ZAŠTO SE O OVOME ĆUTI: I dalje postoje nejasnoće u vezi sa ciljevima i posledicama američkih vazdušnih udara u Nigeriji

Dve nedelje nakon što su SAD izvele božićne vazdušne udare u severozapadnoj Nigeriji, na ono što su opisale kao borce Islamske države, i dalje postoje pitanja o tome koja je konkretna grupa bila meta i kakav je bio efekat operacije.

Nakon udara, Donald Tramp je na svojoj platformi Truth Social napisao da su „teroristički ološ ISIS-a u severozapadnoj Nigeriji, koji su ciljali i surovo ubijali prvenstveno nevine hrišćane“, pogođeni „brojnim savršenim udarima“.

Operacija, koordinisana sa Nigerijom, ciljala je islamističku grupu poznatu kao Lakurawa, koja iznosi od lokalnog, većinom muslimanskog stanovništva i sprovodi strogu verziju šerijatskog zakona, uključujući bičevanje za slušanje muzike.

Veoma malo informacija je podeljeno ni od strane SAD ni Nigerije o posledicama udara, i nije jasno koliko je boraca Lakurawa, ako ih je uopšte bilo, poginulo. Grana američke vojske US Africa Command je 25. decembra saopštila da je „početna procena da je više terorista Islamske države ubijeno u kampovima ISIS-a“.

Malik Samuel, istraživač iz organizacije Good Governance Africa, rekao je da je razgovarao sa članom Lakurawe koji je naveo da je oko 100 boraca ubijeno u šumskom kampu u oblasti Tangaza u državi Sokoto. Rekao je da mu je rečeno da je oko 200 nestalo, dok mnogi preostali borci sada pokušavaju da pređu u Niger. Ovo nije moglo biti nezavisno potvrđeno.

Stanovnici Nukuru, sela udaljenog oko 6 milja od prijavljenog kampa, rekli su za BBC da su borci na oko 15 motocikala pobegli kroz zajednicu, vozeći po troje na jednom motoru.

Ostaci projektila pali su na prazno poljoprivredno zemljište oko 60 milja južno, u gradu Jabo, za koji lokalni stanovnici kažu da nikada nije bio napadnut od strane Lakurawe. Takođe je prijavljeno da su ostaci oštetili hotel 500 milja južno od Tangaze, pri čemu su tri radnika povređena.

Još uvek nije jasno zašto su SAD konkretno ciljale Lakurawu, koja deluje u ruralnom, nerazvijenom i gotovo potpuno muslimanskom području na severozapadu, blizu granice sa Nigerom. Većinu nasilja u toj oblasti čine naoružane bande poznate kao razbojnici.

Tramp je ranije optužio nigerijsku vladu da nije uspela da zaustavi ubijanje hrišćana, što je važna tema za njegovu evangeličku bazu. Dvojica američkih zvaničnika rekli su za New York Times da su vazdušni napadi bili jednokratni i da su imali za cilj da Tramp može da tvrdi da je delovao protiv grupe koja je ubijala hrišćane.

Murtala Abdullahi, nigerijski bezbednosni konsultant, takođe je rekao da je Lakurawa verovatno simbolična meta. „Kako da se uspostavi veza da je [jedna] banditska grupa napadala hrišćansku zajednicu?“ upitao je. „To je teško. Ali ako napadneš džihadističku grupu, onda ti ne treba da uspostavljaš vezu.“ 

Abdullahi je rekao da ne zna zašto su SAD odabrale da udare Lakurawu umesto Boko Harama, koji je daleko više poznat na međunarodnom nivou i napada i hrišćane i muslimane. 

Od vazdušnih udara, globalna pažnja oko Trampove nepredvidive, militarizovane spoljne politike preusmerila se na Venecuelu, gde su snage SAD oteli Nicolás Maduroa 3. januara, i na Grenland, gde su Tramp i drugi visoki američki zvaničnici izrazili obnovljeni interes za moguću američku kontrolu. 

Vrlo je malo sigurnih informacija o Lakurawi — od godine kada je nastala do broja njenih boraca. Čak ni značenje njenog imena, za koje neki analitičari kažu da je hausa izgovor francuskog „les recrues“ („regruti“), nije dogovorena činjenica. 

Nigerija je označila ovu grupu kao terorističku organizaciju u januaru 2025.. Neki analitičari smatraju da je povezana sa ogrankom Islamske države u Sahelu, dok je drugi istraživač rekao da je intervjuisao članove Lakurawe koji su izrazili lojalnost al-Qaidi. 

Istraživači se slažu da viši članovi grupe potiču iz Malija ili Nigerije. Lokalne zajednice u državi Sokoto izveštavaju da borci govore hausa jezik sa stranim akcentom i da među sobom koriste drugi jezik. 

Oko 2017. godine, Lakurawa je pozvana od strane nekih lokalnih zajednica da ih zaštiti od bandita. Međutim, grupa je od tada prešla na nasilne metode slične onima bandita, kao i na nameću svoju ekstremnu verziju islama. 

„Ta prinudna vlast koju su počeli da nameću okrenula je zajednice protiv njih“, rekao je Kato Van Broeckhoven, istraživač sa United Nations Institute for Disarmament Research.