"Majka je gorko plakala, sećam se nemaštine" Ivan Bosiljčić o danima svog detinjstva: "Tukao sam se i pravio probleme..."

Ivan Bosiljčić, jedan od najomiljenijih srpskih glumaca, već godinama osvaja publiku svojim talentom, šarmom i harizmom. Poslavio ulogama u popularnim televizijskim serijama, filmovima i pozorišnim predstavama.

 Van scene, Ivan je posvećen suprug i otac, a retko govori o sebi i svom privatnom životu. Međutim, jednom prilikom se dotakao svog odrastanja.

Ivan je rodom iz Užica, najstariji od sve braće u familiji, ali kako kaže i najniži.

- Pa u najbližoj familiji nas trojica, petorica, sedam i jedna sestra. Boga mi, ja sam najniži, kad kažu: “Tačno se vidi da si neki izdanak svoje familije, sve gledaš ovako" (ispod sebe) ja kažem: “Ne, moj prvi brat, Dragan, viši od mene, a Bojan još više od njega. Ali žilav sam ja, nisam se ja njima dao - kaže sa osmehom Ivan.

Ivan ima i mlađeg brata, kaže da je mama rasporedila pedagoški i da nijedan nije bio njen miljenik, “kako su je učili na fakultetu, podjednko obojicu voli”. Ipak, Ivanu je više praštala:

- Verovatno meni, ja sam bio nezgodniji karakter.

Kada je u pitanju vaspitanje ne može da poredi ono kako su njega vaspitavali a kako on sada vaspitava svoju ćerku, kaže i da je razlika u odnosu na to kakav je on bio karakter i kakva ima njegova ćerka Nina.

- Najviše se razlikuje u karakteru. Moji roditelji su morali da tretiraju jedan šašav karakter, znate, jedno dete koje nije znalo gde da ispolji svoju energiju. Ja sam se tukao, pravio sam probleme raznorazne vrste, bio sam izuzetno emotivan, Nina je potpuno drugačiji karakter. To je jedno dete koje je pitomo, a ume da bude borac. Dete koje na pravim mestima, u sportu, na terenu, na sceni izduši snagu, onda ume potpuno da se umiri i da bude nežna u prijateljstvima - kaže Ivan koji je za razliku od svoje ćerke bio takav da je zabrinjavao svoje roditelje.

"Nije me tukla samo je gorko plakala"

- Pa voleo sam na primer da mnogo zabrinjavam roditelje, to mi je nešto značilo, to mi je bio najveći izraz ljubavi roditeljske prema meni - kaže sa osmehom Ivan i opisuje jednu od scena kada je zabrinuo svoju majku.

- Živeli smo u soliteru na sedmom spratu, kažem majci: "Idem napolje", imao sam šest godina i onda ona izađe na prozor gleda kako ću ja preći ulicu i kako ću doći do igrališta i s vremena na vreme iskontrolisaće kako se igram i s kim sam. Ja odem do ulaznih vrata odglumim da sam izašao zalupim vrata, ušunjam se i sakrijem se u ormar sa jaknama i žena stoji na prozoru i gleda i čeka i nema Ivana da pređe ulicu i nema ga i nema ga, gde je zaboga, brzo otvori ormar da uzme jaknu, ja dreknem i ona izrazi svoju ljubav - sa osmehom se priseća Ivan i dodaje:

- Nije me tukla, samo je tako gorko plakala, mislim posle mi je bilo žao. Ali, kao student sam se redovno javljao kad sam otišao.

U gimnaziji je kaže bio već mnogo bolji.

- Bio sam super, u gimnaziji sam već krenuo da ulazim u književne vode, da se izražavam poetski, recitatorski i ostalo nije za priču - rekao je glumac.

Blic.rs