"Dešavalo se da uzmem telefon da ga POZOVEM" Mirko Kodić o smrti sina - Sve se promenilo, u problemu sam kada ne sviram
Harmonikaš otkrio i zašto ne plače.
Poznati harmonikaš, Mirko Kodić doživeo je najgoru tragediju, iznenada je izgubio sina Aleksandra.
Kodić ne može da se pomiri sa činjenicom da njegovog sina nema. Ipak on se trudi, najviše zbog Aleksandra, da ide dalje, koliko god je to moguće.
Vrhovni sud objasnio zašto je oduzeo Severini starateljstvo i sina vratio ocu
Pevač masterirao na Univerzitetu u Beogradu, a onda se bacio na posao o kom će govoriti cela Srbija
Ako se Selma bude ŽALILA na zabranu ulaska u Srbiju, MORAĆE DA PLATI KAZNU, nije proterana samo zbog dvoglavog orla
- Sve se promenilo u ova dva i po meseca, promenio se moj zivot. Jedino kada sviram, tada sam na svom, ovako kada sam slobodan, onda sam u problemu - jedva je izustio harmoikaš.
Muzičar je priznao da uhvati sebe kako uzima telefon da pozove svog Aleksandra, pa je objasnio zašto ne plače:
- Ne plačem jer moj Aleksandar ne bi voleo da zaplačem nikad, ali mnogo mi nedostaje i mnogo mi je teško. Dešavalo se da uzmem telefon da ga pozovem. Izbegavam da pogledam njegove fotografije. Imam pun kofer novina, 40 dana, svaki dan po dve stranice, ja nijednu od tih nisam pročitao. Sve se spremam da jednog dana, kada budem sposoban za to, otvorim te novine i da pogledam.
- Ponosan je na mene što sam nastavio da sviram. On je uvek mene zvao "kralju moj", retko kada me je zvao "tata" - zaključio je Mirko, a ovako je jednom opisao najtežu scenu koja ga je zatekla.
- Ušao sam na vrata kod bivše supruge Jasne... Naroda nikad više... Ušao sam u sobu, on je samo ležao. Nikad neću reći da je mrtav... On je za mene uvek živ i neću da se pomirim sa tim. Počeo sam da ga ljubim, bio je hladan kao stena... Ljubio sma mu obraze, noge, ruke i rekao: ''Aleksandre, "ajde ustani, nemoj da se šališ''. Nakon toga sam samo izašao iz sobe i shvatio šta se desilo. Tada je nastala tuga pregolema - rekao je muzičar svojevremeno za "Premijeru", pa dodao:
- Ja još nisam shvatio da ga nema. Mi uveče pričamo, zapalim cigretu za njega i za mene, ujutru kuvam kafu za njega i mene. Imam jednu fotografiju njega u kući na kojoj ima polu osmeh, pa ga pitam: ''Što se tako smeškaš, a ja ovako razvaljen od života?'' Taj njegov poluosmeh mi daje snagu. Mi smo izgubili princa iz naše kuće, da nastavim dalje moram, ali ne mogu da se pomirim - rekao je.
Srbija Danas/Blic/Prenela A.M.