"Bila sam deo sekte": Ovako je Iva Ilinčić, koja je Miku Aleksića prijavila za polno uznemiravanje, govorila o njemu i njegovoj grupi
"Bukvalno nikome nisam rekla. Ni mami, ni tati, ni sestri, ni tadašnjem dečku, sadašnjem... Nikome", pričala je tad glumica.
Iva Ilinčić, glumica Beogradskog dramskog pozorišta, još jedna koja je policiji pre nekoliko godina prijavila večeras preminulog nastavnika glume Miroslava Miku Aleksića. Prvi put je, kako kaže, seksualno zlostavljana sa 17 godina.
- Nisam silovana, srećom nemam takvo iskustvo, ali jesam kontinuirano seksualno uznemiravana. Šest godina sam ćutala, negirala, nikom nisam govorila, bukvalno nikom. Bilo mi je jasno da je loše. Kada se dogodilo prvi put, rekla sam sebi: ”Mika mi je kao otac, nemoguće da se ovo dešava i ne dešava se. A ako se dešava, onda on mene čeliči, hoće da me spremi za surovi svet reditelja, producenata”. Pravdala sam to, odbijala da prihvatim. Ignorisala sam. A onda sam priznala sebi, što je bio ogroman korak - pričala je Iva Ilinčić.
O zlostavljanju u školi nije se pričalo, čak ni između drugarica.
- Trajale su pripreme za prijemni. Izlazila sam iz Mikine kancelarije... Pogled mi se susreo sa devojkom koja je ulazila u kancelariju. Znale smo obe, i ona šta sam ja prošla i ja šta nju čeka tamo, ali nismo pričale. Ona ni danas nije spremna - kazala je tad Iva Ilinčić i dodaje da je trpela jer joj je grupa bila veoma važna. Kako sama kaže, čak i nakon što je počelo zlostavljanje, neobjašnjivo, imala je poverenje u Aleksića.
Mlada glumica, koja se afirmisala u serijama “Žigosani u reketu” i “Kamiondžije d.o.o.”, svedočila je da je Aleksićeva grupa njoj i drugim polaznicima mnogo značila. Da su imali lepe trenutke, učili korisne stvari, kao i da su se vezali jedni za druge.
- Sa 10 godina sam upisala Mikinu školu i išla sam do upisa na fakultet. Mi smo tu grupu mnogo voleli. Mika nas je formirao po sopstvenoj meri, pravio je od nas ličnosti kakve je želeo. Ja sam bila poslušno dete, nisam pravila probleme, ali čak i oni neposlušni su slušali Miku, bili su vezani za njega. On je poništavao autoritet roditelja, jako inteligentno, postavljao sebe kao apsolutno dominantnog. To nije izazivalo samo strah i poštovanje, već ogromnu ljubav. Kada je tolika ljubav, osećaš da mu pripadaš, da mu stalno nešto duguješ, pa kad se i dese tako loše stvari, ti razmišljaš kako on tebi želi dobro i kako sve radi za tvoje dobro. Kroz tu grupu naučiš šta je disciplina, čitaš redovno, ideš na izložbe, u muzeje, moraš da doneseš potvrdu od zubara da su ti zubi zdravi - priča Iva Ilinčić.
Navodi da je Aleksić “od malih nogu učio polaznike da se roditeljima ne priča o časovima, čak ni najboljoj drugarici, jer to je naša stvar”.
- Sada sa 24 mislim da sam bila deo neke sekte, tada nisam to razumela. Mislila sam da je to ne druga porodica, već naša proširena porodica - navodila je Iva Ilinčić.
Svedoči da je šest godina ćutala.
- Bukvalno nikome nisam rekla. Ni mami, ni tati, ni sestri, ni tadašnjem dečku, sadašnjem... Nikome. Ne znam kako to da objasnim. Stidela sam se, preuzela sam njegovu sramotu, osećala sam se kao saučesnik. Bila sam mala, nisam shvatala da nisam saučesnik, već žrtva jednog izrazito inteligentnog čoveka koji je stalno govorio da me zna u dušu. I stvarno me je znao. On je imao isti sistem sa svakom žrtvom, znao je kako da se približi i koliko god ti kod kuće smišljaš šta ćeš mu reći, sledeći put kada te napadne, plašiš se i vraćaš se, jer ne želiš da izađeš iz svoje grupe... Dokle to ide? Ne želiš da on misli loše o tebi. Ne želiš da on misli da nisi spremna da uradiš sve za njega. Konstantno postavlja stvari da ti je dao ceo svet na dlanu, ponavlja “ja sam vama potreban, ne vi meni”, a mi kao mantru to slušamo 10 godina - priča Iva Ilinčić.
