Od slave do konzervi u gepeku: Iza prelepog Janinog lica krio se strah, strepnja i tuga
Žena i umetnica čiji su talenat i krhkost išli ruku pod ruku.
Jedna od najvećih zvezda češkog filma Jana Brejhova preminula je u 86. godini, svega nekoliko dana nakon rođendana, iza sebe je ostavila karijeru koja je bila istovremeno briljantna i emotivno teška.
Bila je glumica evropskog kalibra, ali i žena koja je celog života sumnjala u sopstvenu vrednost.
Publika ju je obožavala i često upoređivala sa legendarnom Francuskinjom Bridžit Bardo, dok je ona sama često imala osećaj da ne pripada ni svetu iz kog je potekla, ni onom u koji je kasnije dospela.
Teško detinjstvo koje je obeležilo ceo život
Rođena u siromašnoj porodici sa osmoro dece, Jana je odrasla u uslovima u kojima se porodica borila za osnovni opstanak.
Glad, improvizacija i rano preuzimanje odgovornosti ostavili su dubok trag na njenoj psihi.
Iako je bila živahna i sklona nestašlucima, kako je sama govorila, u sebi je nosila stalnu nesigurnost i osećaj da mora da zasluži svoje mesto u svetu.
Prelomni trenutak dogodio se kada ju je reditelj Ladislav Helge primetio u školi i pozvao na audiciju.
Umesto uzbuđenja, Brejhova je pomislila da dolaze da je uhapse.
Taj strah i nepoverenje u sopstvenu vrednost pratili su je tokom čitavog života.
Uspon i međunarodna slava
Tokom pedesetih i šezdesetih godina Brejhova je doživela nagli uspon.
Filmovi poput "Vučja jama" i "Viši princip" odveli su je na međunarodne festivale, a njene fotografije obišle su svet.
Strani producenti nudili su joj uloge, učila je nemački jezik i osvajala nagrade, pa se čak u pojedinim anketama popularnosti našla i ispred Bridžit Bardo. Ipak, nikada nije potpisala dugoročni ugovor sa velikim nemačkim studijom. Delom zbog straha od osrednjih projekata, delom zbog vezanosti za domaće reditelje, ali i zbog sopstvenih sumnji.
Kasnije je priznala da tada nije bila svesna koliko bi joj međunarodna karijera mogla značiti.
Burne ljubavi i složen porodični život
Njen privatni život bio je jednako dramatičan kao i filmske uloge.
Imala je četiri braka i niz intenzivnih veza.
Najburnija ljubavna priča vezuje se za slavnog reditelja Miloša Formana, kog je upoznala veoma mlada. Kasnije se udavala za Ulriha Tajna, Vlastimila Brodskog i Jiržija Zahajskog.
Sa Brodskim ju je povezivalo duboko profesionalno i lično razumevanje, a iz tog braka rodila se ćerka Tereza Brodska, danas takođe poznata glumica.
Njihov odnos bio je složen i opterećen nasleđem Janinog teškog odnosa sa sopstvenom majkom.
Slava, pad i politička ograničenja
Nakon perioda velikih uloga i međunarodnog priznanja usledila je politička normalizacija koja je prekinula mnoge karijere, uključujući i njenu. Nekadašnja zvezda Kanskog festivala godinama kasnije vratila se na isto mesto – sa konzervama u prtljažniku automobila.
Ta slika snažnog kontrasta postala je simbol njene sudbine. Iako je nastavila da radi na filmu i televiziji, političke okolnosti značajno su joj ograničile mogućnosti.
Ipak, ostvarila je upečatljive uloge u filmovima "Skalpel, molim, "Nestanak samoće Berhof" i "Zapravo se ništa nije dogodilo".
Poslednje godine i glumački credo
Plišana revolucija nije joj donela novi procvat kakav su mnogi očekivali.
Umesto toga, suočila se sa nesigurnošću, čekanjem telefonskih poziva i osećajem da sama mora da traži nove prilike.
Njena poslednja velika filmska uloga bila je 2006. godine u filmu Jana Hrebejka "Lepotica u nevolji".
Jana Brejhova do kraja je ostala verna svom shvatanju glume. Nije verovala u brzu slavu niti u oslanjanje na fizičku lepotu. Verovala je u suštinu glume, u unutrašnju istinu i karakter.
Iako je mogla da postane velika evropska filmska zvezda, ostala je simbol jedne epohe.
