"Napravila sam strašan prekršaj" Tanja Bošković ušetala među ljude bosa i u spavaćici - Aždaja u meni je bila gladna
Glumica se nakon primanja prestižnog priznanja osvrnula na čitav svoj životni i poslovni put, te se prisetila situacije koja nije smela da se dogodi.
U prisustvu kolega, porodice i prijatelja, glumica Tanja Bošković juče je u svečanoj atmosferi Jugoslovenske kinoteke primila jedno od najznačajnijih priznanja u oblasti filmske umetnosti – nagradu Zlatni pečat, koja se dodeljuje za izuzetan doprinos jugoslovenskoj i srpskoj kinematografiji.
Ova počasna nagrada stigla je kao svojevrsni omaž njenoj bogatoj i višedecenijskoj karijeri, a uručio joj ju je direktor Kinoteke, Jugoslav Pantelić.
U svom obraćanju, Pantelić je istakao da je Tanja Bošković kroz brojne uloge ostvarila ne samo umetničku autentičnost, već i retku prepoznatljivost, vešto prelazeći između različitih žanrova i ostavljajući dubok trag u svakom projektu.
Velika želja da zagrli ceo svet
Nakon što je primila prestižno priznanje, Tanja Bošković je gostovala u podkastu "Ćao, Nevena" i govorila o svom glumačkom putu, dugom 52 godine.
Poznata glumica je istakla u razgovoru kako je "parče po parče sebe davala" tokom karijere, a na pitanje šta je dobijala je imala zanimljiv odgovor.
- Ljubav koju nikada ne mogu da zaradim, niti sam zaslužila. Toliku količinu ljubavi, od ljudi koje poznajem, od ljudi koje ne poznajem, koje slučajno srećem, na pijaci, u crkvi, na kraju sveta, u Kanadi... Ljudi koje više nikada neću videti. Zagrljaja sam dobila, kako da vam kažem, da mi napuni celu ovu gladnu aždaju u mojoj duši, željnu, sa velikom potrebom da zagrlim ceo svet - iskrena je bila glumica.
Prekršaj u pozorištu
Tanja Bošković se osvrnula na prekršaj koji je načinila u Kanadi nakon izvođenja predstave.
- Znate, ja sam uradila strašan prekršaj, u Kanadi, gde smo igrali "Saru Bernar". Bili smo u šest gradova, s kraja na kraj Kanade. Ja sam posle završene predstave sišla u publiku i zagrlila se sa šest stotina ljudi. To nije dozvoljeno, dušo. Sa sve šminkom, bosa, u spavaćici; tako se završava predstava. Sišla sam dole, tako izmazana tom šminkom... To se nikada u pozorištu ne radi, jer ne sme da se dogodi da se ruši iluzija svega toga što smo mi odigrali. Međutim, to su vanredne okolnosti. Ti ljudi su meni dali da se ja smirim, da se smirim od radosti što sam mogla da dam i da primim ljubav - zaključila je ona u podkastu "Ćao, Nevena".
