Mirjana Bobić otkrila: Kada je vidite da čuči u parku, ona radi nešto što će vas IZNENADITI
Jednom, odavno, posmatrala sam neobičnu scenu. U parku u centru grada, tik pored trotoara, kojim su žurno prolazile sandale, patike i dečija kolica, a kolovozom tutnjali automobili, u sred bela dana, upeklo je bilo sunce, jedna žena, savijena do zemlje, tražila je nešto u travi, tako predano i koncentrisano
Blago je rukom prelazila po travi, kao da je mazi, a zatim bi se premestila koji korak dalje, uopšte se ne obazirući na vrevu grada i razigrane pse koju su jurcali oko nje.
Prišla sam joj i upitala je da li je izgubila nešto vredno i da li joj treba pomoć. „Ne“, rekla je, osmehnuvši se, „tražim detelinu sa četiri lista“. Verovatno sam imala zapanjeni izraz lica, pa je, odmah, srećnog pogleda, dodala: „I uvek je nađem“.
„Ja nikada nisam našla“, rekla sam pomireno.
„A kada ste je poslednji put tražili“, pitala je preko ramena.
Nekoliko trenutaka kasnije, i pre nego što sam stigla da joj kažem da se ne sećam, ustala je, ispravila se i trijumfalno mi pokazala detelinu sa četiri lista. „Evo je! Jesam li Vam rekla.!“
Stavila je detelinu u novčanik i otišla sa svojom malom srećom i svojim neverovatnim optimizmom.
Mnogo puta mi je, kasnije, ta scena pala na pamet, i uvek mi popravi raspoloženje. Jer se onda setim da mala sreća stiže samo ako za njom tragamo. I sada kad vidite neku žensku osobu koja čuči u travi u nekom beogradskom parku, možda sam to ja. Mnogo puta se obistinilio ono – ko traži, naći će! I nalazila sam je.
Ako ništa drugo famozna detelina sa četiri lista donosi dečiju sreću- kad je ugledam u travi. A od male, dečije sreće, sve dobro počinje.
Mirjana Bobić Mojsilović