Promena u programskoj šemi Prve televizije počev od subote

Udovica čoveka koji je oblikovao šoubiz scenu Srbije, o svom pokojnom suprugu govori sa knedlom u grlu i suzama u očima. Suzana Jovanović još uvek ne može da se pomiri sa gubitkom.

- On koji je pun života, energije, radosti, ljubavi i da on ima takvu bolest.

Grand produkcija je saopštila da će prvi deo dokumentarca o Popoviću pod nazivom "Sale" biti premijerno prikazan u subotu 28. februara, dok će drugi deo filma biti emitovan na prvu godišnjicu njegove smrti u nedelju 1. marta na televiziji Prva od 20 časova. 

Suzana: "Rekao mi je da budem jaka"

Podsetimo, Saša Popović je preminuo 1. marta 2025. godine nakon što se devet meseci borio sa najtežom bolesti. Preminuo je u bolnici u Parizu, gde je odlazio na lečenje, a do poslednjeg momenta je sa njim bila upravo Suzana. 

Nekoliko meseci nakon gubitka čoveka svog života, Suzana je smogla snage da progovori o najtežem životnom periodu i Sašinim poslednjim trenucima.

- Devojka mu kaže: "Sale moj, nije vam dobro jetra. Uopšte vam nije dobro jetra". On ćuti onako, još je bio svestan. I razuman, još je mogao da nas čuje i da vidi, da priča. Ja ga držim za ruku. Isto to ponavljam za njom, kažem: "Nije ti dobro, ljubavi, jetra i svi parametri u krvi su se poremetili". Ali i dalje ne mogu da kažem onu reč da je kraj, jer mi smo došli tog ponedeljka u Pariz da primimo tu terapiju, pa da idemo kući. Samo da on dobije terapiju i da odmah krenemo, da jedva čekamo da sednemo u avion i da krenemo kući. I kad sam mu rekla: "Primićeš, ljubavi, neke vitamine, nešto će ti dati, ali terapiju ne mogu dati", držala sam ga za ruku. On sluša sve, a mislim da je već znao unapred i kaže: "Sule, znam, sve znam. Ovo je kraj". Bukvalno je on mene tešio u tim trenucima, a ne ja njega. Ja sam tu krenula da plačem. Nisam mogla da se zaustavim uopšte. Više nisam mogla da se obuzdam. Sve vreme mi je govorio: "Nemoj, Sule, da plačeš, moraš da budeš jaka. Moraš da budeš i zbog sebe i zbog dece jaka". Tog trenutka sam i ja umrla. To je nešto što čovek najgore može da doživi. Da gledate svog najvoljenijeg, oca svoje dece, muža, druga, supruga, koji se rastaje sa dušom i u tim trenucima pokazuje toliku hrabrost i toliku prisebnost da on meni kaže da ja moram da budem jaka i da ja ne plačem. Te njegove reči su me još više dotukle. On zna da ide gore, ali i dalje bira reči kako će da komunicira sa nama. To je nešto neverovatno. I to je bio strašan trenutak.

Poslednjih dana, kaže, Saša je primao morfijum kako bi izdržao bolove.

- Tada ulaze doktori i kažu da će mu dati te neke vitamine i morfijum protiv bolova, polako će mu davati neko sredstvo za spavanje. Da ne bi osetio, jer tih zadnja dva ili tri dana su nesnosni bolovi. To ne bi mogao niko da izdrži bez morfijuma i bez tih dodataka. Polako su mu dozirali kroz venu. I on je posle polako tonuo u san. Zadnja dva dana više nas nije ni čuo. Pitala sam doktora pre toga koliko mu je još ostalo. I doktor kaže, jedan, dva ili tri dana najviše.