BUNJEVCI U SUBOTICI PROSLAVILI "DAN VELIKOG PRELA": Narodne nošnje, pevanje i igranje - prošlo u veselju
Dan velikog prela, jedan od četiri nacionalna praznika Bunjavaca, obeležen je juče u spomen na 1879. godinu kada je prvi put održano javno prelo u našem gradu.
Kao što običaji nalažu, uz prisnac, krompiraču i fanke, Bunjevci su prikazali kako se nekad družilo, pevalo i igralo.
- Prelo je naš stari običaj, koji smo doneli u ove krajeve pre više od tri i po veka, a obeležavamo i danas. Prvo javno Veliko prelo održano je 1879. godine, a prvi put smo ga ovako javno proslavili u Subatici, u varoši u kojoj je bunjevački jezik u službenoj upotrebi. Slavlje je time veće i svečanije, i proglašenje bunjevačkog kao službenog jezika je prekretnica u svemu što radimo – istakla je Suzana Kujundžić Ostojić, predsednica Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine.
OBAVEŠTENJE ZA SUBOTIČANE: Pojedini domovi zdravlja radiće izmenjeno sledeće nedelje
GRAD SA VELIKOM EKOLOŠKOM SVEŠĆU: Subotičani uzeli učešće u akciji "Zaštitimo i očistimo subotičku šumu"
SUBOTICA PODRŽAVA MLADE PREDUZETNIKE: U saradnji sa razvojnom agencijom organizuju besplatnu obuku za POSLOVANJE
Ni ove godine nije izostao izbor za najlepšu preljsku pesmu i najlepše prelje. Za najbolju pesmu o prelu izabrana je „Preljska pisma“ Geze Babijanovića. Među devet devojaka u staroj bunjevačkoj nošnji najlepša prelja bila je Dunja Babić, prva pratilja bila je Jovana Francišković, a druga Milica Anđelković.
- Trenutno, a verovatno i za ceo život, najveća ljubav mi je folklor, a sa njime i nošnja, nastupi, putovanja... Sam ovaj događaj mi veoma znači i drago mi je što sam već treći put deo ovoga – kaže najlepša prelja Dunja Babić, učenica Gimnazije "Svetozar Marković" i članica KUD "Bratstvo". Na sebi imam lionsku svilu staru više od 50 godina i ponosna sam što mogu nešto ovako da nosim. -
Bunjevci u Vojvodini ostavili su veliki trag a ovo je jedan od njihovih najznačajnih praznika poručio je Zoltan Kudlik, pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, kako navodi portal Subotica.com.
– Bunjevačka zajednica ima dobru saradnju sa pokrajinskim strukturama, i svake godine mnogo bunjevačkih udruženja aplicira i dobije sredstva po pokrajinskim konkursima. Drago mi je da jedna ovakva zajednica i dalje živi, da ima jedno ovako kulturno bogatstvo i da čuva svoju tradiciju – dodao je Kudlik.
U ime lokalne samouprave nacionalni praznik Bunjevcima je čestitao Srđan Samardžić, član Gradskog veća zadužen za privredu, ističući da bunjevački običaji i tradicija upotpunjuju šarolikost Subotice.
– Subotica je grad u kome je bogatstvo kulture sadržano u mozaiku različitosti. U tom smislu bunjevačka zajednica doprinosi i obogaćuje kulturni sadržaj našeg grada – naglasio je Samardžić.
Bunjevačka zajednica je proslavila jedan od četiri nacionalna praznika – Dan Velikog prela. Dan je to kada se ova zajednica seća 1879. godine kada su Bunjevci prvi put javno proslavili Veliko prelo u Subotici, u želji da svojim sugrađanima pokažu ko su, šta su i koliko ih ima.
Među gostima bio je i Milimir Vujadinović, narodni poslanik u Narodnoj skupštini i predsednik Odbora za dijasporu, koji je istakao da su Bunjevcui kao zajednica za Suboticu i Srbiju jednako značajni kao sve druge nacionalne zajednice.
– O tome govore i postupci koje smo sproveli u cilju proglašavanja bunjevačkog jezika za službeni u Subotici. Ponosni smo što danas i Bunjevci imaju sva prava kao i svi drugi narodi, a ponosan sam što pripadam političkoj opciji i državi koja poštuje prava svih onih koji žive u Srbiji – poručio je Vujadinović. - Srbija ne bi bila ono što jeste kada bi svi bili jedan narod. Kao neko ko se bavi pitanjem srpske zajednice u regionu, bio bih ponosan i kada bi srpska zajednica u nekim od okolnih zemalja uživala sva ona prava koja uživaju manjinske zajednice u Srbiji. Na kraju, ponosan sam što svi zajedno živimo u zemlji u kojoj nema razbijenih tabli i znakova, bez obzira na to na kojem su jeziku.
Više vesti o Subotici možete pogledati OVDE.