"HODAM I SUZE MI TEKU!" Petar iz "Kalkanskih krugova" otkrio detalje sa seta i kako je raditi sa Lauševićem
"Dozvoljava ti da ga doživiš kao običnog čoveka."
Glumac Lazar Nikolić u seriji "Kalkanski krugovi" odlično je odigrao ulogu Petra ili "mačjeg smeha", jednog od najtajanstvenijih stanovnika Zabrana.
U poslednjoj epizodi radost njegovog oca, kog igra Žarko Laušević, kratko je trajala, dok Lazar sada otkriva detalje sa snimanja o kojima će se zasigurno pričati.
NEZGODA na snimanju "Zvezda Granda": Marija Šerifović PALA NA GLAVU! (VIDEO)
"SVE JE KRENULO SPONTANO!" Svi je optužuju da je RASTURILA Đoletov brak, a onda je Vesna priznala OVO!
Takmičarka "Zvezda Granda" UHODI KARLEUŠU: Jelena iznela sve detalje javno! Učesnica NIJE PORICALA
- Kad završiš kadar, okreneš se i vidiš da ceo set plače. To je bila neverovatna lepota, ta emocija je bukvalno tekla. Kad imate partnera kao što je Žarko Laušević, koji vam daje sve, onda sve izlazi i iz vas, i to potpuno prirodno, zaista kao otac i sin - izjavio je Nikolić.
Mladi glumac je rekao šta misli da je najzaslužnije za gledanje ove domaće serije.
- Pre svega mislim da je to dobra priča. Kad malo zađeš u unutrašnjost Srbije i Crne Gore, svuda i dalje postoje te priče, mitovi, legende, neki, uslovno rečeno, paganski običaji – stavi beli luk ispod jastuka i slične stvari. Skoro mi je vlasnik restorana „Divljakovac“ iz Aranđelovca, gde smo snimali, priznao da mu je majka rekla da posle ove serije ništa neće biti od turističke sezone i da više nikada ne bi ušla u Bukulju. Stariji ljudi još uvek veruju u te stvari, a "Kalkanski krugovi" su prvi put otvorili tu temu. S druge strane, odličan scenario Đorđa Milosavljevića i sjajna glumačka ekipa su i te kako doprineli uspehu - ispričao je on, a onda objasnio ko je zapravo Petar ili "mačji smeh":
- U jednoj epizodi Žarko u svom monologu objašnjava da deca sa takvim poremećajem imaju specifičnu artikulaciju, bukvalno se oglašavaju kao mačke. Za njih su karakteristične vitiligo fleke i riđa ili plava put. Petar je rođen iz incesta i na nivou je petogodišnjeg deteta, plašljiv je i sav satkan od emocija i dečje iskrenosti. Nisam smeo da preteram sa ovom ulogom, da ne bude karikatura, i to je bila najveća "koska", jer si uvek na ivici. Imao sam obavezu da budem dosledan i morao sam mnogo da analiziram i kopam po sebi. Trudio sam se da se instinktivno stavim u poziciju tog dečaka koji je odbačen od svih, koga je majka napustila, koji ne zna ljude. Ta emocija mi je bila primarna u građenju Petrovog lika.
Potom je Nikolić iskreno ispričao šta nikada neće zaboraviti sa snimanja "Kalkanskih krugova".
- Taj odnos sa Žarkom, u kadru i van njega, priviliegija je. Kad te neko čuva kao da si mu dete. Ti nemaš osećaj da je on glumačka gromada, dozvoljava ti da ga vidiš i doživiš kao običnog čoveka. Imali smo scenu u kojoj on mene kupa, i dok su scenografi nameštali sve potrebno, ja sam bio u kadi, i kao za inat krene neki vetar, a Žarko sve vreme iz bokala meni po nogama sipa toplu vodu da mi ne bude hladno. Te stvari te kupe za ceo život. Ima još jedan detalj - snimanje traje, on me vodi kroz šumu, a u ruci nosi baterijsku lampu. Ja mu kažem: "Žarko, on sad mora da ima istu emociju koju je imao pre pet minuta, jer to je neposredno..." "Da, u pravu si." Ja hodam, suze mi teku, a čak nije ni krupan kadar, i kako idem plačući, on mi tu lampu odjednom, neplanirano, uperi u lice. Završavamo scenu i Žarko pita kamermana: "Kad ja Lazaru osvetlim lampom lice, da li se na njemu vidi ova emocija? Da li se vidi da plače?" To su stvari koje nemaju cenu.
- S druge strane, krivo mi je što to nije lepše i bolje prikazano u seriji, jer bi gledaoci jače osetili te pretanane, prelepe emocije koje su se dešavale u mojim scenama sa njim. Kad završiš kadar, okreneš se i vidiš da ceo set plače. To je bila neverovatna lepota koja nije nastala iz onoga - hoćemo li sad ovako, nego je ta emocija bukvalno tekla. Kad imate partnera koji vam daje sve, onda sve izlazi i iz vas, i to potpuno prirodno, zaista kao otac i sin. On mučenik sa svojim ogromnim bremenom, ja koji nisam zao, samo mi treba neka ruka, sigurnost i uteha. Te scene su suptilno, same od sebe došle, tako bude uvek kad se razumeš sa nekim, i to je za mene čar glume.