JOVANA JEREMIĆ: "Plakala sam dok mi je ćerka spavala, pretili su mi ubistvom, plašila sam se da hodam ulicom!"

Mesec mart portal Srbija Danas započinje temom digitalnog nasilja. Kako bismo podigli svest o štetnosti ovog obilka nasilja, kroz razgovore sa pripadnicima naše javne scene pokušaćemo da skrenemo pažnju na zastupljenost ovog problema, kao i kako da se žrtve izbore sa ovim sve raširenijim oblikom nasilja na internetu.

Voditeljka Jovana Jeremić sa nama je podelila svoje iskustvo. Poznato TV lice našlo se na meti ozbiljnih kriminalaca, a slučaj je prijavila policiji, te je jedan od izvršilaca kažnjen zatvorskom kaznom. Međutim, čitavo iskustvo ostavilo je traumatične posledice na ovu poznatu damu, ali ona je našla način kako da se sa tim stresom izbori.

Pretili su mi ozbiljni kriminalci

- Redovno. To su užasni komentari i poruke. U porukama se spominju polni organi, da li bi bila sa mnom, da li bi spavala sa mnom, insinuacije na temu s*ksualnosti. Pretnje sam dobijala nekoliko puta. Prvo ti ništa ne znači kada dobiješ pretnju, ja se ne bojim, a onda posle kada izađeš na ulicu se sekiraš. Posebno se sekiram, jer imam i dete. Zatekla sam sebe letos da dolazim na posao, idem ulicom i okrećem se. Tada sam shvatila da više ne želim tako da živim. Meni su pretili ozbiljni kriminalci.

- Meni su letos pretili ubistvom. Klan mi je pretio. Taj dečko je osuđen. Meni su uvek pretili zbog mog mišljenja i stava koji sam iznosila u javnost. Kao da živimo za vreme Tita i da postoji delikt mišljenja i da ti ne smeš da kažeš ono što misliš jer će ti zbog toga biti prećeno. Ja sam neko ko zagovara slobodu misli i govora, različitost, prihvatanje različitosti, nekonvencionalnost, tradicionalnost i to je Jovana Jeremić. Ja ne volim lažni moral i neću da pričam ustaljenjne priče u javnosti. Ja pričam ono što niko neće, čega se svi boje, i to je moj stil. 

- On je u zatvoru, ne znam na koliko je osuđen. Mislim na šest meseci zatvora, ali nemoj da me držiš za reč. 

- Nažalost, on je samo izvršilac. Čak nije ni izvršilac, on je samo dečko koji je osuđen. Nikad se nije zvanično saznalo ko je to naručio. Ja znam, ali ne smem to da iznosim u javnost. Da li je adekvatna kazna? To je sigurno ostavilo traumu na mene. Iako sam hrabra žena, ja nemam muža i to je mene na jednoj emotivnoj bazi pogodilo. Muškarci treba da me brane, ja sam zaslužila da budem branjena, a samo su me napadali i masakrirali.

- To je taj slučaj. Oni su mene napali jer sam javno osudila starlete. Ja nikada neću prihvatati izopačenost, s*ksualnu devijantnost i promiskuitet. Ja to osuđujem, kao što osuđujem i ljubavnice. Ne želim da meni neko zbog toga preti.

- Zaštitu tražim u sebi i u Bogu. Pomirila sam se sa tim da ja ovaj posao radim časno i pošteno. Milion puta sam rekla i u emisiji i Saši Milovanoviću: "Jednog dana ako me više ne bude i nešto mi se dogodi, želim da znaš da se nikada nisam ubila i želim da me ljudi pamte kao heroja". To ti je dokaz koliko je to imalo posledica na moju psihu.   

Plakala sam kada Lea zaspi

- Uopšte me ne pogađaju. Meni je životna bezbednost bila ugrožena u drugoj zemlji. Bila sam sama sa detetom u zemlji gde sam televizijski zabranjena. 

- Zbog ljudi koje objavljujem. Ne žele da doživljavaju neprijatnosti koje ja imam. Nikada komentare ne čitam, jer me to ne interesuje. Mene interesuje stav nacije, a ne stav šake jada koji nemaju šta da rade u svom životu, pa komentarišu bolje od sebe. Zato sam zabranila. 

- Citiraću Mariju Šerifović: "Ako smo javne ličnosti nismo javni WC i ne može da se istresa na nama svako ko kako hoće". Niti smo mi javne prostitutke, pa da može da nas neko iskorišćava ni na koji način, pa čak i da dođe u prvi plan. Nisu to sajber nasilje vršili samo nepoznati ljudi, već su vršili i poznati nada mnom da bi došli na naslovnu stranu domaćih medija. Mene su javne ličnosti masovno koristile da bi došle do naslovnice, zato što svojim životom nisu zavredile da budu na naslovnici. Mi moramo kao društvo da se menjamo i da postoje jako velike kazne, pre svega novčane i finansijske, a onda i kazne zatvora za to sajber nasilje. Nije svako Jovana Jeremić, nekoga pogađaju ovakve reči. Mene ne pogađaju reči, ja sam se samo zabrinula kada mi je bezbednost bila ugrožena. Imaš dece koje nisu javne ličnosti i doživljavaju nasilje svoje okoline. Ja sam na to navikla jer su nada mnom vršili verbalno nasilje kada sam bila u manjoj sredini. Sećam se kada sam bila u srednjoj školi i kada sam došla na čas engleskog, cela klupa u kojoj sam sedela je bila ispisana najstrašnijim gadostima o meni. To je bio prvi vid verbalnog nasilja sa kojim sam se suočila. Mislim da ni profesori u školama ne umeju adekvatno da odgovore na to. Oni moraju da kazne decu koja vrše nasilje. Ne daj Bože da neko sutra pokuša mom detetetu u školi da uradi, ja sam tu strašno ratoborna. 

- Vrlo opasno bih se borila. Prvo bih digla situaciju na pitanje od državnog značaja kroz medije, a onda bih napravila i haos u toj školi i tim roditeljima koji su tako vaspitali svoju decu. Napravila bih revoluciju i haos. To će se dogoditi ako ja vidim da moja ćerka na bilo koji način trpi bilo kakve vidove diskriminacije jer je ćerka Jovane Jeremić. Deca poznatih su jako napadnuta deca, a o tome niko ne govori. Svi misle da je toj deci lako, a ja mislim da im je teže. 

- Nisam plakala pred njom. Plakala sam kada ona zaspi. To su bile noći agonije u Crnoj Gori. Noći kada sam bila na telefonskoj vezi sa ljudima iz naše vlasti, koji su mene spasili. Otišla sama u drugu zemlju. Taj vidi bezkrupuloznosti ne može da shvati niko ko to nije doživeo. Nije bilo milosti prema meni. Niko nikada nije imao milosti prema meni kada me je gazio. Nisu me gazili nogama, nego đonovima. Hteli su da me unište i zato sam se razvila u ovolikog borca. Oni nikada nisu imali milosti kada su gazili po meni, a ja sam imala milosti prema njima, čak i kada sam mogla da ih uništim, nisam to uradila.

#stopdigitalnomnasilju