Ko nasleđuje Dragana Bujoševića? Ovo su kandidati za prvog čoveka RTS-a

Radio-televizija Srbije ulazi u jednu od najvažnijih faza u poslednjoj deceniji, jer je izbor novog generalnog direktora Javnog servisa ušao u završnu proceduru. Posle desetogodišnjeg mandata Dragana Bujoševića, na konkurs je stiglo sedam prijava, ali su u uži izbor prošla samo trojica kandidata – Stanislav Veljković, Branislav Klanšček i Dejan Stanković Kralj. Proces izbora prati snažna pažnja javnosti, kako zbog značaja funkcije, tako i zbog čestih kritika upućenih RTS-u poslednjih godina.

RTS je prethodne dve godine bio u centru brojnih polemika – od studentskih protesta i više dana blokiranih prilaza zgradi, do kritika opozicije i dela vlasti, uključujući i one predsednika Srbije, Aleksandra Vučića. 

Stanislav Veljković – čovek koji je u RTS-u proveo ceo radni vek

Veljković, po struci diplomirani pravnik, gotovo čitavu karijeru proveo je na RTS-u, gde je radio od 1985. godine. Bio je pripravnik, rukovodilac različitih sektora, a od 2004. do 2021. i generalni sekretar. Na tu funkciju imenovao ga je Aleksandar Tijanić, koga opisuje kao „najboljeg generalnog direktora kog je Javni servis imao“.

On ističe da poznaje sistem RTS-a bolje nego bilo ko, jer poznaje dve trećine zaposlenih i prošao je kroz sve ključne događaje – od bombardovanja, preko protesta, do 5. oktobra i paljenja zgrade u Takovskoj. Smatra da je RTS danas „ozbiljno potonuo“ i da želi da pokuša da uvede promene, što je, naglašava, jasno naveo u svom programu predatom Upravnom odboru.

Branislav Klanšček – predsednik UO RTS-a sa burnom biografijom

Klanšček je trenutno predsednik Upravnog odbora RTS-a, ali se zbog kandidature izuzima iz glasanja. Rođen je 1967. godine, a karijeru je započeo 1990-ih kao asistent režije u dramskom programu. Od 2000. do 2012. radio je u Italijanskom institutu za kulturu, gde je organizovao manifestacije, izložbe i filmske festivale.

Zanimljivo je da je fakultetsku diplomu stekao tek u maju 2025. godine, nakon što je već postao predsednik Upravnog odbora, kako bi ispunio uslove konkursa za direktora. Završio je tri godine Fakulteta za diplomatiju i bezbednost, a četvrtu godinu upisao na Fakultetu za medije i kulturu, prenosi "BBC".

Njegov profesionalni put poslednjih godina pratio je niz prijava i sudskih procesa. Klanšček je 2023. i 2024. podnosio krivične prijave protiv Dragana Bujoševića i Olivere Kovačević zbog navodnih finansijskih nepravilnosti, a u međuvremenu i prijave protiv direktorke marketinga i finansija. Istovremeno, RTS je 2025. podneo prijavu protiv njega zbog navodnog odavanja poslovnih tajni. 

„Ništa se nije desilo – prijave nisu ni odbačene ni procesuirane“, kratko poručuje.

Dejan Stanković Kralj – bivši šoumen, danas političar u Belgiji

Najpoznatiji široj publici je Dejan Stanković Kralj, nekadašnji voditelj emisije „Luda kuća“ na Hepiju i učesnik rijalitija „Farma“, koji sada insistira da je taj period „daleko iza njega“. U Belgiji živi duže od dve decenije, gde radi kao prevodilac flamanskog jezika i veroučitelj, a tvrdi i da je kasnije postao direktor škole, mada se naziv ustanove ne navodi.

Stanković ističe da je završio dva fakulteta i govori pet jezika. Bio je kandidat Hrišćansko-demokratske partije (CDiV) na belgijskim lokalnim izborima u Molenbeku 2024. godine, kao i na izborima za Evropski parlament iste godine. Stranka ga je predstavila i kao portparola organizacije Kham, koja se bavi zaštitom Roma u Belgiji. Najavljivao je i autobiografsku knjigu na flamanskom, u kojoj opisuje život „od siromaštva do kandidature za EP“.

U brojnim intervjuima isticao je da želi da „gradi mostove među ljudima“, da ga je iskustvo iz medija naučilo otvorenoj komunikaciji i da je tokom pandemije korona virusa bio „na ivici života“, što smatra svojim „drugim rođenjem“. Kaže da je iz Srbije otišao „sa jednim koferom“, a da se sada vraća sa „deset kofera znanja, vere i nade“, što je objavio i na svom Jutjub kanalu „Hrišćanski saveti grešnika – Dejan Stanković Kralj“.

Kako se bira direktor RTS-a i šta ako konkurs propadne?

Za izbor generalnog direktora RTS-a potrebna je dvotrećinska većina Upravnog odbora, koji ima devet članova – osam u ovom slučaju, jer Klanšček ne glasa. Mandat Dragana Bujoševića ističe u februaru 2026. i on više nema pravo kandidature.

Ako odbor proceni da nijedan kandidat ne ispunjava uslove ili ne bude dovoljne većine, konkurs može da propadne. Tada je moguće imenovati vršioca dužnosti (što ne može biti Bujošević) ili raspisati novi konkurs. RTS je saopštio da će odluka biti doneta u zakonskom roku od 45 dana, uz prethodne razgovore sa kandidatima.