"Nepokretna sam, plašim se da će me izbaciti iz kuće..." Vedrana Rudan se oglasila u očaju

Vedrana Rudan (75) već mesecima vodi borbu sa teškom bolešću, a sada je podelila i to da je naišla na još jedan problem. 

Naime, Vedrana je otkrila da račune plaća telefonski, a da se sada susrela sa problemom sa bankom.

- Gotovo sam nepokretna. Opsednuta sam strahom da neću platiti neki račun na vreme, da će me izbaciti iz kuće. Zato me užasnulo kada sam shvatila da zbog 'sistemske greške' više preko telefona ne mogu ništa da platim. Nad*oksala sam se morfijumom i jedva otišla do poslovnice. Jako simpatična gospođa se trudila, lupala po tastaturi, a onda mi rekla da nema pojma o čemu se radi i da pozovem korisničku službu - poručila je Rudan i dodala:

- Preko dva telefona sam ukucavala sve moguće brojeve. Naslušala sam se "Na lepom, plavom Dunavu" toliko da će mi se želudac dizati danima na ime Štrausa. Ne mogu da verujem da su svi operateri zauzeti. Očito su svi pomrli. Nažalost, nemam snage da te lopove pošaljem u tri lepe i odšetam u neki drugi brlog - napisala je ona.

"Ležim u bolnici, sve oko mene je puno žica..."

Poznata književnica Vedrana Rudan već mesecima vodi tešku životnu bitku, lečeći se u jednoj onkološkoj klinici, gde se svakodnevno suočava sa izazovima i neizvesnošću. Uprkos svemu, nadu i veru u bolje dane pružaju joj volonteri, koji svojim nesebičnim radom pomažu kako njoj, tako i ostalim pacijentima.

Među najposvećenijim organizacijama ističe se jedno udruženje, koje okuplja članove svih uzrasta, uključujući i najmlađu članicu Rozi, kojoj se Vedrana posebno zahvalila emotivnom objavom na Fejsbuku.

- Ležim u bolnici. Sve je oko mene puno žica, sestre ulaze i izlaze… Očajna razmišljam kada ću konačno kući, želim da budem okružena svojim mačkama i cvećem. A onda sam ugledala Rozine oči na ekranu. Udruženje Srce za nju kroz tu devojčicu pokazuje saosećanje prema svima nama koji prolazimo kroz pakao bolesti. Roza nas drži iznad tamne vode - napisala je književnica.

Vedrana je takođe podsetila da u Hrvatskoj postoji veliki broj volontera koji, na veliku žalost, ne dobijaju dovoljno pažnje ni priznanja koje zaslužuju za svoj rad i posvećenost.

Inače, ovo nije prvi put da se autorka brojnih knjiga javno zahvaljuje volonterima i medicinskom osoblju.