SRPSKA TRADICIJA U DIGITALNOM FORMATU: Kako su novosadski muzičari preneli duhovnu muziku na internet?
Digitalna horska riznica nastala je u sklopu projekta Novi Sad - Evropska prestonica kulture.
Muzika predstavlja jedno od najlepših stvaralaštava umetnosti. Ona je svuda oko nas, ispunjava nas, njoj se okrećemo kada nam je teško i kada slavimo. Muzika je tu da pomoću nje ispoljimo svoje emocije i stanja.
VOJVODINA SPREMNA ZA VELIKI PROJEKAT: Pokrajinska vlada unapređuje energetsku efikasnost javnih objekata
INVESTICIJA OD MILIJARDU DINARA: U Novom Sadu sledeće godine velika ulaganja!
NOVI SAD DONEO ODLUKU: Usvojen novi budžet, omogućena realizacija velikih projekata
Zato je i ova grana umetnosti dobila svoju digitalizovanu formu.
Profesorka i dirigentkinja hora muzičke škole "Isidor Bajić" u Novom Sadu Tamara Aadamov-Petijević, odlučila se na korak koji dosad nije postojao na našim prostorima.
Sa svojim učenicima i saradnicima, stvorila je projekat u sklopu kojeg su digitalizovane najlepše melodije iz srpske istorije i postavljene na onlajn platformu kako bi svaki građanin Srbije (a i oni van nje) mogao da posluša neke od njih.
Kako ona kaže, ideja za Digitalnu horsku riznicu nastala je nakon osnivanja Horske asocijacije 2017. godine, međutim, potreba za njom javila se mnogo ranije.
Kako navodi, izbor saradnika za ovaj projekat nije bio težak jer u svojim kontaktima ima mnoge koji znaju da pevaju i snalaze se u studiju.
- To je nešto što se radi decenijama, imam čitavu mrežu kontakata, znam koji ljudi znaju da pevaju i koji imaju dobre intonacije. Bilo je potrebno iz nekoliko horova kojim dirigujem naći dobre pevače, koji imaju iskustva sa snimanjem. To je specifičan proces, morate biti koncentrisani i imati odličnu intintonaciju kako biste pevali sa slušalicama na ušima, što je malo neprijatno. Takođe, moraju dobro znati horske deonice - objašnjava Tamara Adamov-Petijević.
Dirigentkinja navodi da je prvi stadijum bio priprema audio fajlova, za koji kaže da je bio dosta komplikovan iz specifičnih razloga.
- Bilo je potrebno prekucati sve note putem posebnih programa, tu je bilo za početak 20 kompozicija srpske duhovne muzike. Kasnije ćemo, naravno, dodavati još raznovrsnih kompozicija, a projekat će trajati godinama. Planiramo da mnogo materijala stavimo na internet. Nakon stvaranja audio fajlova, prave se matrice na koje svaki horski glas snima svoju deonicu i na kraju dobijamo rezultat produkcijom audio fajlova. Na kraju pravimo i video fajlove na kojima se vide note, što je veoma korisno jer svaki pevač može da prati svoju deonicu - objašnjava Tamara.
Ona kaže da ovaj projekat pomaže svim zainteresovanima i da nauče da pevaju, jer se u pozadini čuje ceo hor, dok pojedinac prati svoj glas i uči ga bez odlaska na horsku probu, tako da je Digitalna horska riznica prvenstveno namenjena amaterima.
- Učenje čini lakšim onima koji teže uče i kojima je potrebno više proba. To je naravno velika pomoć nama dirigentima, mnogi od njih mi se javljaju iz čitavog sveta i zahvaljuju jer je mnogo olakšan rad - navodi profesorka Petijević.
Dodaje i da je projekat bio od velikog značaja i u toku pandemije, a kako kaže, čak i da vanredne situacije nije bilo, mnogo bi pomogao amaterima koji nemaju horskog iskustva, a žele da pevaju.
Još jedna velika prednost je i to što će tekstovi pesama biti objavljeni na dva pisma - ćirilici i latinici i na taj način omogućiti svima koji nisu sa našeg govornog područja da razumeju srpsku muziku.
- Verujemo da će projekat pomoći porastu interesovanja za horsko pevanje koje se malo smanjilo u ovo modernizovano vreme - zaključuje Tamara Adamov-Petijević.
Putem ovog projekta, koji je na svetskom nivou, svima će biti omogućeno da razumeju našu duhovnu, svetovnu i narodnu muziku, a najbitnije je što će ona biti sačuvana od zaborava kroz dugi niz godina.
