstanu, Uljanovskoj i Nižnjenovgorodskoj oblasti.
Ništa bolja situacija nije ni u poljoprivredi. Ruski poljoprivrednici prijavljuju ozbiljne zastoje u isporuci dizela širom južne Rusije i to u najgorem mogućem trenutku – na samom početku setvene sezone.
Najnovija žrtva ove naftne krize postao je vazdušni saobraćaj. Sredinom juna čak šest gradova, uključujući Nižnji Novgorod i Krasnodar, uvelo je stroga ograničenja za točenje goriva u putničke avione. To je usledilo nakon što su aerodromi u Sankt Peterburgu, Jekaterinburgu i Ufi još krajem maja ostali bez zaliha kerozina. Kako bi zaštitila domaće tržište, Moskva je potpuno zabranila izvoz avionskog goriva do kraja novembra.
Najgora kriza u istoriji ili privremeni šok?
Specijalizovani medij Energy Intelligence već je izdao upozorenje da Rusiji preti najteža energetska kriza u njenoj istoriji. Ipak, analitičari naglašavaju da je reč o prognozi, a ne konačnoj proceni. Bloomberg je početkom juna ocenio da Rusija još nije dostigla kritične nivoe nestašice iz prošle godine.
Kako bi održao privid normalnog funkcionisanja tržišta, Kremlj troši ogromna sredstva i menja dosadašnja pravila. Ruskim naftnim kompanijama tokom aprila i maja isplaćene su državne subvencije u iznosu od oko 700 milijardi rubalja, odnosno 9,7 milijardi dolara. Vlasti su u junu dozvolile i prodaju benzina niže ekološke klase Euro 3 umesto dosadašnjeg standarda Euro 5 kako bi povećale dostupne količine goriva.
Uprkos tim merama, cene nastavljaju da rastu. The Moscow Times navodi da je cena dizela na veleprodajnom tržištu ove godine porasla za 43 odsto, dok je avionsko gorivo poskupelo za 40 procenata. Maloprodajne cene benzina porasle su za gotovo četiri odsto za samo mesec dana, što je najbrži rast još od 2018. godine. Prema proceni centra TsMAKP, ukupna inflacija u Rusiji ove godine mogla bi prvi put da premaši šest procenata na godišnjem nivou.
Vlast tvrdi da je sve pod kontrolom, ekonomisti upozoravaju
Stručnjaci centra TsMAKP navode da su rast cena goriva izazvali viša cena nafte na svetskom tržištu, letnja sezona putovanja, poljoprivredni radovi i posledice ukrajinskih udara na infrastrukturu u južnoj Rusiji. Ipak, smatraju da situacija još nije potpuno izmakla kontroli i da je ciljna inflacija od pet odsto do kraja godine i dalje dostižna.
Iz Kremlja stižu poruke smirivanja. Portparol predsednika Rusije Dmitrij Peskov izjavio je 21. maja da su ponuda i potražnja na tržištu u ravnoteži, dok je pad proizvodnje u rafinerijama objasnio sezonskim remontima i redovnim održavanjem postrojenja.
Sa druge strane, nezavisni ekonomski stručnjaci ne dele optimizam vlasti. Jaroslav Kabakov, strateg ruske brokerske kuće Finam, upozorava da problem dolazi sa proizvodne strane i da se ne može lako rešiti.
Prema njegovim rečima, prava kriza tek počinje, a najteži period za Rusiju mogao bi da usledi tokom avgusta i septembra, kada potražnja za gorivom tradicionalno dostiže vrhunac.
