"Urušićemo se kao ljudi, pasti do neustajanja" - Tanja Bošković objasnila zašto joj je važno da se žrtvuje za ove stvari

Tanja Bošković, uz impresivnu pozorišnu, filmsku i televizijsku karijeru, poznata je i kao žena duboke mudrosti, čiji su stavovi i životne lekcije često inspiracija mnogima. Njena promišljanja o umetnosti, životu i društvu odlikuju se iskrenošću i posebnim senzibilitetom.

Nedavno je gostovala u Politikinom podkastu "Zdrav životni vodič sa Danijelom Davidov Kesar", gde je otvoreno govorila o različitim temama, deleći svoja iskustva, uvide i filozofiju koja je vodi kroz život.

- Najpametnija stvar koju sam uradila u životu je to da sve što dolazi spolja, a nije prijatno, jednostavno otklonim sa svojih pleća i nastavim dalje. Zdravlje dolazi iz molitve, iz mira, iz dobrote koju su nam dali roditelji da podelimo s drugim ljudima. Bez toga postajemo besmisleni.

Ovako, trudeći se da od svakog dana napravimo praznik, ma koliko to bilo teško, možemo postati celoviti samo ako delimo ono što imamo sa drugima. To je epohalno važno. Sve ono što bi bile brige – da li ću steći, da li ću imati – to je nebitno. Onda dođu dani kada kažem: "Baš me briga, mogu onoliko koliko mogu – da pružim osmeh, zagrljaj, da pomognem drugima, da se žrtvujem."

Žrtvenost je veoma važan aspekt duševnog zdravlja, i iz toga dolazi veliko zadovoljstvo. Ako budemo popuštali, samo ugađajući sebi i prepuštajući se lenjosti, urušićemo se kao ljudi. Pasti do neustajanja. Moramo da ustanemo i onda kada pogrešimo. Moramo sutra pokušati ponovo, čak i kada danas nismo uspeli – smatra Tanja.

Smatra da su ljudi u osnovi slabi

– Često me pitaju moje mlađe koleginice: "Kako ste izdržali?" Ja im kažem – ne znam. Pedeset i jedna godina bavim se ovim teškim poslom, jer radite s najosetljivijim delom sebe. Ne znam kako sam uspela, ali uspela sam da ostanem zdrava. To sam postigla jer i ono što je bruka, prava pravcata bruka, nekako oprostim – i sebi, i drugima. Zamolim za oproštaj, stanem pred Gospoda i zavapim za milost. To je način da prevaziđemo svoje slabosti.

Mi smo ljudi – slabi, kvarljivi, mnoge stvari nas sustižu. Sa nekima ne možemo ni da se izborimo, jer mi Bog nije dao dovoljno pameti za sve. Najviše bih volela da sam Tesla, ali nisam. Mnoge stvari ne znam. Ne mislim samo na kvantnu fiziku, već i na svakodnevne stvari iz života. Čovek misli da je pametan u mladosti, ali posle toga – nikada se više nisam osećala tako. Vremenom sam shvatila gde sam sve "šuplja" - rekla je Tanja.

"Najteže je oprostiti sebi"

- Naravno, oprostiti sebi – to mi je bilo najteže. Oprostiti sebi koliko toga ne znam i koliko moram da se skrušim pred Gospodom. To uopšte nije lako, posebno kada ste mladi. Ali nekako, sve to prođe. Često me pitaju da li žalim za mladošću. Naprotiv. Bila sam srećna u mladosti, jer sam bila voljeno dete, voljena sestra, voljena unuka, voljen prijatelj. Baš sam bila hranjena ljubavlju – i onom koja mi je pripadala, i onom koja mi možda nije pripadala. A opet, sa druge strane, dođe trenutak kada shvatite da niste zaslužili. Da morate više da se trudite, da više učite. Učenje je ključno za duhovni život. Otvorenost uma i duha, spremnost da prihvatimo čak i ono što smo mislili da nije moguće – istakla je Tanja u Politikinom podkastu "Zdrav životni vodič sa Danijelom Davidov Kesar".