"MRZELA SAM JE JER IMA OBE RUKE!" Dea Đurđević o teškoj borbi tokom oporavka - Plašila sam se svoje PSIHE
Voditeljka Dea Đurđević gostujući u emisiji "Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović" u svojoj iskrenoj ispovesti ispričala je koliko joj je bilo teško i kakve su joj kako misli tako i snovi dolazili tokom oporavka u bolnici nakon saobraćajne nesreće.
Prisetila se da je u jednom momentu bila pomalo "ljubomorna" na medicinsku sestru koja je lečila jer je imala obe ruke.
Jelena Karleuša pokazala NAJVREDNIJI PREDMET u porodičnom domu - uspomena na pokojnu majku Divnu
Seka Aleksić otišla iz porodičnog doma, pozirala NAGA, pa popila grdnju - Gde ti je onaj MUŽ?
ROĐENDAN U JERUSALIMU: Božo Vrećo napunio 39. godina tokom hadžiluka - Bog je JEDAN!
- Bilo je momenata da mrzim ljude koji imaju obe funkcionalne ruke. Meni dođe recimo medicinska sestra da mi pomogne, ja sam bila na morfijumu i sve me boli i ona da mi pojača malo morfijum ili da mi da neki drugi lek, ja je gledam sa mržnjom - ispričala je Dea.
Voditeljka ne krije da joj je kroz glavu prolazilo pitanje "Zašto ja, a ne ona?"
- Ja sam se njoj posle izvinila jer prosto nije fer, ona vodi računa o mom životu, a ja joj se mrštim. Ja sam se onda pitala zašto ja, ne zašto ne ona, nego zašto ja. Ali onda kad prestaneš da pitaš shvatiš, valjda zato što mogu da podnesem, ne znam... – otkrila je iskreno Dea Đurđević i dodala:
- Poenta je kako sve to preživiš i šta naučiš.
Tokom emisije Dea je pomenula i da je odmah posle nezgode tražila pomoć psihijatra.
- Plašila sam se svoje psihe. Tražila sam psihijatra odmah. Doktorka Zvezdana je bila tu i sada je tu, ali se sada viđamo u kafiću. Sad smo zamenile bolničko lečenje druženjem. Mnogo mi je pomogla. Ona me je naučila da u snu kažem ovo je san. Neverovatno. Ja sam sanjala da ležim isto, sve isto, tu mi je ruka i ljudi mi pritrčavaju u pomoć, ali pritrčavaju mi moji prijatelji i moja porodica i ko god mi pritrči njega udari autobus. To je bilo jezivo - ispričala je Dea u pomenutoj emisiji.
Dea danas drži tribine o bezbednosti u saobraćaju i sada iz svog ličnog iskustva govori ljudima šta treba da rade.
- Ja znam da ne možete da pomognete nekome ko je imao saobraćajnu nezogodu, ali samo oči da vam vidi, da nije sam. Ja sam se u jednom momentu uplašila jer je to bila jaka bol osećaš slabost i samo sam pomislila bože neću valjda umerti ovde ovako sama, je l moguće da mi niko neće prići, da nikome neću moći nešto da kažem barem pre nego što umrem. To je prvi i poslednji put kada sam pomislila da ću da umrem – istakla je Dea i dodala:
- Taj kontakt i razgovor je jako važan, on je važan i posle. Vaši prijatelji ne mogu vama u svakom momentu da pomognu ali samo saznanje da su tu i da veruju u vas i da možete da podelite meni je sasvim odovljno. I mislim da je to ključna stvar. Nije čovek rođen da bude sam.