ZABRANJEN POSLEDNJI OBROK OSUĐENICIMA NA SMRT: Zbog njega je prekinuta tradicija jer je sa hranom uradio nešto neočekivano
Zatvorenici koji su osuđeni na smrtnu kaznu u Teksasu više nemaju pravo da traže poslednji obrok zbog jednog osuđenika.
Opšte je poznato, makar iz američkih filmova i serija, da je osuđenicima na smrt dozvoljeno da naruče poslednji obrok po sopstvenom izboru.
POKUŠAO DA SE UBIJE ČOKOLADOM: Zlostavljao četvorogodišnju devojčicu, a onda je smislio neobičan plan kako da se izvuče
KO PREUZIMA NATO KORMILO? Bajden presekao, pala odluka šta će biti sa Stoltenbergom
JOŠ JEDAN VELIKI ZEMLJOTRES! TRESLO SE OSTRVO: Očekuju se naknadni potresi
Ideja o obroku osuđenika na smrt oduvek je fascinirala ljude i navodila na brojne diskusije o toj temi.
Mnogi zatvorenici su postali poznati upravo po svojim neobičnim zahtevima koji su se ticali poslednjeg obroka.
Međutim, zbog jednog čoveka osuđenici na smrt u američkoj državi Teksas više neće imati pravo na poslednju poslasticu.
Nova pravila kažu da zatvorenici (više) nemaju pravo da izaberu poslednji obrok po sopstvenoj želji već da mogu da jedu isto što je dopušteno i ostalim zatvorenicima.
Osuđenici na smrt za ovu novinu mogu da se zahvale jednoj osobi – Lorensu Raselu Brueru.
U pitanju je beli supermatista koji je osuđen na smrt zbog ubistva Afroamerikanca. On je nesrećnog čoveka vezao za svoj kamionet i onda ga je vukao duž puta gotovo pet kilometara.
Bruer je bio u zatvoru zajedno sa još trojicom saučesnika, a još jedan među njima je osuđen na smrtnu kaznu.
Oni su tako postali prvi belci u modernoj Americi koji su u Teksasu osuđeni na smrt zbog ubistva Afroamerikanca.
Kada je na Bruera došao red na poslednji obrok on je naručio čizburger sa slaninom sa tri vrste mesa, tri fajitasa, picu sa mesom, pola kilograma mesa sa roštilja, pola vekne belog hleba, omlet od sira sa mlevenom govedinom, paradajzom, lukom, paprikom, pola kilograma sladoleda od vanile, jednu tablu putera od kikirikija sa zdrobljenim kikirikijem i tri piva.
Ali kada mu je sve ovo servirano nije pojeo ništa.
- Nisam gladan – objasnio je.
Ovakav postupak naveo je senatora Džona Vitmira da prekine tradiciju dugu gotovo devet decenija i naredi da i osuđenici na smrt moraju da jedu isto što i ostali zatvorenici.
Ranije je bilo slučajeva da se zatvorenicima odbije njihov zahtev za poslednjim obrokom.
Tako je, na primer, Džejms Edvard Smit, kao poslednji odbrok tražio komad blata. Umesto toga, dobio je jogurt.