Srpski rječnik iz 1818. godine sadrži sem zapisanih reči, mnogo zagonetki, pitalica, poslovica, izreka, tužbalica, molitvi, zdravica, poskočica, šala i anegdota
Njih je Vuk Stefanović Karadžić sakupio, objavio i sačuvao od zaborava. Vuk je beležio sve što je čuo u narodnu, pa je tako zapisao i kletve, reči pune zle kobi, strašne reči kojima se nekome priziva propast.
Upravo je kletve Vuk izabrao da njima u Rječniku opiše značenje reči crn. U jednoj od njih pominje se crni petak koji je čini se danas svuda oko nas, stoji u objavi Fejsbuk stranice Muzeja Vuka i Dositeja.
“Doći će i njemu crni petak” zapisao je Vuk, kao jednu od jezivih kletvi, koja i dalje živi u narodu. Prema nekim verovanjima, petak se smatra najgorim danom u sedmici jer je tada razapet Isus Hristos.
Podsetimo, prva asocijacija kada se kaže Crni petak bi mogao da budu niske cene i šoping stampeda, ali ono sa čime ima veze je američka pohlepa, haos i spekulacije, počevši od prve inkarnacije Crnog petka 24. septembra 1869. godine. Naim, na vrhuncu zlatnog doba, dvojac Džej Guld i Džim Fisk gomilali su zlato. Guld i Fisk su prikupili što su više zlata mogli, podižući cenu i ostvarujući ogroman profit. Plan se isplatio, lako su zaradili 60 miliona dolara nakon što su kupovali zlato, navodi Histori.com. Takođe su bili u šemi sa šurakom predsednika Granta, koristeći svoje političke veze da spreče vladu da pusti zlato na tržište. Međutim, tog kobnog dana u septembru 1869. predsednik Grant se predomislio. Odlučio je da pusti milione dolara zlata u opticaj, zbog čega je cena zlata opala. Guldova i Fiska šema je propala, a pad cene zlata pogodio je mnoge finansijere sa Volstrita, zbog čega su izgubili milione. Taj dan je postao poznat kao "crni petak".