SAMO GRAM PODMIRUJE DNEVNU DOZU VITAMINA C! Ova namirnica je preukusna "SUPERHRANA" za TRUDNICE
Može da se gaji u stanu!
Donedavno je mikrobilje bilo samo ukrasni detalj na nekom jelu i činilo se da je tek dodatak za slikanje. Lepe kovrdžave stabljike i nežni listići bili su zaštitni znak kuvara u vrhunskim restoranima jer su njima garnirali svoje gastro-čarolije i jelima dodavali boje i iznenađujuće arome. Međutim, ove male biljke brzo su sa fotografija na društvenim mrežama počele da pronalaze put do naših trpeza.
Mikrobilje se našlo u široj upotrebi jer ima jedinstven, intenzivan ukus koji dodaje novu dimenziju svakom jelu ali i donosi brojne benefite svakodnevnoj ishrani.
Ginekolog otkriva: Da li MUŠKARCI treba da prisustvuju POROĐAJU?
PRVI ZNAK PADA IMUNITETA! Ukoliko se POJAVI HERPES odmah REAGUJ, a leči se uz POMOĆ ovog ULJA!
Šta je uopšte, mikrobilje?
Mikrobilje koje se naziva i mikrozeleniš u osnovi su sadnice biljaka koje se obično ubiraju u fazi kada porastu prvi listovi. Ovo malo povrće su mladi izdanci koji se beru uglavnom 5 do 20 dana nakon klijanja, kada su samo nekoliko centimetara. Zaista su brojni benefiti za zdravlje ukoliko u ishranu uvrstite ovaj mikrozeleniš. Lako se gaji, a na vama je samo da izaberete nekoliko vrsta u bogatoj paleti semenčica poput amarata, rotkve i korijandera...
Zašto je mikrobilje više od običnog bilja?
Pošto je aroma koncentrovanija, mikrobilje je daleko intenzivnijeg ukusa nego što bi sugerisala njihova veličina. Tako da vam nije potrebno da ga koristite u velikim količinama da biste dodali veliku količinu svežih, biljnih vibracija svojim jelima.
Dobro je znati da nije svako povrće jestivo kao mikrozeleniš. Tako, na primer, zbog toksičnih molekula smeštenih u unutrašnjosti centralne stabljike i / ili lišća, paradajz ili krompir se ne uzgajaju kao mikrobilje.
Kako mikrobilje pomaže u ishrani?
Istraživači su zaključili da većina testiranih vrsta mikrozelenih biljaka sadrži vitamine u većoj koncentraciji od njihovih zrelih kolega. Velike varijacije postoje između vrsta, tako da gotovo kao da svaki mikrozeleniš ima svoju posebnost: ukus ali i hranljive materije. Na primer, crveni kupus ima mnogo vitamina C, a rotkva neverovatne količine antioksidanta. U svakom slučaju, samo nekoliko grama mikrozelenša može biti dovoljno da dobijete svoju dnevnu količinu hranljivih sastojaka. Još jedna od supermoći mikrobilja je njihovo bogatstvo mineralima, uglavnom kalcijumom i kalijumom, a veoma je blagotvorna u ishrani trudnica, uz konsultaciju sa lekarom.
Koja je razlika između mikrozeleniša i klica?
Važno je ne pomešati ove dve vrste mini povrća. Iako su oboje zaista ukusni i puni hranljivih sastojaka, klice i mikrozeleniš zaista nisu isto.
Mikrobilje raste jedan korak dalje od klica i gaji se duži vremenski period. Proces kultivacije prilično je različit između njih. Mikrozeleniši se uzgajaju u zemlji I dobijaju mnogo svetlosti, što je ključno za fotosintezu, koja stvara hemijsku energiju potrebnu da biljka raste i koja povećava njen ukus i zato se snaga mikrobilja krije u listovima.
Nadalje, kad jedete klice, konzumirate sve, čak i male korene i seme, dok s mikrobiljem jedete samo zeleno: deo iznad zemlje.
Kako se može koristiti mikrobilje?
Način konzumacije mikro povrća i klica je veoma raznovrstan. Može se dodavati salatama, sendvičima, odličan je kao kao prilog mesu, uz pomoć njega se može obogatiti ukus soseva i supa a može se konzumirati i samostalno. Svako od nas može da pronađe primenu prema svojim potrebama u ishrani.
Dakle, iako su studije o mikrozelenišu i dalje relativno nove i nisu baš opsežne, već je otkriveno da imaju veliki potencijal u pogledu isporuke hranljivih materija. Na taj način, mikrobilje se može posmatrati kao „superhrana“ koja ima veliki potencijal.
Snaga mikrozeleniša se upravo ogleda u tome što je to hrana budućnosti.
Kako se gaji kod kuće?
Mikrobilje se lako sadi i brzo raste. Posejte semenčice u plitke plastične posude na čije dno treba staviti kvalitetan supstrat. Seme ravnomerno, gusto pospite po zemlji i zalijte vodom uz pomoć prskalice, ali nežno kako se seme ne bi grupisalo. Posude stavite na sunčani prozor, na mesto gde će dobiti najmanje četiri sata sunčeve svetlosti. Najbolji je prozor okrenut prema jugu, a ako su u pitanju istok ili zapad, možete dodati veštačko svetlo.
Jedino što nadalje treba da radite je da pazite da se zemlja ne osuši, a za to je dovoljno svakodnevno zalivanje prskalicom.
Posle 10 dana, a najduže dve nedelje nakon sadnje imaćete svoje prvo mikrobilje. Za berbu koristite kuhinjske makaze i biljčice isecite malo iznad nivoa zemlje. Bez promene zemlje i vađenja korenčića odmah posejte drugu turu.
Za uzgoj klica dovoljni su tegla, seme voda i gaza, a možete da koristite sve semenke i mahunarke, poput mungo pasulja ili zelenog sočiva, pšenice, cvekle, brokolija i kupusa.
Upotreba klica i mikrobilja u ishrani već je neko vreme jedna od glavnih tema kada je reč o zdravoj i pravilno izbalansiranoj trpezi, posebno kada se zna da je seme osnova održanja života prirode. Klice predstavljaju fazu u razvoju biljke na vrhuncu njene snage i vitalnosti - nivo zastupljenosti vitamina i enzima najviši je upravo u klicama, pa to treba iskoristiti. Mogu ih jesti svi, i zdravi i bolesni, i vegani i vegetarijanci, i osobe koje jedu meso, i trudnice i mala deca, stariji, rekovalescenti i sportisti.