SRPSKI NEMORALNI OBIČAJI: Danas izazivaju zgražavanje, a nekada su bili sasvim normalni!
Srbija je zemlja bogate tradicije, a neki od običaja predstavljaju najblistavije primerke naše istorije i kulture. Sa druge strane, na ovim prostorima uprvažnjavali su se i rituali koji se iz današnje perspektive smatraju krajnje nemoralnim, morbidnim, pa čak i bizarnim.
Navodi ukazuju da se neki od takvih rituala i danas praktikuju u najruralnijim sredinama, a pojedini toliko odskaču od moralnih normi modernog društva da bi zbog njih lako mogli završiti i na sudu.
TAJNE VLAŠKE MAGIJE I OBIČAJA: Muma Paduri opseda loše muškarce, a kod vračare se ne ide noću
RAJSKA SVEĆA: Koja je namena mističnog predmeta iz serije "Crna svadba" i ZA ŠTA ga Vlasi koriste?
CRNA SVADBA je osim kod Vlaha običaj i kod NJIH! Identičan ritual ali iz potpuno DRUGOG RAZLOGA
Strndžanje
Jedan od njih je strndžanje. Predstavlja jedan od najbizarnijih običaja, a prosto rečeno predstavlja milovanje, ljubljenje, maženje između mladića i devojaka koji nisu u vezi. Strndžanje je nastalo još u vreme Turaka a kod nas se najviše upražnjavalo u Negotinskoj krajini.
Tada bi se obično stanovnici nekog vlaškog sela našla u pećini u kojoj je gorela vatra, pa bi se svi ljubili i dodirivali. Sve devojke bi isprobale sve muškarce i obrnuto, i svi bi nosili maske. Partneri su se menjali do iznemoglosti.
Snohačenje
Podrazumeva s*ks između snaje i svekra. Ovaj je običaj, koji potiče iz vremena slovenskih zajednica, bio je rasprostranjen na području Pomoravlja i u Vranju, gde se prenosio s kolena na koleno. Nastao je, reklo bi se, iz nužde, kada su se maloletni dečaci ženili odraslom devojkom, pa je u tom slučaju otac, odnosno svekar, obavljao bračnu dužnost.
Snohačenje je postojalo do punoletnosti sina, a često su se rađala deca kao rezultat ovog bizarnog običaja. Trag ovog običaja zabeležen je u romanu "Nečista krv" Bore Stankovića.
Sororat
Radi se o braku udovca sa svastikom. Ovaj običaj se uglavnom praktikovao ukoliko žena ili muškarac nisu imali potomke sa preminulim partnerom. Ustanovljeno je da je sororat postojao sve do polovine XX veka u Istočnoj Srbiji.
Muž koji ostane udovac mogao je da oženi sestru svoje žene, pod uslovom da ona već nije udata. Kao razlog ovog braka navodi se da o deci koja su ostala bez majke najbolje može da brine majčina sestra.
Levirat
Predstavlja bračnu zajednicu koju sklapa žena sa bratom svog preminulog supruga. I ovaj običaj, kao u slučaju sororata, praktikovao se ukoliko žena ili muškarac nisu imali potomke sa preminulim partnerom.
Kod nekih narod, levirat je bio institucija bračnog prava, po kojoj se brat mora oženiti udovicom umrloga, ukoliko on nije imao dece, kako bi se nastavila loza.
Mnogoženstvo
Iako se ovaj oblik bračne zajednice dešavao retko, ipak je zabeleženo nekoliko slučajeva. Ovaj običaj je podrazumevao da muškarac ima pravo da se oženi sa više žena. U Vojvodini su ovi slučajevi zabeleženi još u prvoj polovini 18. veka. Ovaj običaj je bio protiv zakona, pa se svako ko je otkriven, bio kažnjavan.
Međutim, bogatim ljudima se gledalo kroz prste kada je u pitanju ovaj običaj.
Kolektivni s*ks
Prastari običaj kolektivnog s*ksa obavljan je u određenim prilikama i zbivanjima kao ritual. Potiče od starih balkanskih naroda i Slovena. Kod Srba se praktikovao u patrijarhalnim seoskim skupinama pčinjskog kraja. U vreme svadbenog veselja, dok se u potpunosti nije oblikovao svadbeni ritual, u svadbenoj ekstazi nije se vodilo računa ko je s kim s*ksualno opštio.
Jednom rečju – upražnjavali su orgije.