"Oplodili su ih pa ostavili, ne plaćaju alimentaciju": Vedrana Rudan se žestoko oglasila povodom Dana žena - "Žene jadnice, paćenice, žrtvice"

Hrvatska spisateljica Vedrana Rudan poznata je po svom britkom jeziku i oštrim stavovima, a njene kolumne često izazivaju burne reakcije u javnosti.

Ovoga puta Rudan se osvrnula na položaj žena u savremenom društvu, i to povodom Međunarodnog dana žena, 8. marta. U tekstu je ukazala na način na koji se o ženama govori upravo na taj datum, ističući da se u javnosti često predstavljaju kao žrtve i osobe kojima je potrebna zaštita i sažaljenje.

U nastavku kolumne posebno se zadržala na odnosima među samim ženama, naglašavajući da problem ne leži isključivo u društvenim okolnostima, već i u međusobnom osuđivanju i nedostatku solidarnosti među pripadnicama istog pola.

- Osmi je mart. Pravo vreme da “dobri” muškarci novinari napišu koju lepu rečenicu o “jadnim” ženama kojima su zli muškarci pretvorili život u pakao. Oplodili su ih pa ostavili. Ne plaćaju alimentacije. Trče za njima sa isukanim noževima dok se ne dočepaju njihovih tankih vratova. Ostalo su krvavi detalji po portalima. Žene jadnice, paćenice, žrtvice. U posednje su se vreme trgnule. Krenule su iz svojih dnevnih boravaka deliti savete kako preživjeti razvod i život sa dvoje dece, a ne zanemariti fasadu koja će ti pomoći da se za*ebeš opet. Da, Dan žena je dan kuknjave nad sudbinom žena ma gde živele. Sve smo nevine žrtve, retardirane sirotice kojima pomoći ima, a i nema. Kad pogledamo statistike i broj pobijenih nevinih bića ne možemo a da se ne zapitamo, o čemu se ovde radi. Odgovor je jednostavan. Oni nose rukavice četiri broja veće, a mi smo toliko dobre i slepe da ne vidimo svoga ubicu ni na vlastitoj sahrani, iako se s ružom u ruci u prvom redu davi u suzama. Shvatate? Anđeo i vrag. Je li uvek baš tako? Statistike, gospođo Rudan, brojke pratite. Postoji li svaki odgovor u brojkama? Sve smo mi žene svetice, budući leševi, anđeli u farmericama od Zare? Ne bih pisala ovaj tekst da nisam naletela na priču o princezi Kejt. Ovih je dana bila na druženju s nekom indijskom ekipom. Organizator ju je pozvao da zapleše s njima. Žena je skinula cipele, zaplesala i digla ženski, zmijski svet na noge. Negovane gospođe bile su zgrožene izgledom princezinih stopala. “Zapuštena”, “neuredna”, “gadna”, “da ja imam takva stopala…” Jedva da je zamislivo koliko međuženske mržnje na minijaturnom prostoru može smestiti horda bešćutnih ženetina. Ni jedna od prokletih babetina nije jadnoj Kejt “oprostila” ni rak ni jezive hemioterapije koje te uživo žderu. I dok patiš u najstrašnijim mukama moraš misliti na hejtere i pedikere. Proklete bešćutne gadure kukaju nad ženskom sudbom kletom samo kad se mogu fotkati i spominjati brojke. Zlobne ste do pakla pa ćete reći da ovako pišem jer sam zla i prolazim kroz isto iskustvo. Je*e mi se odavno što mislite. Žao mi je što se hranite tuđom nesrećom umesto da svoj um prošetate do nekog dobrog umokera. Sretan Osmi mart vam želim. Ne kaže se mart nego ožujak. Babe, babe, babe je*ene - napisala je Vedrana.