Pojavio se problem oko pokopa: "Čekam da dostojanstveno sahranim muža" Cana ne zna kada i gde će biti sahranjen njen suprug Andrija Bajić

Mala Cana je ispred Vojnomedicinske akadamije okupljenim medijima dala i izjavu, ispričavši sve o spornom nasledstvu, odnosu sa ćerkama svog supruga Andrije Bajića i životu sa njim.

Možda i najpotresniji momenat usledio je kada je Cana zakukala da samo čeka trenutak kada će na dostojanstven način svog supruga ispratiti na večni počinak, ističući da su se pojavili problemi, te da ni sama ne zna kada i gde će Andrija Bajić biti sahranjen. 

Podsećanja radi, pevačeve kolege iz SEMUS-a pokrenule su inicijativu da se Bajić sahrani u Aleji zaslužnih građana. 

- Čeka me da svog supruga dostojanstveno, kako je zaslužio sahranim, iskreno iz duše, iz srca da ga ožali, dostojanstveno sahranim. Svi mi kažu '"Ti si mu Cano produžila život". Maksimalno sam se trudila da mu pomognem i žao mi je što je na taj način uzet iz Pančeva iz bolnice. Sve je moglo da bude drugačije, on je bio pod jakim antibioticima koji su lečili bakteriju u krvi i u mokraći. Imala sam jutros sastanak sa direktorom, neće ostati na tome. Ništa mi ne znače priče, zvanje od strane familije. Ne mora niko da me poštuje, Andrija je rekao da ja njima uvek strina i ujna i da sam ja jedina ostala kao supruga i od porodice Bajić koji su bili njih sedmoro dece. Strašno mi je sad palo da me nazove da mi kaže to treba ovako, to treba onako, rekla je Cana, pa se dotakla imovine zbog koje je ušla u sukob sa suprugovim ćerkama. 

- Sve im je dao, dao im je dušu i nek su srećni. Ja ih nisam ni videla, samo sam videla papire, uzela sam te papire, podigla glavu, meni niko ništa nije rekao, niti je pitao kako sam, niti su prišle, niti su plakale. Vide me u kakvom sam stanju i šta sam sve preživela, i koliku sam borbu dala za njega.

Ovo su bile poslednje reči Andrije Bajića

Mala Cana je kroz suze uspela da se seti i poslednjih reči koje joj je uputio suprug, pre nego što je izdahnuo. 

- Poslednji put kada sam ga videla pod maskom je vikao "Cano moja", što prvo niko od njih nije razumeo. Samo je vikao "Cano moja" i držao mi ruku. Možda bih ćutala i progutala sve ovo da nije bilo tog nasilja u Pančevu gde su one mene fizički napale i da on to nije video, a njegove poslednje reči koje smo mi mogli da pričamo, lepo smo pričali, tražio je telefon da mu kupimo posebnu karticu da niko ne zna.

- On je napravio ugovor o izdržavanju sa mnom vezano za tu vikendicu, boraviću tamo ali teško mi je sama. Ne mogu sama. Moja komšinica spava sa mnom. Teško mi je kad uđem, teško mi je kad vidim i onda kad se nekad desi da ja dođem čekam komšinicu da dođe da ja uđem u kuću.

- Ja sam insistirala da ga vidim, ali razumeli su me, videću kad bude bilo potrebe videću, ja kad sam videla ovaj kombi mislila sam da je u tom kombiju. Molila sam portira da me pusti.

- Još se ne zna kada i gde će biti sahrana, nemam snage da sve to rešavam, podigla sam njegovu umrlicu. Ja kad bih znala da će on sad stići ja bih čekala, ali ne znaju kad će stići ta pogrebna kola sa njegovim telom. Rekao mi je da govorim pred Bogom molio me je da ne pričam kako smo živeli, sramota ga je zbog karijere i zbog svega, a tu su i njegova deca. Neka Bog sudi - ispričala je Cana, a prenosi Blic. 

Ona se za kraj osvrnula i na pripadnike estrade, otkrivši da su se mnogi našli u teškim trenucima.

- Dosta kolega se javilo jer oni znaju da smo živeli zajedno. Ne mogu da imenujem, preskočiću nekog, zaboraviću, ali svma koji su se javili i koji nisu, on je svima pomogao, svima je izašao u susret. Poruke koje ja dobijam, pomogao je za ovo...